Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/24.9.2014/

ИГОР СТРЕЛКОВ ОПТУЖУЈЕ: О ПЕТОЈ КОЛОНИ У НОВОРУСИЈИ И МОСКВИ

Источник: http://standard.rs

strelkov01

     

На конференцији за штампу 11. септембра, коју НС интегрално преноси, Стрелков тврди да су петоколонаши ушли и у окружење Путина

     

СТРЕЛКОВ: Почећу читањем једног текста, и, извините ме, али одлучио сам да га не научим напамет. Али могу да вас уверим да су све ово моје мисли, моје речи, од прве до последње. Па, да почнем.

     

Месец дана прошао је од тренутка кад сам морао да поднесем оставку на место министра одбране Доњецке народне републике и шефа „ополченија“ (израз за милицију; прим. прев.). Не могу да кажем да је то била лака одлука за мене, али су и околности у којима сам морао да је донесем биле тешке. Доњецк и читава група доњецких оружаних снага били су опкољени, и, уз огромне напоре су успели да одбију сталне нападе непријатеља.

     

Само је пар званичника Републике знало да ће се ситуација убрзо променити и да ће непријатељ претрпети озбиљан и бруталан пораз у следећих пар дана. Био сам један од тих људи. Али ни сам нисам могао да претпоставим да ћемо убрзо покренути офанзиву и ослободити нека места.

     

Утолико ми је било теже да прихватим да ослобађањем заробљених градова и насеља не командујем ја. Био ми је морално тешко да будем са својим саборцима у сатима пред свитање, кад мрак тиња, да тако кажем. Кад је оно неизбежно постало очигледно свима.

     

Нећу се обазирати на околности које су ме натерале да се повучем. Могу само да кажем да је одлука коју сам донео по себи оправдана. Дозволивши да се команда народних милиција уједини тик пред офанзиву, избегли смо бројне сукобе, чиме је спречено подривање Републике изнутра, а јединицама су пружене залихе свега што је потребно.

     

Последњих недеља ситуација на новоруском фронту драматично се променила. Казнена експедиција одбијена на свим местима и биле су присиљене да се бране. Услови за ослобађање Донбаса од казнених експедиција и групација које Кијев контролише сада постоје. Напади ДНР су приморали непријатеља да трчи на запад, док је међу њиховим трупама и лидерима владала паника.

     

Али шта се затим десило? Тик пред нашим очима, зауставили су нас они који су већ скоро успели да униште „руско пролеће“ и који и даље покушавају да угрозе народни покрет Новорусије. Не постоји подлост ни малициозност коју притом нису показали. Били су то баш они, које контролишу из иностранства, који су одиграли кључну улогу у распаду СССР 1991. Одмах затим мучили су народе Русије, багателиишући огромно совјетско културно и привредно наслеђе. Проводили либералне експерименте по остацима наше отаџбине, који су се показали ужасним. Деструкцију су наставили крвавим ратовима, криминалом, неморалом, пропагирањем свих могућих порока, рушењем наше привредне независности и суверенитета над нашом спољном политиком.

     

Ни након безуспешних покушаја да се Русија комплетно уништи почетком 2000-тих година, те снаге никад нису нестале, сад тајно проводе своју деструкцију у нади да ће доћи време кад ће моћи да заврше свој посао. Међутим, кад је „руско пролеће“ почело да се назире и кад је наша земља почела да устаје – и то не метафорички већ буквално – кад је покушала да ревидира Горбачовљеву капитулацију, поврати наше историјске територије и стекне праву независност.

     

Пета колона је мобилисала све снаге. Повратак Крима и успон Новорусије код њих нису изазвали само шок већ су их натерали да покажу своје право лице. Њихови бројни агенти су били у стању приправности и убачени су у борбу. Агенти, успешно прерушени у патриоте и државнике, доспели су у највише кругове моћи, чак и у окружење председника Русије. Радећи против интереса народа и земље, они су себе отворено почели да називају пријатељима председника, и своје бруталне потезе назвали су правим путем за одбрану руске државности.

     

Човек би се питао да ли су њихова дрскост и самопоуздање производ њихове непобедивости? Објашњење је врло просто: све што припадници пете колоне воле су новац, материјални ресурси и породица и потомци, које су евакуисали из земље још давно, тако да сад зависе од господара са Запада.

