Наталија Унгерова је рођена 23. јануара 1987, у Москви.Дипломирала је на Филолошком факултету Руског Православног Универзитета.
Своју прву збирку песама издала је 2007. години у Москви. Након дипломирања,Наталија се селиу Црну Гору где ради као наставник руског и српског језика.
У Црној Гори 2014. године је објавила књигу ''Крстоносна Румија'' у сарадњи са српским писцем Невенoм Милаковићем.
Прошле године је учествовала на 15. Међународном Форуму младих писаца Русије и других земаља.
У њеном раду посебно су важни руско-словенски и руски-српски мотиви, духовне теме.Посебна љубав према Србији се манифестује кроз стихове овог аутора.
Воли српску народну музику, а нарочито - косовске песме, пева у хору.Наталија наставља да пише на руском.Њене песме тренутно се преводе на српски.
Рођена си у Москви.За почетак реци нам нешто о свом школовању и одрастању.
— Да рођена сам у Москви,читаво детињство провела сам тамо.Скоро сва моја родбина и моји пријатељи тамо живе.
Завршила сам основно образовање,а након тога филолошки факултет на православном универзитету Светог Јована Богослова у Москви.
Када си почела да пишеш песме?
— Још када нисам знала добро да пишем и читам имала сам осећај за то,баш рано сам почела да пишем,имала сам тада четири године.
Осим писањем,бавиш се и сликањем?
— Да, сликање је још једно од мојих омиљених занимања али за мене је најважнија поезија. Сликањем се такође преносе емоције као у песмама али не речима већ бојама.
Да ли радиш још нешто креативно у слободно време?
— Занима ме једна стара врста ручног рада која је одавнина присутна у Русији али и Србији,а то су гоблени.Осим тога певам у хору,заправо у два хора.Један од њих је српски односно црквени а други руски. Драго ми је што сам кроз те две врсте певања видела сличност између две братске словенске културе.
Већ дуже време живиш у Црној Гори. Зашто си одлучила да одеш тамо?
— Да у Црној Гори живим већ шест година.У Русији одавно постоји пројекат православног образовања.Велики допринос у развијању православног образовања и духовне културе дао је патријарх Алексеј.То је било деведесетих година када је Русија била скоро уништена духовно и било је потребно морало и духовно уздизање. Тада су се појавиле православне и васкрсне школе.
Када сам завршила факултет почела сам да радим у једној таквој школи - знаменској гимназији. Она има доста активности везаних за изучавање српског језика и културе. Гимназија је добила благослов да отвори своје истурено одељење у Црној Гори,у граду Бару,да би руска деца која живе у Црној Гори могла да се школују у руској школи и добију руску диплому. Директор гимназије нас је послао у Црну Гору да оснујемо ову школу и да тамо радимо.
Да ли сада имаш посао и каква је ситуација у Црној Гори?
— Пошто се Црна Гора тада спремала да уведе санкције Русији, руска школа је морала да престане са радом. То се десило због политичке ситуације. Сада немам сталан посао,али држим приватне часове руског језика у Бару .
Била си у Србији,на Космету.Реци нам нешто о томе
— Да,на Космету сам била само једном,на поклоничком путовању које је организовано преко храма Светог Јована Владимира у Бару,тада смо посетили Пећку Патријаршију,Високе Дечане,Грачаницу... Видела сам да српски народ који тамо живи не може да се креће слободно,наш аутобус је сво време био под пратњом италијанских војника.
Волела бих да поново посетим ову српску покрајину и ако је за Русе потребна шенген виза за улазак,коју траже непризнати органи тзв. “републике Косово”.
У Србији сам осим Космета посетила Београд и Краљево.Пошто сам дуже време била у Краљеву нисам пропустила прилику да посетим манастире Студеницу и Жичу - која ми је посебно драга.
Шта ти се у Србији свидело,а шта не?
— О Србији имам јако лепо мишљење.На сваком кораку се може видети да су Срби сачували братске односе према Русији,без обзира што то нисмо баш толико заслужили.
Народ је већим делом окренут према Русији док владајуће политичке партије покушавају да наметну политику која је угодна Западу. Народ у Србији зна ко су му прави пријатељи а ко лажни.
Када ћеш издати своју нову збирку песма?
— До сада сам написала две књиге. Прва збирка песма "Нескончаемое лето" је изашла у Русији,а другу књигу ''Крстоносна Румија'' издата је у сарадњи са песником Невеном Милаковићем. Oна је посвећена петогодишњици оснивања манастира Светог Сергија Радоњешког под Румијом. Нова књига је у припреми. У њој ће се поред песама на руском наћи и песме на српском језику.
Какви су твоји планови за будућност?
— Што се тиче стваралашта и литературе посебно,најбитнијим за себе видим превод једног дела руског аутора на српски језик, да то буде мој мали допринос приближавању српске и руске књижевности.
...А моју нову књигу наћи ћете и под новим презименом,њеног аутора.
Пратите Наталију на фејсбуку
