Владимир Рогов
„Свих једанаест вијекова наше историје ми смо се налазили или у ратном стању или у предвечерју ратног стања. Нема никаквиг разлога да се мисли да ће у будућности бити другачије“ – Иван Солоњевич
„Шта нас је, ако не православље, спојило са Малорусијом? Све остало је код Малоруса, у предањима, у историјском васпитању било сасвим другачије, нимало налик на оно у московској Русији. Шта нам је, ако не очување од стране народа беле и јужне Русије источно-византијске варијанте у хришћанству, дало ону физичку снагу и оно унутарње осјећање права, захваљујући којима је коначно рјешена судбина пољског питања? Зар није византизам одредио нашу улогу у великим, по свом планетарном значају, источним питањима?“ – Константин Леонтјев
Неки људи извјештавају старајући се да по сваку цијену остану на „правој“ страни. Има и оних који коментаришу тако да их не можемо ухватити за ријеч, они нас заводе и уљуљкавају фразама, површним свођењем стварности на привидно, али добро упакавано, наводно свезнајуће, лепршаво сазнање; успјешно нас пасивизирају и обамрле остављају на милост и немилост пред „вулканом историје“. А, хвала Богу, има и оних који говоре онако како јесте, оних који развејавају прашину са слике, усредсређују пажњу на суштинско, буде наду, кријепе вољу. Мој интервју са Владимиром Роговим, вођом Славенске Гарде, предсједником Комитета државне изградње Новорусије, добро познато лице за све оне који су у могућности да прате руске ТВ канале, представља више од од разговора – братски сусрет.
Владимир Рогов је у Бањалуци, у организацији Фонда Гочакова и удружења Српско-руски мост, (тема: Обојене револуције у Украјини и Србији) излагао два пута: на Факултету политичких наука и у Академији наука и умјетности Републике Српске. И сваки пут његово излагање је обиљежио отворен, јасан и директан рјечник: добровољна колонија је добровољна колонија, слабост је слабост, лаж је лаж, окупација је окупација, вриједност је вриједност, гадост је гадост.
Када бисте требали изабрати једну пресудну грешку Русије, везано за развој дешавања у Украјини, коју бисте изабрали?
Основна грешка је одсуство рада са Русима, руским људима, а који су за 20 године претворени у антируске људе. Нажалост, готово све руске државне организације, почевши од амбасаде Русије а закључно са фондовима, нису довољно радиле, већ су радили са страним фондовима и у интересу страних држава. Шта је то било – непрофесионализам или издаја – нећу да судим. Али је доста добар примјер федерална агенција Россотрудничество (Рускасарадња), која је позивала на своје догађаје (и плаћала им) особе које су биле проглашене персона нон грата у Русији. То јест, људи које су спецслужбе у Русији изгнали из Русије долазили су на ове догађаје у Украјини и радили са омладином. Зато имамо одговарајући резултат.
Ако је цијели овај догађај усљедован, између осталог, несарадњом са правим људима да ли можемо да закучимо да је можда један од главних проблема руског друштва огроман јаз између државног врха и самог народа, било у Русији, било у руској дијаспори?
Овај проблем је заиста постојао до Путина, а од доласка Путина на власт тај проблем је почео да се смањује, мада не толико колико би се жељело. Прави чиновници су доста удаљени од народа и све добро се дешавало не захваљујући њима, него упркос њима.
Ако пођемо од претпоставке да су елите у Русије већином, још увијек, глобалистичке елите, да ли постоји и у чему би се садржала околност промјене, повратка на неоднарођене елите какве су постојале у царској Русији, наравно не мислим на посљедњу фазу царства?
Руски народ је у ствару, у својој већини, монархистички. За нас је, као и за Србе, карактеристично додавање неког светог обиљежја власти. Зато је вертикала власти увијек била снажна и сва власт се концентрисала око једне особе, а то је могао бити цар, император, генерални секретар или предсједник.
Гдје видите излаз из ситуације у Украјини?
Излаз је веома једноставан – побиједити фашизам. Јер, док је он тамо мира бити неће.
