Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/27.10.2013/

Центи за отета јутра земље Срба на Косову

Највећа америчка војна база после рата у Вијетнаму саграђена на приватним парцелама протераних Срба. Непристојна понуда од 15 евро-центи за квадратни метар годишње.
     
     Највећа америчка војна база изграђена после вијетнамског рата, '“Бондстил“ на Косову и Метохији, налази се у селу Сојево код Урошевца, на шестом километру пута према Гњилану. Село Сојево је до НАТО агресије на Југославију било мешовито, насељено и Србима и Албанцима, а данас се овде на скоро две и по хиљаде хектара српских приватних њива налази утврђење које су сами амерички маринци прозвали „Дизниленд на Балкану“.
     
     
     
     О томе колико је био грандиозан овај узурпаторски подухват довољно говори податак да је у оквиру „Бондстила“ изграђено 25 километара путева, више од 300 стамбених зграда, хеликоптерски хангари, хелиодром, спортске хале и терени, тржни центар.
     
     Срби из Урошевца, који су после НАТО бомбардовања 1999. године протерани из својих домова, а на чијим је имањима је саграђена ова војна база ни 14 година после почетка америчке окупације Косова и Метохије не могу да се врате на своју земљу, нити да сазнају ко је готово бесплатно уступио Американцима њихова имања.
     
     Територија за „Бондстил“ је заузета одмах по уласку америчке војске на Косово у јуну 1999. године. Срби који поседују комплетну документацију да су власници имања и имају тапије на своју земљу, о овој отимачини су одмах обавестили Уједињене нације, Унмик, амбасаду САД у Београду и Приштини, Владу Србије и остале надлежне. Њихова некада плодна земља је претворена у пустињу, на којој су изграђени амерички војни објекти, а већини нико није плаћао надокнаду.
     
     У „Бондстилу“ су Србима у почетку говорили како су мислили да је у питању државна имовина, а не приватна, затим су обећавали да ће се потраживања власника решити између држава (?!?), да ће им неко плаћати пристојну кирију, али су то све ипак биле само празне приче у које Срби нису поверовали. Зато су пре неколико година решили да правду потраже у Међународном суду у Стразбуру, али одговор ни одатле нису добили. Ови Срби су још додатно огорчени јер иза њих као власника отетог приватног земљишта на Косову и Метохији није стала ни једна досадашња Влада Србије.
     
     Американци су саградили још једну базу код Драгаша која, само мања по површини, у правном смислу не представља ништа блажи преступ од “Бондстила”, јер је и она саграђена на отетим приватним имањима протераних Срба са Косова, а којима је Кфор својевремено дао крајње непристојну понуду за годишњу накнаду од 15 еуро-центи за квадрат плодних ораница, и то без права жалбе и евентуалног неслагања са овако безобразним и силеџијским потезом.
     
     И нажалост, није то једини пример бахатости Кфора према српској имовини. Средином јуна 1999. године, у 27 станова протераних Срба у Призрену, уселили су се немачки припадници такозване “Мултинационалне бригаде југ ” и у њима остали наредне четири године, без плаћања кирије и иједног еура обештећења власницима. Званичници Кфор-а су тада изјављивали да ће платити закуп, али само оним особама чије власништво потврди Агенција за стамбена и својинска питања, коју је тада основао специјални представник генералног секретара УН. Онда су, позивајући се на наводну необавештеност да су ови станови у време кад су их заузели, били у приватној својини, рекли да немају обавезу да српским власницима плаћају закуп за претходне четири године, пошто је тобоже Кфор за то време улагао у њихову имовину и тиме побољшао њен квалитет, па је на крају испало да власници - Срби, у ствари, Кфору треба да надокнаде трошкове због узурпирања њихових сопствених станова.
     
     Врхунац безобразлука је да је настављајући добро познате традиције многих окупаторских армија, специјални представник генералног секретара УН на Косову својевремено донео уредбу према којој Кфор и Унмик и њихова комплетна имовина, фондови, средства и особље, уживају имунитет у сваком правном поступку. Додуше, у тој уредби је написано и да постоји могућност да Кфор и Унмик одговарају у случајевима кад су њихови представници одговорни за губитак или оштећења имовине, нечије повређивање, болест или нечију смрт, али и у тим случајевима захтеве за обештећењем решавају њихови органи по својим правилима.
     
     Уништења и оштећења српске имовине било је протеклих година и у Пећи, Драгашу, Призрену, у општинама Вучитрн, Кошутово и Зубин Поток. У Кошутову су припадници данског Кфора својевремено узурпирали земљу и објекте, оштетили их и онда напустили, без икакве дозволе и накнаде српским власницима, а судски процеси који су том приликом покретани завршавани су у ћорсокаку, јер су се углавном локалне власти позивале на Кфор, а он као у пинг-понгу враћао лоптицу на одлуке општинских власти, и све то ван икакве правне логике.
     
     У „Бонстилу“ је својевремено боравило и по 5.000 америчких војника, док их данас има свега нешто више од 700. Ту ради и око хиљаду локалних цивила, али кроз њега годишње прође и преко три хиљаде проститутки, које ту долазе захваљујући гомили долара, али и директној умешаности косовске царине и полиције у трговину белим робљем.
     
     У последњих годину дана се доста причало и да ће „Бондстил“ бити затворен, јер је редукован број војника који ту бораве, а његова територија ограђена бодљикавом жицом поприлично смањена и поједине бараке демонтиране и враћене назад у Америку. Као рок помињан је јун ове године, али за сада су Американци ту где јесу, бар до средине 2014. године. Узурпирана имовина ће Србима вероватно бити враћена, али је велико питање да ли ће српски власници некадашњих плодних ораница икада добити пристојну надикнаду за безмало 15 година узурпације, или ће још морати Пентагону да плате америчка улагања у њихове сопствене парцеле, на којима ће Американци оставити све оно што не могу да демонтирају и однесу, попут изграђених путева, хелиодрома и спортских терена.
     
     Игор Гојковић,
     
     Извор: Глас Русије, фото: ru.wikipedia.org