Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/3.4.2014/

„Косовски фронт“ на Криму

 

     

Покрет „Косовски фронт“ сматрао је за немогуће да остане равнодушан на збивања на Криму или у Украјини, и проширио је географију својих занимања и деловања. Пре свега треба изјавити да смо ми увек сматрали и сматраћемо Русе и Украјинце, исто као и Русе и Србе – братским народима. Рат између Руса и Украјинаца био би највећа несрећа. Ми поштујемо право Украјинаца да сами бирају своје владаре, и не можемо а да не разумемо тежњу обичних људи да се ослободе од лажљивог и корумпираног режима, да побољшају социјалну атмосферу и изборе се за своје право да одлучују о судбини земље. Међутим, те позитивне моменте надмашује очигледна и жалосна околност да је оправдани протест народа искоришћен у интересу непријатеља Православља и Словена, и постао одскочна даска за долазак на власт у Украјини отворено русофобских, антируских снага. Догађаји јако подсећају на Београд 2000. године: свргавање председника Милошевића многим Србима се чинило исправним и дугоочекиваним догађајем, људи су искрено стремили ка бољој будућности, али се ускоро разоткрила непривлачна позадина „народног“ протеста који је на власт у Србији довео отворене издајнике.

     

 

     

У тим условима враћање Русији њене исконске територије, обилно поливене крвљу руских хероја – полуострва Крим, изгледа као исправан и благовремен чин који се не може сматрати непријатељским према Украјинцима. Сви часни људи и Русије, и Украјине нису могли а да не буду свесни неопходности заштите становништва Крима од милитантних русофоба, и спречавања да та стратешка територија доспе под контролу Запада и НАТО-а.

     

 

     

Покрет „Косовски фронт“ помно је пратио збивања. Првих дана марта, када су прилике на Криму почеле да се усијавају, одлучено је да се искористи искуство операције „Косовски штит“ – у условима сложених војно-политичких прилика да колико може пружи помоћ браниоцима полуострва.

     

 

     

На Крим је 12. марта отпутовао један од руководилаца покрета – А.А. Кравченко да проучи прилике на лицу места и зацрта правце рада. Пут је потрајао пет дана – до 17. марта.

     

 

     

О резултатима пута А.А. Кравченко је дао интервју порталу „Српска.Ру“.

     

 

     

Александре Александровичу, Ви сте на Крим стигли малтене уочи референдума. Какве сте прилике тамо затекли?

     

 

     

За дивно чудо, од првих минута боравка на Криму нисам осетио ни најмањи знак да се налазим у врућој или чак „топлој“ тачки. Ни на аеродрому, ни у граду нисам приметио не само наоружане људе, него чак уопште било какве униформисане људе. Касније сам сазнао да је систем безбедности снага самоодбране тако био сачињен да се минимизирају неугодности за цивилно становништво. Друго, што сам одмах запазио – то је бодрост духа Кримљана, једнодушност, радосно узбуђење; чак је постојало осећање некакве нереалности, фантастичности збивања. Да, ретко ко је обратио пажњу на то да је референдум одржан између два велика православна празника: 15. марта је дан Државне иконе Богородице, а 17. марта – дан сећања на благоверног кнеза Данила – првог окупљача руских земаља око Москве.

     

 

     

Које врсте помоћ је „Косовски фронт“ планирао да пружи на Криму?

     

В 

     

Покрет је током последње три године стекао велико искуство у организовању помоћи структурама везаним за одбрану северног дела Косова и Метохије. Прикупљали смо добровољне прилоге који су потом предавани непосредно учесницима одбране. Помоћ је обухватала предавање намирница, униформи, пољске кухиње, пловила, горива и мазива, средстава за тренинг итд. Нешто слично планирано је и за браниоце Крима. Међутим, одмах по доласку испоставило се да преке потребе за том врстом помоћи нема, пошто је систем организован на прилично високом нивоу. Хтео бих да с тим у вези истакнем улогу руског козаштва, чији представници су најоперативније и најадекватније реаговали на насталу ситуацију. Мислим да су козаци чинили 70-80% снага самоодбране Крима. Козаци су по зову срца приспели из најразличитијих делова Русије, Белорусије и Украјине. Како ми је рекао један млади козак са Дона, „ми смо сви из разних организација, али смо овде сви под истим стегом“. Мора се признати да руско козаштво тренутно представља мобилну, делотворну и за непријатеље Руског Света грозну снагу. Узимајући у обзир искуство Крима, желео бих да позовем козачке и војно-родољубиве организације у Русији да јачају припрему и материјално-техничку базу.

     

 

     

Многа светска гласила јавила су у марту о доласку српских добровољаца на Крим. Да ли сте се срели са њима?