     

Народ Новорусије је током петомесечних борби трпео штету од тих субверзивних акција. Кад је руска војна помоћ била потребна за милицију, која практично није имала оружје, и кад је могло да дође до ослобађења региона руског говорног подручја, агенти утицаја су углас говорили о немогућности и неприхватљивости слања помоћи. Непријатељ је за то време палио живе људе у Одеси, тешком артиљеријом бомбардовао Славјанск и убрзо формирао борбено способну војску. И њихови сарадници, инфилтрирани у структуре руске спољне политике не само да су саботирали војну и политичку помоћ побуњеницима већ – у пуној сарадњи са Порошенком, Ахметовим, Турчиновим, Тарутовим и другим фигурама украјинске олигархије – поделили команду милиције, спречивши формирање централног штаба, и тако су покушали да председника Русије увуку у њихове замке.

     

Само је упорност и посвећеност милиције стајала између окупатора и краја побуне, пре него што је права руска помоћ стигла на своје одредиште. Милиција је прешла у офанзиву. Али и ту су се издајници показали. Истог момента понудили су помоћ казненој експедицији, која је била на ивици колапса. Издејствовали су примирје и продали све оно што је милиција постигла током офанзиве, тиме је бацајући на милост и немилост кијевској хунти.

     

 

     

Нису се могли договорити гори услови од оних договорених у Минску. У међувремену, Кијев обучава, наоружава и попуњава своју војску, намеравајући да настави геноцид насд руским народом у Новорусији. Сада због тога имамо потпуно исту ситуацију са почетка нашег покрета, чак и тежу. Пошто у априлу и мају није успела да нас разбије, казнена експедиција се сада мобилише и до зуба наоружава, а украјински народ трпи одјеке пропаганде, створену комбинацијом неуро-лингвистичких метода. Тај народ је као зомби, неспособан да разазна истину од лажи.

     

У исто време, против Русије ууспостављен је пакет санкција, а западни војни званичници и дипломате отворено подсећају на тензије у Јужној Осетији и Абхазији. Директне претње смо чули и од исламистичких терориста, који су под америчком контролом.

     

Они се припремају за дуг и озбиљан рат против Русије. Запад и његова пета колона и не покушавају да сакрију своје тежње да свргну председника Путина и тотално демонтирају Русију. Агенти утицаја свом снагом покушавају да убеде државни врх да помирење не само да је прихватљиво већ је једини могућ начин. Чињеницу да непријатељи Русије неће прихватити ништа сем капитулације вешто крију од народа, можда чак и од председника. Тако су све повољне могућности по Русију остале нереализоване још у пролеће и зато се суочавамо са све већом војном претњом.

     

Улога пете колоне је очигледна. Зашто су се либерали супротставили председниковом плану у тако непомирљивом, чак самоубилачком духу? Зашто су тако надмено изазвали ии њега и његову политику? Према мом мишљењу, постоје два разлога: пета колона нема избора већ да се супротставља, сада додуше тајно. Револуција коју одозго води Владимир Владимирович Путин им не оставља шансу да преживе у политичком смислу. А њихови господари из иностранства им не дозвољавају да побегну у своје виле, које су „поштено зарадили“. Други фактор је још очигледнији: заузимајући озбиљне позиције у влади и уз велике финансијске и материјалне ресурсе, издајници озбиљно ишчекују да сами преузму власт да би прешли у нову фазу уништавања остатака ове некад велике земље.

     

Али, да би применили овај план, потребно је да се добро припреме. Пре свега, морају да смање велику подршку народа председнику Путину, коју је последњих година поштено придобио својом спољном и унутрашњом политиком. А како би то могло другачије да се изведе, него да се изда руска Новорусија, а затим да се сва кривица превали искључиво на председника? Припадници пете колоне се, као хијене, крију у својој сенци, избегавајући било какав публицитет.

     

План који је сковао непријатељ нам је потпуно јасан. Њихов задатак је максимално подужавање рата са што више руских жртава са обе стране границе. Не остављају милицији никакву шансу да преживи, стварајући „чир“, који ће крварити пред границама Русије и на који ће она трошити ресурсе, мало по мало. Никакав успех се неће постићи тактиком „један корак напред, два назад“. У исто време ће се терет стотина хиљада, па и милиона избеглица сручити на леђа Русије, док ће западне санкције постепено подривати социјално-економску стабилност земље, поготово кад олигархија своје губитке покуша да превали на обичан народ.

     

Зато издајници покушавају да издејствују најпонизнији и најсрамнији могући мир, којим ће се издати руски народ у Украјини. Тиме ће се изазвати протести у самој Русији. Потом ће техникама увежбаним с почетка 20. века створити „московски мајдан“, у којем ће се ујединити „десничари“, „левичари“, „патриоте“, „либерали“... Сценарио доказан 1905/17. схемом „понижавајући пораз, економска криза, немоћ владе и нереди“ поново ће се десити. Зато је одбрана Новорусије и подршка њеном народу, као и ремећење планова пете колоне, од виталне важности за спас саме Русије. Ако ту победимо, сачуваћемо Русију. Ако изгубимо, изгубићемо и остатке наше отаџбине.

