Сада руски војно-родољубиви покрет избија, а тачније речено – враћа се на међународни, међудржавни ниво. Да, управо се враћа, пошто је пре више од једног века наша држава активно учествовала у међусловенским соколским спортским слетовима.
Соколски покрет, рођен крајем 19. века у словенским земљама Аустроугарске, брзо је постао популаран у свим словенским народима, а соколске идеје, соколска методика васпитања националног словенског карактера кроз спорт, раширили су се међу њима. Поникло у чешким земљама као одговор на растућу потребу словенских народа за враћањем сопственим коренима, соколство је брзо стекло свесловенско обележје. Оно је у себи спајало елементе спортских игара и почетне војне обуке. Чеси су соколство сматрали основом образовања своје будуће војске. С тим у вези соколство се може сматрати праузором свих постојећих војно-родољубивих удружења у словенским земљама. У соколским спортским слетовима, одржаваним свечано на највишем државном нивоу, учествовале су хиљаде словенских младића. Такви соколски слетови редовно су одржавани све до почетка Другог светског рата. Слетове су примали Чехословачка, Краљевина Југославија и неке друге земље. Међутим, започети рат и промењене политичке околности у Европи после њега задуго су прекинули традицију.
Почетком 1990-их година почиње препород соколства у Русији. На његовом изворишту стајао је гардијски капетан, ратник-«Авганистанац» Николај Џанумов, који је започео огроман рад на препороду Руског Соколства. У његово доба дошло је до првих контаката са иностраним соколским организацијама, а делегација Руских Сокола учествовала је после дугогодишњег прекида на Свесловенском слету у Прагу. Осим контаката са Чесима, Руски Соколи били су у живом додиру са Србима и Словенцима. Треба истаћи да, услед одређених околности насталих у словенским земљама Европе у другој половини 20. века, соколска друштва која тамо постоје пре представљају друштва историјске реконструкције. Зато је иностраним колегама занимљиво искуство руског војно-родољубивог покрета који у себи спаја соколске идеје и методику руских војно-родољубивих клубова.
Почетком XXI века руски војно-родољубиви, војно-спортски покрет наставља свој пут на међународни ниво. Тако је Удружење Витезова (једна од највећих војно-родољубивих организација у Русији) почело да одржава међународне зборове-камповања, у којима су учествовале десетине и стотине деце и малолетника из Русије, Украјине, Белорусије, Србије, Црне Горе, Абхазије, Јужне Осетије и других словенских и православних држава. Зборови, одржани већ више од 10 пута, увек имају занимљив и богат спортски и, најважније – духовни програм.
Још један занимљив пример међународне делатности руских војно-родољубивих и војно-спортских структура пружа организовање и одржавање семинара у иностранству о разним врстама руске борбе прса у прса (систем Рјабкоа, козачке борбене вештине, групна борба, системи припреме разних специјалаца) у разним земљама – у Србији, Аустралији, Италији, Канади, Малезији итд.
У последње време запажа се тенденција пораста међународних веза у војно-родољубивом покрету, тим питањима се баве многе војно-спортске и војно-родољубиве организације Русије. Као пример може се навести Удружење војно-родољубивих клубова „Стег“, које је од средине 2000-их година успоставило везе са ветеранском организацијом „Патриотски фронт“ из Србије. И већ 2008. године више од десеторо српске деце учествовало је у раду и животу неколиких руских војно-родољубивих и војно-спортских кампова. Удружење „Стег“ је после извесног времена заједно са Ветеранском организацијом „Патриотски фронт“ из Србије организовало камп у самој Србији, у покрајини Војводини. Искуство је било тако успешно да је камп, који је добио име „Сабор“, почео редовно да се одржава. Тако је 2012. године одржан већ трећи по реду камп „Сабор-2012“, у организацији српских инструктора. У његовом раду учествовали су и представници Русије – питомци војно-родољубивог клуба „Добровољац“ у име светог великомученика Димитрија Солунског. Пракса кампа „Добровољац“ оцењена је као изузетно успешна, и сада се већ поставља питање развоја мреже сличних кампова у Србији.
Треба истаћи да се у Србији у последње време све више људи занима за руско искуство војно-родољубивог васпитања. Тако су 2011. године четворица инструктора из Србије учествовала у семинару стручног усавршавања руководилаца војно-родољубивих клубова, одржаном у Ставропољској покрајини. Циљ им је био да се подробно упознају са руским искуством и пренесу га у Србију.
Занимљиво је да су однедавно и представници Српске Православне Цркве почели да се занимају за искуство православног војно-родољубивог васпитања.
Осим кампова, у Србији се појављују и први војно-родољубиви клубови, организовани по узору на руске. За разлику од кампова, они ће деловати стално, уводећи српску децу и малолетнике у орбиту војно-родољубивог васпитања и максимално их ограђујући од утицаја негативних чинилаца савременог живота. Није без основа нада да ће у најскорије време број војно-родољубивих клубова у Србији, организованих на основу руског искуства, стално расти.
Осим Србије, и у Словачкој испољавају занимање за руско искуство војно-родољубивог васпитања. Словак Марек Русињак, који је студирао у Русији, заинтересовао се за руско искуство војно-родољубивог васпитања. Ступио је у додир са руководиоцима неколиких руских клубова, почео да посећује вежбе, слетове, саборе, такмичења, кампове, походе – како би стекао најпотпунију представу о свим странама процеса. Временом је његов ниво толико порастао да је почео да води самосталне вежбе у руским ВРК. По завршетку студија и повратку у Отаџбину, Марек се са друговима сместа латио организовања првог војно-родољубивог клуба у Словачкој, који је добио назив „Словенски бранци“ („Словачки војни обвезници“). Клуб је створен по узору на руске војно-родољубиве клубове.
Војно-родољубиви клуб „Словенски бранци“ (Словачка)
Вежбе у клубу изводе се по руском систему. Засноване су на вежбама руске борбе прса у прса, опстанка, тактичке припреме. Редовно се одржавају велики изласци. Главну мотивацију учесника клуба чини искрена љубав према својој Отаџбини и спремност за њену одбрану. Словачка готово да нема своју војску, међутим, све више словачких младића постаје свесно потребе да се своја Отаџбина брани. Искуство „Словенских бранаца“ заинтересовало је многе у Словачкој. Тако се у тој земљи појавио још један војно-родољубиви клуб.
У Москви је августа 2012. године у општини Митино (село Рождествено) одржан вишедневни Словенски збор уз учешће малолетника из Русије и Словачке. Подухват је испао динамичан, активан, занимљив и користан. По речима учесника из Словачке, никада пре нису учествовали у било чему сличном, а овај збор им је омогућио да много тога новог сазнају и проуче.
Таква међународна делатност је корисна не само на плану размене умећа у проучавању ових или оних примењених војних дисциплина. Најважније је то што таква сарадња духовно зближава, наводи да се сетимо својих заједничких словенских корена.
Можемо сматрати да ширење руског искуства у области војно-родољубивог и војно-спортског васпитања у свету представља свршен чин. Руско војно-родољубиво васпитање као појава има огроман значај у питањима одупирања развоју негативних чинилаца савременог глобализованог друштва (безидејност, бездуховност, порицање националних и традиционалних вредности, лажни пацифизам). Линија одупирања пролази како кроз душу сваког појединог омладинца тако и кроз читаве народе и земље. То што руско војно-родољубиво искуство занима многе у разним државама, пре свега људе који нису равнодушни, који стоје у авангарди одупирања тријумфу безакоња, показује његову јединственост.