Фашизам је побијеђен 1945. године снагом оружја, али сада видимо да побједа оружјем није довољна, ако се не створи и неки нови свијет, неки противотров…
Наравно, ако причамо о класичном фашизму он је тада био побијеђен, али морамо да разумијемо да се италијански и њемачки фашизам, који је постојао у 20. вијеку, преобразио у украјински фашизам на основу бандероваца. Вашем народу је то добро познато на примјеру усташа, догађаја у Републици Српској Крајини и у Републици Српској.
Сада се не ради толико о снази оружја, него о снази информационог и медијског рата и вјере. Посљедњих година Запад је стекао довољно искуства и технологија за вођење асиметричних ратова, а то је у ствари принцип подијели и владај. Потребно је (морамо да схватимо) да се за Запад ви Срби и ми Руси не разликујемо нимало од становника Авганистана или Ирака. Зато, чак и господин Обама нуди Украјини да гради државу по моделу Авганистана. Технолошки, Запад се уморио и банкротирао и то банкротство је потребно ставити на наша рамена. Живе бахато, али рачун за њихову бахатост добијамо ми. Најчешће улазе у наше друштво путем корупције, пропаганде и инструмената тзв. грађанских друштава и НВО.
Када нам причају о грађанском друштву морамо да знамо да се ради о грађанском рату, а ми смо отворен народ и стога да се сазна и нашим проблемима не представља неки велики посао. Зато можемо да не разликујемо ни курсеве страних језика, ни курсеве разних вјештина (бизнис тренинзи и сл.), ни евростандарде, и сви могући проповједници само представаљају различите начине проналажења болних тачака у друштву.
Како се одбранити? Некако изгледа да ми тај православни, византијски потенцијал, на нивоу друштвене и државне свијести, не користимо довољно?
Ми га у ствари уопште не користимо. У ствари, да вам кажем – напад је најбољи начин заштите. Не говорим о сили оружја, него о употреби „меке“ или боље да кажем „паметне“ моћи. Ми, за разлику од данашњег Запада, имамо шта да понудимо и да покажемо људима. Нама сада лобирају европске вриједности, али ми морамо да називамо ствари својим именима, јер то нису европске вриједности већ европске гадости. И не само да говоримо, него и да објашњавамо шта оне значе. Сјетимо се да је Римска империја била огрезла у преждеравања и истополони секс, и знамо како се то завршило. Дошли су Варвари који су се доста добро опходили и захватили су ту територију. У ствари, и овдје у регону се дешава иста демографска бомба коју ви имате у муслиманским подручјима.
Но, да се вратимо, шта бисмо све требали урадити да побиједимо, односно да спријечимо или превентивно дјелујемо на то ширење лажних вриједности?
Пазите, имали смо у току II свјетског рата наш Велики отаџбински рат. У ствари рат се није завршио, он се трансформисао у велики медијски и информациони рат. И, сада, ми морамо да дјелујемо много активније и ефикасније. Морамо да радимо са младим људима. Имам то искуство већ више од десет година и млади људи су ми захвални за квалитене информације и квалитетан рад са њима. Морамо компликоване ствари објашњавати једноставним ријечима. Морамо да ујединимо, актуелизујемо, наше вриједности и да покажемо омладини шта су европске гадости, а шта истинске вриједности. Како показује искуство, ми имамо доста добру сарадњу са НВО у Финској, Њемачкој и Француској. Највећи број људи тамо, оних који нису изгубили главу због пропаганде, слаже се око тога да Русија представља једину наду, јер је код нас мајка – мајка и отац – отац, а не родитељи број 1 и број 2.
Да ли нам тек главна борба предстоји?
Апсолутно. Све тек почиње.
С обзиром на смо ми на рубу православне цивилизације…
Ви сте на оштрилу.
Како оцјењујете рад Русије у Републици Српској и Србији?
