Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/14.3.2014/

Српско-руски избор

У Србији се 16. марта одржавају ванредни избори за Народну скупштину. Тај догађај је врло важан пошто је Србија парламентарна република и управо Скупштина образује владу, одређујући на тај начин главне правце спољне и унутрашње политике земље.

     

За посланичке мандате бориће се деветнаест различитих странака и покрета.

     

Покрет „Косовски фронт“ сматра за потребно да изнесе своју тачку гледишта на предстојећи догађај, пошто од резултата избора умногоме зависи будућност покрајине Косово и Метохија.

     

Принуђени смо да констатујемо како су изузетно тешка искушења, кроз која је морало да прође српско друштво последњих десетлећа, причинила братском народу жестоке духовне и моралне трауме. Услед дугогодишњег информационог рата и моралних прогањања Срба од стране спољних снага, српско друштво је поцепано и дезоријентисано. Тешке економске прилике и колосална незапосленост погоршавају ситуацију, рађају осећање безизлаза. Немали део народа, поготово младог нараштаја, разуверио се у сопствену националну самодовољност и заразио култом проевропског вулгарног хедонизма. У сумњу су доведени традиционални идеали и вредности, „европском избору“ спремни су да жртвују национални понос и људско достојанство. На тим расположењима паразитирају и тове се прозападне, антисрпске снаге које активно делују на политичкој арени земље. Те снаге, отворено играјући улогу пете колоне Запада, сваке године освајају нове позиције и понашају се све циничније и безочније. Почевши од срамотног испоручивања српских војних и политичких прегалаца на окрутан обрачун, данас пета колона завршава фактичким одрицањем од државног суверенитета.

     

У Србији је од 2012. године на власти коалиција напредњака и социјалиста која је заменила фанатичног западњака Тадића. Без обзира на замену натписа фирме, нови владаоци су наставили рад свог претходника на демонтажи државног суверенитета Србије и понижавању српског народа. Прозападна пета колона је на челу земље и свој рушилачки рад готово неометано обавља.

     

Међутим, треба се сетити да је све донедавно радњама рушилаца супротстављан упоран отпор српских родољуба. Процес „евроинтеграција“ Србије, њено потчињавање диктату ЕУ, током 1990-2000. година кочиле су здраве друштвене снаге. Најутицајнија међу национал-родољубивим организацијама – Српска радикална странка (СРС) – имала је скупштинску већину и блокирала најгнусније кораке прозападног лобија. Друштво је гневно одбацивало предлоге било каквих уступака албанским окупаторима Косова и Метохије.

     

Крајем „нултих“ година прилике су се промениле. Из Српске радикалне странке дезертирала је група функционера и пребегла прозападним снагама. Створена је нова политичка организација – „Српска напредна странка“ (СНС) на челу са Николићем и Вучићем. Организација се прогласила за „блажу, цивилизованију, модернизованију варијанту Радикалне странке“ и наставила да користи родољубиву реторику. Делатници СНС-а, заклањајући се ауторитетом идеја и угледом радикала, почели су да освајају умове и срца бирача. Заправо је нова странка, сачињена од отпадника и каријериста, од самог почетка била пројекат Запада, намењен за освајање национал-конзервативне нише и ликвидацију препрека подјармљивању Србије. Формално задржавајући пређашњу национално-родољубиву идеологију, „напредњаци“ су се у очима обичних људи повољно разликовали од Тадића и либерала. У популистичке сврхе СНС је прогласила лажни и очито неостварив програм: улазак у ЕУ и спречавање отцепљења Косова и Метохије, самим тим задовољавајући очекивања наизглед сасвим опречних табора. Отпадник Николић постаје 2012. Председник земље, а „напредњаци“ заједно са социјалистима образују владу. Од тада почиње да се отворено испољава истинска суштина СНС-а. Владајућа клика почиње да води политику систематске издаје српских интереса, пузећи пред Западом, предајући позицију за позицијом албанским разбојницима на Косову. Данас можемо смело тврдити да се СНС преобразила у странку радикално прозападног опредељења. При томе се од осталих прозападних снага (Тадићеве НДС, Јовановићеве ЛДП, Ђиласове ДС и др.) разликује по еластичнијој популистичкој реторици која одговара апсолутно свим политичким захтевима и укусима.

     

СНС представља нови политтехнолошки модел западне креатуре. Смисао модела је у томе да ствара илузију политичког избора предлагањем псеудоалтернативе: обичан бирач стиче утисак да се Николић и Вучић наводно супротстављају отвореним издајницима попут Тадића и Јовановића. Самим тим СНС заузима нишу националиста, док заправо „напредњаци“ сервисирају интересе Запада. Обревши се на власти, победници-2012 као да су себи поставили циљ да надмаше своје претходнике-либерале у пузању пред ЕУ. Преостали Срби на КиМ надали су се позитивним променама 2012. године, када је „патриота“ Николић заменио либерала Тадића. Њихова очекивања била су сурово изиграна. За кратко време док су били на кормилу власти, „патриотски“ делатници СНС-а и њихови савезници спровели су више издајничких корака према косовским Србима него њихови претходници-либерали за читаво десетлеће! Није претрано рећи да су данас српске општине Косова, укључујући север покрајине, изгубиле сваку везу са Београдом. Косовским Србима који желе да остану грађани Србије и који су се за то право борили на барикадама, коалициона влада је подло извела ударац у леђа. Владајући „напредњаци“ и социјалисти предали су Косово у замену за перспективу уласка у ЕУ.

