Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/19.12.2014/

„Завет“: српска победа у Москви

Источник: глас русије
     

Славиша Павловић : Драго ми је што је презентација романа у Москви одржана баш на 100-годишњицу прве велике српске победе у Првом светском рату. Могу да кажем да сам данас поносан на те људе који су пре 100 година учествовали у рату и да ми је изузтна част и задовољство што могу да пишем о њима.

     
     
     

У „Дому књиге на Новом Арбату“ представљена је књига „Завет“ српског писца Славише Павловића. Издавање романа о Првом светском рату младог српског аутора на руском језику помогли су Фонд Анатолија Лисицина и издавачка кућа Академија 76.

     

На питања московских читалаца одговарали су сам аутор Славиша Павловић, посланик Савета федерације Анатолиј Лисицин, аутор руског превода Викторија Мартинова и директор издавачке куће Михаил Њанковски.

     

У својству госта, презентацији књиге је присуствовао и Ненад Поповић српски бизнисмен, чији су послови најпре везани за руско тржиште. Уз то, господин Поповић је однедавно и лидер Српске народне партије. За наш програм господин Поповић подсећа на помоћ и улогу коју је на исход Првог светског рата тада имала Русија:

     

Овде бих поменуно да те слободе вероватно не би било, без великог учешћа цара Николаја Другог, који је ушао у Први светски рат због Србије- жртвујући практично и власт и круну и на крају крајева живот свој и своје породице, да би помогао браћи Србима. Овде смо данас чули једну лепу стару песму „Креће се лађа француска“, а до спасавања великог броја Срба који су отишли на острво, никада не би дошли да цар Николај Други није поставио ултиматум земљама Антанте да ће једнострано изаћи из Првог светског рата уколико Србима не пошаљу бродове.

     

Представљање књиге „Завет“ у Москви је одржано на дан када се обележавала 100-та годишњица Колубарске битке. Питали смо аутора, господина Павловића да ли у томе види одређену симболику:

     

Да, постоји одређена симболика. Књига је у Србији изашла 12.септембра, на дан када је почела битка на Дрини, а ево у Москви је представљена на годишњицу Колубарске битке. Драго ми је што је презентација романа одржана баш на 100-годишњицу прве велике српске победе у Првом светском рату. Колубарска битка представљала је изненађење и прекретницу. Могу да кажем да сам данас поносан на те људе који су пре 100 година учествовали у рату и да ми је изузтна част и задовољство што могу да пишем о њима.

     

Наравно, током представљања књиге и разговора који је потом уследио са аутором и гостима, нису изостала ни питања која се тичу ситуације у Украјини. Као последица заоштравања односа и политчке кризе, јављају се и економски проблеми за које неки експерти сматрају да су вештачки изазвани како би се Русија натерала да промени свој политички курс. Овакве наводе, господин Поповић коментарише:

     

У економији нема тих вештачких процеса који трају дуго, јер они на крају крајева највише могу да погоде онога ко је и донео одлуку, јер им се онда врати као бумеранг. Сигуран сам да ће ова украјинска дешавања отрезнити многе главе и на западу, јер људи морају да схвате да Русија није непријатељ запада.

     

Запад је кренуо против Русије, а она пак само штити свој народ. Русија је обавезна да штити свој народ, као што и друге европске земље или Америка штите своје грађане. Не сме се дозволити повампирење фашизма данас, у 21.веку.

     

Присутнима је био приказан филм о делатности Фонда Анатолија Лисицина у Србији, у вези са реконструкцијом Руског некропоља и заборављених гробова руских војника из времена Првог светског рата у Западној Украјини. Након званичног дела програма, посланик Анатолиј Лисицин објаснио нам је зашто је помогао издавање књиге српског аутора:

     

Данашња презентација је посвећена роману „Завет“, српског писца о Првом светском рату. Зашто баш српски писац? Покушавао сам да нађем руске писце који би се бавили овом темом, али сам на крају морао да тражим такве ауторе ван граница Русије.

     

Уопште, овом темом се пре три године овде у Русији, мало ко бавио. Да, ентузијасти јесу истраживали тему Првог светског рата, али не на државном нивоу. Три године сам радио на томе, како би овај датум почео званично да се обележава. Тек када се за то заузео председник Путин, 1.август се појавио на државном календару, као дан сећања на жртве Првог светског рата.

     

Господина Поповића смо за крај питали како он сагледава везе и улогу Србије у Европи онда (у време Првог светског рата) и сада?

     

Србија је стара европска држава и Србија је у европску културу уложила јако много. Али, у савремену Европу, Србија је уложила милионе жртава, како у Првом, тако и у Другом светском рату. Изузетно поштујем европски поредак, начина размишљања, европску економију и правосуђе- то су неке ствари које бих желео да се што више и на најбољи могући начин примене и у Србији. Велики допринос Европи, Србија је дала и својим жртвама. Зато Европи треба рећи да.

     

Ипак, Србија више нема никакав интерес да буде чланица организације која се зове ЕУ. То је можда било интересантно државам које су у организацију улазиле 90-тих јер су постојали велики приступни, економски фондови. Али, после 2008.године тих фондова нема више у том обиму. Сама ЕУ има огромне економске проблеме, поготову нове чланице. Велико је питање где ће сама ЕУ бити за 5 до 10 година.

     

     



 

Loading...

Косовский фронт