За владавине царице Јелисавете (1751) дошљаку из Аустрије, пуковнику Хорвату, наложено је да образује један хусарски пук (4 хиљаде) од досељених Срба насељених на десној обали Дњепра у области названој Нова Србија (касније преименована у Новоруску губернију). Још два таква пука образована су 1752. године, а за заштиту нових насеља изграђена је тврђава св. Јелисавете (садашњи Јелисаветград). У Русију су 1754. г. стигли Срби Депрерадовић и Шевић са знатним бројем својих земљака; одређено им је да се населе између Бахмута и Луганска (Словено-Србија) и образују два хусарска пука по хиљаду људи сваки. Од козака-слободњака је 1756. г. образован слободски хусарски пук, а затим још два, од досељеника из Македоније и Бугарске; 1761. г. су обједињени у један, Македонски. Прва појава хусара на бојном пољу не може се назвати успешном. За време Седмогодишњег рата у великој бици код Грос Јегерсдорфа у августу 1757 г. сударили су се са пруском коњицом. Ударац је био неочекиван, нанет надмоћним снагама и неискусни Српски и Мађарски пук којима је то било ватрено крштење, налазили су се на левом крилу заједно са чугујевским козацима и повукли се скоро без пружања отпора. Међутим, у Пруској су ускоро отпочела борбена дејства такозваног ”малог рата” у којима су се хусари знатно боље показали. Учествовујући у упадима заједно са козацима показали су исту храброст и одлучност. У продору одреда бригадира Јеропкина према граду Фридбергу у лето 1758. г. учествовала су два ескадрона Мађарског хусарског пука. У свом извештају Јеропкин је истакао хусарске официре пуковника Зорића, потпуковника Прерадовића, поручника Станишчева, који су “своју дужност са одличном храброшћу похвално извршавали”.
1760. г. образован је Жути хусарски пук. У јесен те године руска војска је извршила продор ка Берлину. У саставу корпуса који је кренуо на Берлин налазила су се три хусарска пука: Српски, Молдавски и Новосрпски. Хусари су се ништа мање енергично исказали приликом опсаде тврђаве Колберг током јесени и зиме 1761. г. Седмогодишњи рат је показао какву корист може донети на бојном пољу правилно организована и добро обучена лака коњица. Влада је одлучила да образује нове хусарске пукове, али ограничен број српских, мађарских, грузинских и других досељеника није то омогућио. Зато је 1765. г. из бивших пукова козака-слободњака у Украјини образовано пет хусарских: Ахтирски, Изјумски, Острогошки, Сумски и Харковски. Ахтирски пук је ступио у рат у априлу 1769. г. заједно са Харковским, Српским и Мађарским пуком.
