Срео сам се 7. септембра са Игором Стрелковом, творцем војске Доњецке Народне Републике, бившим министром одбране. Сусрет је био врло радостан, пошто сам све дотад, још од тренутка оставке, са њим разговарао само телефоном. Пријало ми је да видим како је Игор Ивановић жив и здрав. Он живи у једној области Русије.
Кратки утисци. Препознајем нашег команданта. Никада није марио за раскош. Сада живи у једној омањој соби где влада строги минимализам, ако не и аскетизам. Тамо је сто и кревет, књиге, рачунар. И то је све. Намирнице – пирошке, сендвиче, чај итд. доноси му из тамошње продавнице један стари друг.
Уосталом, у поређењу са Доњецом, чак и то се може сматрати раскошним. Тамо је министар одбране Стрелков, кога су непријатељи за свашта оптуживали, чак и за то да су његови војници народне одбране наводно „цедили“ туђа богатства, живео више него скромно, а саветовања команданата одржавао малтене у складишту. Прави ратници увек тако поступају. Својевремено је Џингис-кан завештао својим потомцима да спавају на коњском покровцу, а не на мекој перини, обећавшим да ће, ако се угледају на обичаје размажених народа које су Монголи освојили, исто тако завршити. Потомци га нису послушали, размазили су се, и испало је управо онако како је прорекао тај „дрматор васељене“ – изгубили су власт. А ако је чак и он, чија дела не одобравамо, такве ствари схватао, тим пре то треба да схвате савремени државници. Али већина њих то не схвата и живи у срамној раскоши. Управо зато је Игор Ивановић постао „бела врана“ међу њима.
Он и даље много ради на пружању помоћи Новорусији, припрема нове пројекте. Јесте, морао је да оде услед околности више силе. Премда је то учинио за добробит Новорусије, схватајући да ће за читаву ствар бити боље ако оде. Одмах ћу рећи да је читава вриска укро-фашиста о томе како је наводно „побегао“ или је „поткупљен“ сасвим далека од стварности. Као што су далеке од стварности и конспиролошке приче о томе како је у сукобу са властима и жели да учествује у некаквој „обојеној“ побуни. Један познати гуру скандалозне секте недавно је превршио меру изјавивши како смо ми наводно циљали у авион са Путином и погодили малезијски „Боинг“. Све су то, наравно, којештарије. Узгред, предмет нашег разговора који је сатима потрајао била је и тема супротстављања могућем покушају „обојене револуције“ у Русији. Јер се, нажалост, мајдани и хаос сада могу из грађанским ратом захваћене Украјине пребацити преко границе Русије. Игор Ивановић је одлучно рекао да ће се супротстављати свим незаконитим покушајима прозападних снага да изведу „обојени“ преврат у Русији.
Рекао је да ће наредне недеље дати низ изјава за јавна гласила, одржати и конференцију за штампу. Такође је истакао потребу да се јачају наши редови, активно уједињавају снаге деснице и левице ради свеопште мобилизације у заједничкој борби са фашизмом. Објаснио сам му да смо ми са њим, без обзира на оставку, и да смо, без обзира на принудно продужен годишњи одмор, спремни за рад... Да га сматрамо својим командантом и честитим човеком, стручним официром, добрим другом.
Сложили смо се с тим да више ником неће поћи за руком да „пусти низ воду“ пројекат Новорусије: ни укро-фашистима, ни издајницима у Москви, ни њиховим западним менторима. И слава Богу. Ипак, авај, није остварен главни задатак: сломити кичму кијевској хунти. Зато ће јачати покушаји „беловрпцастих“ бунтовника да уздрмају наш политички „чамац“. Наш је задатак да се томе супротстављамо.
http://elena-sem.livejournal.com/2692369.html