     

Никакви компромиси сада нису могући. Они који тврде супротно, свесно или не, поступају према плану непријатеља. Или-или: или ће Русија у потпуности повратити суверенитет или ће је уништити спољни и унутрашњи олигархијски кланови.

     

Размишљајући о својој улози у борби против подривачких снага, желео бих да кажем да сам направио свој избор. Главни фронт је управо овде. Надам се да ћу у Русији бити од највеће користи. Поново наглашавам: они који се надају или су се некад надали да ће искористи моје име зарад својих деструктивних намера биће разочарани. Без обзира колико сам скептичан према одређеним одлукама председника везаним за спољну и унутрашњу политику, у условима рата који нам је објављен сматрам да је потребно подржати га као јединог легитимног врховног заповедника, главног гаранта слободе и независности ове земље. Према мом мишљењу, како би се заиста сачувала Новорусија од нацистичког геноцида, њени „симпатизери“, који су је водили до ивице војног колапса морају да се покажу и пре свега уклоне са својих позиција. А они који су створили слику о „пуковнику Стрелкову, вођи народних немира“, не смеју ни да помисле да ће ме купити тим речима. Трговина лажном славом и пролазном популарношћу у корист непријатеља моје земље је највећа увреда за мене. Нека схвате да постоје људи – не говорим о себи – који своју дужност и част вреднују више од личне користи и славе. А, како су догађаји у Новорусији показали, постоји доста таквих људи, и нећемо дозволити да се Русија растрга и опљачка, као што се то десило са Руском царевином 1917, и као што су уништили СССР 1991.

     

strelkov02

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Која је ваша порука Русима у Украјини, тј. Новорусији и Русима у матици? Шта нам је чинити?

     

СТРЕЛКОВ: То је врло тешко питање. Са својим саборцима понудићу решења и предлоге у којима ће моћи да учествују и народ и јавне организације, све у циљу помагања Новорусији и одбрани Русије. За сада би требало да се уздрже од придруживања деструктивним активностима опозиције. И да схвате да се води рат против нас, а свака побуна у задњим редовима је само помагање непријатељу.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Рекли сте да је вама место овде, у Русији. Да ли то значи да се нећете вратити ни на једну функцију у Новорусији?

     

СТРЕЛКОВ: Ако буде потребно, ако будем мобилисан и послан у било који регион, спреман сам да испуним наређење. Али тренутно не разматрам такву могућност.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Да ли планирате да се овде, у Русији, укључите у било какве политичке активности? На пример, да се кандидујете за председника?

     

СТРЕЛКОВ: Не, не планирам. Па погледајте кога су изабрали у Украјини.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Говорили сте о промени борбене тактике. Да ли можете да потврдите или порекнете изјаву украјинске стране да се то догодило после интервенције батаљона руске тактичке групе?

     

СТРЕЛКОВ: Половином августа, кад сам отишао из Новорусије, није било руске војске у Новорусији. Не поричем да је било добровољаца из руске војске. Имао сам неколико официра у својој бригади који су користили свој одмор дошавши тамо. Није их послала команда у Новорусију да се боре у нашим јединицама, сами су дошли. То је све што могу да вам кажем. Наравно, и даље мање-више знам шта се догађа тамо, али немам директну информацију о отвореном учешћу руске војске.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Сад, кад је упостављено примирје, занима ме ваше мишљење о томе зашто мир није повољан по тзв. „партију рата“ (Тимошенкова, Љашко, Коломојски)?

     

СТРЕЛКОВ: Пре свега, веома тешко је ово звати „примирјем“ јер, према информацијама које имам, на свака 2-3 сата артиљерија дејствује на фронту, а обично га украјинска страна крши. Штавише, користећи „примирје“, непријатељ је заузео и утврдио се у бројним насељима која је претходно морао да напусти. Такође су повратили трупе из тзв. „џепова“. Укопали су се у Дебаљцеву, а, према мојим информацијама, формирали су три, а вероватно и све четири ударне групе спремне за офанзиву. Украјинска војска на примирје гледа као на прилику да попуни снаге, замени технику, искористи резерве и припреми се за напад. Зато је очекивање мира просто наивно.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Зашто је оборени „боинг“ у медијима често повезиван са милицијама? Шта то значи? Ко га је оборио?