     

При томе се лако може пропратити и антируско усмерење делатности СНС-а. И поред тога што Николић у свакој згодној прилици само сипа уверавања у искрено пријатељство према Русији, све је теже прикрити истинске намере СНС-а. Групација Николић-Вучић већ је започела офанзиву на интересе Русије на Балкану, иступивши против руско-српских споразума о „Јужном току“. Штићеница „напредњака“ – министар Зорана Михајловић не једном је позивала да се реформише „Србијагас“ који је партнер руског „Газпрома“. Аналитичари указују да, у случају победе СНС-а на изборима и „европеизације“ законодавства у енергетској сфери, може бити обустављена изградња деонице гасовода „Јужни ток“ на територији Србије.

     

Истраживања јавног мњења, које је под притиском западне пропаганде и лажљиве демагогије „напредњака“, показују водећи положај СНС-а у предизборној трци. Према томе, стање је крајње озбиљно. Не сме се дозволити да највиши законодавни орган Србије потпуно доспе у руке групације Николић-Вучић и њихових саучесника. Њихова победа имаће за последицу претварање Србије у протекторат Запада, коначно предавање Косова Албанцима и разорни ударац српско-руској заједници. Од животне је важности да у Скупштину уђу национал-родољуби који се боре за истинске вредности Србије и који су способни да наставе борбу за Косово и Метохију. Али, тренутно је такво стање да су родољубиве снаге раздробљене. Свест о заједничкој опасности требало је да их покрене на покушај да превазиђу несугласице и иступе у заједничком фронту. На срећу, током припрема за изборе такав савез је ипак створен. Центар обједињавања била је Српска радикална странка, чијем позиву су се одазвали покрети СНП „Наши“ и „Образ“. У једну коалицију ушли су најискренији и најпринципијелнији родољуби Србије, који се ниједном нису окаљали никаквим издајством или споразумаштвом. Нажалост, покрет „Двери“ је одлучио да одвојено наступа, тако да је стање у национално-родољубивом делу предизборног спектра и даље раздробљено.

     

„Косовски фронт“ позива Србе да начине родољубиви избор. Од свих могућности на изборима видљива је само једна снага која намерава да се бори против разарања и понижавања Србије, против издаје браће на Косову и Метохији – то је коалиција под заставом Српске радикалне странке. Много се очекује од савезника радикала – СНП „Наши“ и „Образа“. Та два покрета обједињавају углавном омладину, „вансистемске“ политичаре и активисте који се искрено и пожртвовано боре за слободу свог народа, којима је страна било каква лична корист. Они јуначки, ризикујући сопствену слободу и живот, устају против рушилачких, издајничких и деморалишућих пројеката владајућег режима. Сви се сећају храбрости и одважности младог вође „Образа“ Младена Обрадовића током супротстављања срамотној београдској „геј-паради“ 2010. године и како је све прогањан. Активисти покрета СНП „Наши“ – Иван Ивановић, Игор Маринковић и други – добро су познати учесницима „Косовског фронта“, заједно смо радили и билиВ  у прилици да се лично уверимо у њихову искреност, професионализам, усредсређеност на борбу и верност светим српским идеалима. Постојање таквих људи улива велику наду и уверава да још није све изгубљено, да јуначки дух још није утрнуо и да ће се борба наставити. И радује што је до обједињавања дошло под окриљем чувене Српске радикалне странке – једне од најстаријих национално-родољубивих организација, која је годинама представљала здраве снаге у скупштини земље. Чланови те странке борили су се за српски народ с оружем у рукама још 1990-их година. Читавом свету је познато име лидера СРС-а Војислава Шешеља – мудрог политичара и непоколебљивог ратника који, налазећи се преко 10 година у мучилишту, демонстрира непобедиву снагу духа, водећи неравноправну борбу са лажљивим и подлим чудовиштем Хашке суданије. Српска радикална странка увек је непоколебљиво стајала на национал-родољубивим позицијама, искрено позивала на савез са Русијом, супротстављала се уласку Србије у ЕУ и беспоговорно одбацивала сваки покушај споразумаштва по питању Косова и Метохије. Српским радикалима увек су били страни популизам, интриганство и конформизам. По праву старешинства управо они постају обједињујући центар за борбу против заједничког непријатеља.

     

...Руској влади и владајућим елитама „Косовски фронт“ препоручује да обрате пажњу на ризике који настају у случају да се у Србији коначно зацари групација Николић-Вучић. Тај догађај може да убрза имплементацију (фактичко спровођење међународних обавеза) Трећег енергетског пакета ЕУ и замрзне остваривање пројекта „Јужни ток“ на територији Србије. Сем тога, не треба заборављати да се скупштински избори у балканској земљи одржавају истог дана кад и референдум на Криму. Прилике треба разматрати имајући у виду заоштрене односе Русије са Западом. Манијачко стремљење СНС-а ка интеграцији у западне структуре бременито је прикључивањем нама пријатељске земље антируској коалицији која се формира. Нема сумње да ће, после пораза на полуострву (чији положај је непосредно везан за контролу над црноморском деоницом „Јужног тока“), снаге које су непријатељске према Русији тежити да узврате у било којој другој тачки сучељавања. С тим у вези, очита је потреба да се пружи сва могућа подршка оним снагама у Србији које би могле да осујете ударац на руске интересе.

     

Зато и Срби и Руси имају исти избор – Српску радикалну странку и њене савезнике.

     

Срби и Руси гласаjу за

СРПСКУ РАДИКАЛНУ СТРАНКУ




 



Loading...