Што се тиче Републике Српске ја дефинитивно још нисам видио никаквог рада овдје и видим да овдје све то тек почиње, ако причамо о системском раду наравно. Треба да се ради и то је потребно свима. Ако наши народи нису изгубили нагон за самоочување онда морамо да дјелујемо брзо и да се удружујемо. Опет понављам, ми морамо да актуелизујемо наше вриједности и објаснимо их једноставним доступним ријечима. Да објашањавамо дјеци да се из истополних бракова не рађају дјеца, да продукти ГМО стерилизују човјека и да баш зато Запад лобира те продукте за наше тржиште и захтијева организовање геј параде. И морамо опет да објашањавамо једноставним језиком шта се у ствари дешава у друштву. Технологије нису нове, срећемо их већ више пута и оне иду из државе у државу. Само се сада смјењују накити које су некада давали колонизатори домороцима када су их освајали. Тако сада шире тзв. европске, а у ствари више западне вриједности, које се оснажују огромном медијском подршком, и војном наравно. А, ако говоримо о односу према колонијама, у односу на прошли вијек, морамо да се разумијемо да – колоније не постоје, то припада прошлости. Сада су то формално готово добровољне колоније. Најупечатљивији примјер је Украјина коју су убиједили да је уговор о асоцијацији са ЕУ користан за њу. А, у ствари, ако ствари зовемо правим именима, то је уговор о евроокупацији. Тај уговор подразумијева затварање стотине предузећа у Украјини и милионе незапослених. Ми смо свједоци суицида. Ради се о томе да ли мораш скочити кроз прозор или се објесити. Али, у многим случајевима, нема избора како да урадиш самоубиство, јер често теби дају канап и кажу објеси се. Али Република Српска још увијек има шансу, јер су се Срби у Републици Српској изборили за своју земљу и та мобилизација је још остала у сјећању људи, а становници Украјине су практично живјели 70 година без рата и опустили су се.
Веома је битно да постоји повјерење у односу између владе и обичних људи, зато што је један од основних начина дестабилизације ситуације у држави сијање неповјерења међу људима, потом се укључују емоције, а емоције су страсти, а када људи потпадну под страст они се понашају у складу са страстима, и онда су под влашћу ђавола. Узимајући у обзир историјско понашање Запада, и сагледавајући Содому и Гомору те легализацију дроге, одлично видимо одакле то долази. Ово је аргумент за вјернике, а за атеисте ми можемо да кажемо да би мјесто у друштву, које би заузимали, било слично мјесту које имају Авганистанци и Иранци. Ако пристају да живе као што се живи у Авганистану и Ираку, а уствари да гину као што се гине у Авганистану и Ираку – онда могу да изаберу да се не боре. Опет, говорећи о региону, овдје мора бити присутан економски национализам, што значи да српска економија мора да подржава Србина, као што Срби морају да подржавају Русе и Руси морају Србе.
Можете ли за крај рећу какав је Ваш утисак Србије, а какав Републике Српске?
О Србији ми се створио утисак као о држави у којој људи живе као у сну и депресији. Србију можемо да упоредимо са дрветом са којег је опало лишће и сада не можемо да разумијемо да ли је оно умрло или хоће да живи и да се развија. А у Република Српска ме подсјећа на једну грану на том дрвету, која има мало горе услове, хладније јој је, има одређене притиске са страна, али се уствари виде зелени листићи на њој. Зато сам увјерен да ће баш та грана напунити читаво дрво животом и направиће шуму гдје ће сваки листић ће бити честица српског или руског народа. А та шума ће расти испода сунца православља.
А то би значило да се Русија врати својој историјској мисији заштитнице православља…
Хвала Богу, патријарх је већ ту, то је важан али није једини од ових корака. Поводом актуелизације, ево на примјер, Русија се дуго спремала и, напокон, направила је један телефон који се зове јотафон. За њега се каже да је то нови корак у технологији. И број људи који су наручили тај телефон може да се упореди са најновијим ајфоном. То је нови квалитетан продукт са два екрана и новим трендом схватања технике као такве. Морамо да се сјећамо и увијек држимо у глави да је за наш народ карактеристична продорна свијест, да он види ствари преко границе. Говорећи о нашем народу ја наравно говорим о српско-руском народу. У прилог ове тезе су карактериситични примјери Ломоносова и Тесле. У ствари, у једном тренутку, ми можемо да пођемо испред читаве планете чак иако је у једном моменту прије изгледало као да заостајемо и да никада нећемо стићи свијет. Али, важно је вјеровати у Бога и себе.
АУТОР: Милана Бабић/Евроазија.инфо
