Подворју Српске православне цркве у Москви навршило се 140 година. Оно је било основано 1874. године 13. децембра, на дан светог Андреја Првозваног, покровитеља руске и српске царске династије. У руској престоници у фонду Руска емиграција одржано је свечано вече посвећено том јубилеју.
О основним правцима делатности подворја окупљенима је говорила српска списатељица и јавни посленик Радмила Војновић, која се бави историјом своје земље и односима Србије и Русије.
- Идеја да се у Москви отвори српско подворје припада митрополиту српском Михаилу. Још 1871. године Московска епархија дала је пристанак да му се преда једна од цркава у Москви. Помоћу Московског словенског комитета био је састављен споразум према којем се српској митрополији предаје црква и црвена имовина са земљом. Сама црква је била освећена већ у част Благовести Пресвете Богородице: управо на дан Благовести, 1804. године, Срби су подигли оружани устанак против Турака. Духовни центар српске цркве био је место теже православне омладине, која се школовала на Московском универзитету, као и Духовне Академије и богословије. У подворје су долазили познати јавни посленици, обични московљани, сви славенофили. Једном речи, сви који су саосећали са Србима и хтели да им помогну.
Српско подворје је постало место сакупљања новчаних прилога у корист српских цркава. Велики одазив међу московљанима изазвала је 1875. године вест о томе да су Турци у Босни и Херцеговини уништили православне парохије. 18. септембра после литургије био је одслужен помен свим невино пострадалим. А 1912. године, када је започео Први балкански рат, овде је стајао огроман ред руских добровољаца. Нису све стизали да пошаљу на фронт. Тих година подворје је постало место сакупљања материјалне, хуманитарне, медицинске помоћи. Историја подворја била је завршена после Октобарске револуције 1917. године. Српски монаси су се вратили одатле у Србију. У самој цркви још су се одвијала богослужења, мада 1933. године он је био скиут са евидениције као споменик старине, а 1933. године био је предвиђен за рушење. Али славна историја српског подвроја није била заборављена: крајем 20. века она је била обновљена у цркви светог Петра и Павла, недалеко од старог места.
Сада се традиција наставља. О томе је сведочила висока гошћа вечери, председник добротворног фонда Царска застава, удовица нећака Николаја Другог, Олга Куликовска-Романова.
- Тако је испало да смо ми са актуалним настојником подворја оцем Антонијем Моравичским из истог града, из Ваљева. Сада обоје живимо у Москви и чинимо све што од нас зависи ради јачања пријатељства међу нашим народима. Имао сам среће да сусретнем неколико српских патријарха. Недавно сам се сусрела са Његовом светости патријархом Иринејом. Сасвим недавно списком Антониј је организовао посету патријарха Московског и све Русије Кирила Србији. Како што се зна, у току ове посете поглавари Руске и Српске православне Цркве, Кирил и Иринеј, осветили су споменик цару Николају Другом у самом центру Београда.
Радмила Војновић такође је убеђена да и данас подворје Српске православне цркве у Москви игра велику улогу у јавном и духовном животу руске престонице.
- Свакако да данашње српско подворје као и пређашње игра значајну улогу јер српска дијаспора расте, она је све већа у Москви и у Русији. Ту су студенти московских института и универзитета, наши млади богослови који се школују у Московској духовној Академији и семинарији, као и они који изучавају савремене дисциплине као што су економија и менаџмент. Свакако нам је драго да подворје живи и да остварује своју улогу духовног и културног центра наше дијаспоре. Ту су богослужења, сваку недељу и на празнике ту се скупљају наши земљаци. Наравно да је то веома пријатно. И нама је драго да је српско подворје прво словенско подворје у Москви после Константинопољског и Јерусалимског.
И тако вече у фонду Руска емиграција је прошло. Колико је успешно оно протекло и да ли сте задовољни пажњом коју су московљани поклонили овом јубиларном датуму српске митрополије у Москви?
- Ја сам просто одушевљена. Пошто су многи људи питали за концерт нисам баш ни послала свима позивнице. Ту би била потребна много већа сала. Свакако је било тешко да се публика смести. Ми смо обезбедили столице али многи људи су стајали. Драго ми је што су људи свих генерација пронашли у теми историје српског подворја. Нашли су у томе толико занимљиво да су желели да одвоје своје време и да га посвете тој дивној вечери. Посебно морам да се захваљим Центру руског зарубежја Александар Солжењицин. Захваљујем се нашим драгим гостима и надам се да то није последњи програм у Центру руског зарубежја.
I
