Млади у Скадру сада уче старе српске песме, игре.На тај начин враћају се исконској традицији.Шта је народ без језика, вере и традиције?
Преко 25 хиљада Срба и Црногораца у Скадру, на северу Албаније у прохујалим деценијама грчевите борбе за национални останак, преживели су неким чудом мрачна, злохуда времена. Након 74 године, захваљујући разумевању Министарства за дијаспору, коначно могу барем мало да одахну.Прошле године у Удружењу Срба и Црногораца „Розафа” почела је да ради мини школа српског језика.То је за наше сународнике од епохалног значаја.И млади и стари срицали су прве речи на матерњем језику.У време режима Енвера Хоџе било је то за њих незамисливо. Удружење са око две и по хиљаде чланова зналачки води више од шест година адвокат Павло Јакоја Брајовић . Активних је преко 400 претежно младих, образованих људи. И не заустављају се.
–Школа, односно курс српског језика, постао је покретач значајних пројеката, који би требало у догледно време да побољшају врло незавидан положај православног живља на овом подручју.Удружење окупља не само Србе и Црногорце, већ и муслимане, који се масовно придужују у жељи да и они савладају, кака кажу, језик њихових предака.Од непроцењивог значаја је чињеница да Удружење ради сваког дана, врата велике породице увек су отворена. Овде долазе све генерације, и што је најважније друже се, збилажавају наша деца.Говоре на матерњем језику.Знају ко су. Сви ми велику наду полажемо у Србију.Били бисмо много спокојнији када би наша веза са матицом била још чвршћа, стабилнија.У том смислу, учинићемо све што је у нашој моћи да тако и буде.С поносом могу да кажем да у „Розафи” имамо одличне економисте, правнике, инжењере, професоре. Дакле, образоване, вредне људе, дубоко свесне значаја очувања националног бића, традиције, корена.На нашу велику радост, новембра 2008. отворили смо Културно-економско-информативни центар, уз финансијску помоћ од 9,5 хиљада евра Министарства за дијаспору.
Колико рад новоформираног Центра значи нашим сународницима?
–Почели су масовно да долазе, пре свега, млади. Уче старе српске песме, игре.На тај начин враћају се исконској традицији.Шта је народ без језика, вере и традиције?У оквиру Центра је спорстко друштво. Оно што је за будућност најбитније јесте економско-информативни центар.Наша је давнашња жеља била да ми у Скадру будемо истинска, фукционална спона са Србијом, када је у питању спољно трговинско пословање са Албанијом.Већина српских бизнисмена, па и наших предузетника са Космета ослањају се на актуелне косовске институције, фирме, што је апсурдно. Знам да је само прошле године 65 одсто трговине са Албанијом тако функционисало.Баш због тога сада постоји наш економско-трговинско-информативни ценар и све послове, посредника при пословању, способни смо да преуземемо.У нама би Србија имала поузданог партнера.На тај начин ми бисмо запослили наше људе, куповали српску робу, и још тесније би биле везе са матицом.У Центру имамо екипу стручних, способних,образованих људи, који већ раде на томе.Зоран Ђоковић је и економиста и социолог, Бледар Ајковић врстан економиста, који даје у исто време огроман допринос функционисању Удружења, и непрекидно је у контакту са матицим.То су драгоцени људи, који не шетеде ни труд, ни знање, ни време.Одлука је на званичној Србији и српским привредницима.
Започета је акција из матице за формирање Библитеке за децу и одрасле на српском језику.
– После 74 године, деци су, за сада у малом броју, доступна дела наших писаца. Пресрећни смо што у Србији постоје људи , хуманисти, интелектуалци, професори који знају колико је важно да српски малишани у Албанији знају за своје песнике, писце, научнике.Захваљујући тим људима у рафовима наше Библитеке удружења је преко 250 књига за децу школског узраста и око 50 за одрасле.Наша велика жеља је да сакупимо до две хиљаде књига за младе и барем 200 за одрасле.Верујте, деца се просто грабе, читају наше песнике, писце.Десанку, Црњанског, Андрића, Дучића, чика Јову...али нема довољно за све .Стегне ме у грлу када дође старина и моли да му дамо на читање неку књигу, јер је жедан свог писма, жељан српске речи.Срећни смо, јер колико знам, акција сакупљања књига за Скадар се наставља у нашој матици.
Јединствена мини школа српског језика у срцу Скадра би требало од фебруара да редовно профункционише.
–Прошле године захваљујући матици у школи Удружења радило се у три смене .Највише је било деце, али и старијих које је ревносно подучавао наш Учо- Светозар Ћираковић, професор српског језика из Никшића.Сви сада желе да савладају матерњи језик.На ститине њих.Проблем је новац, а погледи и наших младих и стрих Скадрана упрти су у Србију.Надлежно министарство нам је обећало, и ми смо и ове године конкурисали за средства у износу од око 12 хиљада евра.Без те школе нема никакве будућности за даље описмењавање на матерњем.Прекид би био погубан за нашу младост.Уосталом, све добро је кренуло нам је од тога.Док средства не стигну Црногорско-приморска митрополија, под брижним оком митропилита Амфилохија, на себе је преузела обавезу финансирања наставе. Тако смо успели да припремимо Светосавску свечаност први пут у историји, након 74 године певала се химна Светом Сави у Скадру.За све нас био је то важан догађај.
Како поменути проблем решава грчка мањина која је, такође, настањена у Албанији?
–Можда бисмо сви могли да научимо како се помаже свој народ у расејању.Грчка врло ефикасно, издашно и правовремено финансијски, али и у књигама издваја за свој народ у Албанији. И Македонија брине о својим сународницима.У Албанији постоје обданишта, основне, па и средње школе на грчком језику.Што не може да исфинансира Влада и министарства у Грчкој, у помоћ прискаче Грчка Православна црква, а неретко и бизнисмени, привредници, уставове, институције, јер им је стало да се грчки народ на овим просторима одржи и не злопати.Знамо да је у Србији велика криза, али наша је жеља да и ми Срби и Црногорци у Скадру, који се овде не деле, имамо обданишта, школе на српском језику.. Како сутра наша деца да иду на студије у Београд, Крагујевац, Ниш, ако не знају добро српски језик?!
Дакле, Србима из Албаније ускраћено је, у извесном смислу, студирање у матици?
–У неку руку-да.Рецимо, Албанија и Црна Гора прошле године потписали су споразум о размени студената и то на десет факултета.На тај начин проблем је решило око 200 студената.Тако млади црногорског порекла одлазе на студије из Албаније у Подгорицу, Никшић, и обрнуто, а државе им обезбеђују средства за школовање.За нашу децу, за српску младост- то је сада само пусти санак.Мислим да би у великој мери помогло отварање српског конзуларног представништва овде у Скадру.Оно би својим ангажманом итекако допринело решавању бројних проблема, а неке чак, имајући прави увид , и убрзало.То сам предочио надлежним у матици