     

 

     

Са српским четницима, чијег руководиоца – Братислава Живковића – одраније знам, срели смо се на путу за Севастопољ, на контролном пункту у месту Верхње-Садоваја. Ту је био козачки контролни пункт на коме су Срби имали редовно дежурство. Четници су на полуострво стигли на позив кримских козака и одиграли огромну улогу у ствари моралне подршке током првих дана сучељавања, када још нису биле јасне перспективе конфликта. Треба истаћи да су се српски добровољци на руској земљи појавили први пут после 1920. године. То, свакако, представља последицу развоја православно-родољубиве свести у самој Србији и резултат тесних међусобних односа између руских и српских родољубивих организација током последњих 25 година. Из најновијих вести сазнајемо да је командант Црноморске флоте Руске Федерације вицеадмирал Александар Витко дао високу оцену и искрено се захвалио српским добровољцима на помоћи пруженој народу Крима. И наш покрет је са своје стране дао скромни допринос, издвојивши материјалну помоћ за делимично плаћање трошкова превоза српског одреда. Из резервног фонда акције „Косовски штит“ у ту сврху је издвојено 20.000 рубаља и 100 евра.

     

 

     

Реците нам да ли је током Вашег боравка на Криму било тренутака када се очекивало заоштравање конфликта и његов прелазак у фазу борбе?

     

 

     

Посматрајући ситуацију из Москве, заиста се стицао утисак да власти у Кијеву морају да предузму неке одлучне радње, чак до спровођења војне операције. Али, посматрајући ситуацију изнутра, са сваким даном постајало ми је јасније да су украјински властодршци сметени, дезоријентисани и неспособни за било какво одлучно деловање.

     

 

     

Александре, у Декларацији о независности Крима и Севастопоља позива се на преседан Косова. И председник Путин је у свом наступу говорио о аналогији случајева Крима и Косова. Да ли се слажете да таква веза постоји?

     

В 

     

По мишљењу нашег Покрета, не постоји практично никаква веза између савремене ситуације на Криму и Косову. Крим раније никада није припадао Украјини и није имао везе са њом све до почетка владавине Никите Хрушчова, када је полуострво својевољном одлуком предато Украјинској ССР. Док су Срби на Косову и Метохији староседеоци, и та земља је за њих света, колевка државности и Цркве, дотле Крим никако није био везан за историју Украјине све до 1954. године, а Украјинци никада нису били староседеоци Крима. Сасвим су различите и околности које су претходиле збивањима на Косову, са једне стране, и на Криму, са друге. Нико и никада није спроводио геноцид над Украјинцима на Криму. За разлику од тога, пре него што ће прогласити своју „независност“, Албанци на југу Србије су убијали Србе, вршили диверзије, саботаже, показивали непослушност српским властима. Затим су Албанци 1998. године започели прави герилски рат против полиције, војске и српског становништва Косова и Метохије. Албанце је 1999. подржала алијанса НАТО-а која је седамдесет осам дана непрекидно бомбардовала територију Србије и Црне Горе. Услед те окупације погинуле су хиљаде Срба, десетине хиљада су избегле, стотине цркава и манастира су срушене и оскрнављене. Албанци су се успут бавили трговином људских органа заробљених Срба. И као резултат свих тих догађаја Албанци 2008. године проглашавају „независност“, а међународни суд ОУН-а потврђује „легитимност“ те одлуке. А на Криму претходног месеца није убијен ниједан човек (не рачунајући оне Кримљане који су погинули у другим регионима Украјине од руку евромајдановаца). Није било ниједног избеглице. Национална муслиманска мањина на Криму – кримски Татари – услед ових догађаја добили су статус државног за свој језик, о чему нису могли ни да сањају док су били у саставу Украјине... Све побројане чињенице показују да се те две ситуације не могу изједначавати. Сличне изјаве, укључујући и оне руских политичара, заправо су врло нетактичне и болне за Србе, који су преживели геноцид и бомбардовања – поготово на петнаестогодишњицу истих тих бомбардовања.

     

 

     

Ипак, присталице самоопредељења Крима управо позивањем на косовски преседан поткрепљују свој став. Поричући аналогију та два случаја, зар не упадате у противречност – јер онда испада да самоопредељење Крима ипак противречи међународном праву?

     

 

     

За нас није најважнија формална усклађеност или неусклађеност са међународним правом. Из неког разлога сви сасвим заборављају на морални аспекат. Признавање „независности Косова“ од стране међународног суда ОУН-а у том тренутку је очито противречило међународном праву, а осим тога било је и сасвим аморално. Међународни суд је под притиском Запада фактички одобрио и амнестирао насилно отцепљење покрајине од Србије и оне нељудске злочине и геноцид над староседеоцима. Међутим, самим тим Запад је створио исти тај преседан који су сада могли да искористе Крим и Русија за „формално озакоњење“ својих радњи. Присаједињење Крима Русији, премда и спорно са становишта међународног права, ипак нема никакве везе са било каквим злочинима, насиљем или геноцидом... Признавање „независности Косова“ од стране међународног суда покрило је вапијућу неправду. Иронијом судбине, тај преседан омогућио је да се у случају Крима достојно одупре онима који су се противили правој историјској правди. Ето на тај начин се испољава владавина вишње Правде над формално-правним нормама. Истина је на страни Срба и Кримљана. А на страни косовских Албанаца и Запада ње нема. У томе је главна разлика.

     

 

     

 

     

1001905_320180664773651_477197347_n

     

     

     

 

     

     

     

1922378_320180751440309_850938844_n

     

     

     

zahvalnic3

     

 




 



Loading...