Ових дана смо сведоци оркестрираних напада ретардираног детета Си-Ен-Ен-а које се испилило и у Србији на Републику Српску и Свети јануар, како они кажу. Наиме као и свако заостало дете, то се некад тако звало, оно упорно гледа туђу лизалицу, а своју не види.
Да видимо чему се ради?
Свети јануар, како га дете назва, и нека буде тако, јер како рече Бора Чорба, „ја и не знам шта је то малоСрбин“, у Републици Српској је стварно свети. Хиљаде литара српске крви проливено је баш за наш Свети Стефан, само се још у овом миленијуму није нашао радозналац да нас пернаровски пита „колико нам та крв кошта да нам је плати?“. Кажем реторички јер браћу преко Дрине сматрам јединственим српским бићем.
Тенденциозни плач њиховог заосталог дерана, како Срби имају већу лизалицу треба потражити и у чињеници да ли је то стварно тако. Зна се тачно колико Република Српска има празника, али треба видети колико и други славе и да ли је стварно српска јануарска лизалица већа него нечије годишње.
Шта каже ћитап и да ли је стварно истина да наша прекодринска браћа Срби у јануару више славе него неке нације целе године?
Као што је ред почнимо од нама највећих узора Немаца за које знамо да су највећи радЕници еUропе. Шта каже немачки ћитап? Погледајте линк!! Кад сам ово проучио тотално сам се разочарао у некадашње Србе Немце, па ме и не чуди онолики увоз радне снаге прошле године. Треба још више ленчарити, али се треба и замислити над радним навикама увоза, јер нису они дошли да раде него да раде нешто друго.
Нама увек драги Немци Аустријанци су ме просто одушевили и схватио сам зашто уствари Срби највише воле Аустрију као гастарбајтерску земљу. Погледајте празнике земље алпског млека. Дивота! Уз алпски први вагон чврсто се уклинила ишвајцарска Милкица.
Француска? Традиционални нерадници Французи уствари то и нису. Линк!!!
Америка и Енглеска биће земља пролетерска. За Велику Британију чије се величине нико на плаши, јер је то нормално, као што видите једва сам нашао линк, јер они вероватно још увек сањају Трафалгар и адмирала Нелсона. Ту су још неки гејмблери, знамо и ми да се изражавамо.
И за крај да еUропљани понекад „погреше“ јер видите шта се збило пре пет година када је штампан календар у коме су „случајно“ изостављени хришћански празници.
Вратимо се Југо бљуштуровском ретарираном плачљивку. Није ретарду наша лизалица већа!!!
Већа нам је душа, имамо срце, имамо мисао, верујемо у Бога, волимо се љубимо и грлимо. Ви то никад нећете моћи, јер је ваш бог пирамидални буљча.