     

СТРЕЛКОВ: Оборени „боинг“ је у вези са милицијама само утолико што је пао на територију коју су тада делимично контролисале. Искрено, не знам ко га је оборио, будући да сам био заузет командовањем јединицама и једноставно нисам имао времена да спроведем истрагу. Лично мислим да су „боинг“ оборили Украјинци, и то су унапред организовали као велику провокацију. Све чињенице говоре да се то намерно десило. Украјинска страна је створила све услове да га обори кад је схватила да не може да испуни задатке. Али сви медији пуним капацитетом тероришу нас.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Да ли жалите што сте напустили Славјанск и што сте сада у Русији? Са тачке гледишта команданта, шта мислите о оном што се сад догађа у ДНР?

     

СТРЕЛКОВ: Са тачке гледишта команданта, могу да кажем да су услови у којима се милиција бори врло неадекватни због командног ланца. Такође, треба додати да је милиција и даље бројно слабија од украјинских снага. Иако је број припадника милиције и наоружања доста већи, непријатеља је остао доминантнији. Нећу критиковати милицију, поготово после успеха које је остварила.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Рекли сте да је тешко замислити споразум који је више понижавајући од оног потписаног у Минску. Да ли мислите да има смисла наставити преговоре, поготово пошто је Литвинов јуче рекао да делови протокола који је потписан тренутно и не могу бити проведени?

     

СТРЕЛКОВ: Наглашавам да је споразум потписан у Минску привремено примирје. Услови који су договорени су понижавајући, узимајући у обзир „мирно решење“, које су Украјинци предложили. Мислим да о таквим тезама не треба уопште разговарати зато што воде ка страшном поразу и уништењу Новорусије. Уз све чињенице које сам навео у изјави, то је опасност по унутрашњи мир Русије.

     

strelkov03

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Да ли треба наставити преговоре?

     

СТРЕЛКОВ: Не дајем себи за право да кажем да ли треба наставити преговоре или не. У овом случају говорим као војник. Преговори су посао за дипломате, и доношење таквих одлука је надлежност председника Русије и највиших ауторитета. Али прихватање услова које су предложили Украјинци је практично капитулација.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Да ли сте добили благослов из Москве за оно што данас радите и да ли мислите да би руски народ требало да иде у цркву или само да буде религиозан?

     

СТРЕЛКОВ: Још нисам започео никакве активности у Москви, па још нисам ни добио никакав благослов. Што се тиче другог питања, могу да кажем да сам за своја дела увек тежио да добијем благослов свештеника, посебно од мог исповедника, а понекад од свештеника који су ми били најближи у том тренутку. А, што се тиче осталог, то је веома опширно питање, сувише опширно да би се сада о томе причало.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Рекли сте да Украјинци примирје користе како би окупили снаге за напредовање тамо где је то могуће. Да ли можете да оцените потенцијал милиције, која је преотела доста украјинске технике, и да процените како ће се ситуација одвијати ако преговори пропадну?

     

СТРЕЛКОВ: Тешко је направити било какву прогнозу кад сте одсутни са фронта месец дана. Али укратко могу да кажем да се противник спрема за офанзиву и да су направљене ударне групе за то. Истовремено, утврђују одбрану у позадини где планирају да се повуку у случају пораза. Генерално, те активности нису уперене само против милиције, већ више против Русије. Припремама за уништење милиције они се припремају и за могући рат са Русијом, и то рат пуног обима.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Узимајући у обзир потенцијал милиције, да ли је способна?

     

СТРЕЛКОВ: Милиција има снаге да се бори и задржи противника, али, понављам, без велике руске помоћи, коју сам тражио у више наврата, милиција не може да победи Украјину, иза које стоји тзв. „западна заједница“. Наравно, говорим о потпуној победи. А проблем „чира“ на нашим границама свакако треба да буде решен.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Како бисте једном речју описали идеју градње зида између Русије и Украјине?

     

СТРЕЛКОВ: Чињеница је да зид никад никог није заштитио. Зид би, баш као и Берлински зид, био симбол поделе на западни и источни блок – материјални симбол одвајања Украјине од руског света. То је неприродна подела. Украјина јесте и биће део руског света, без обзира на обмане. Можете направити зид било где, али сам уверен да на крају нико неће моћи да подели народ.

     

ПИТАЊЕ НОВИНАРА: Када ће рат у Украјини бити готов и који ће исход бити?

     

СТРЕЛКОВ: Радо бих одговорио на то питање да сам Бог.

     

Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