Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/26.3.2016/

Истрага русофила: Отварају ли нови Голи оток

Источник: Спутник

 

     

Где су представници тих 19 проруских организација цивилног друштва, 12 политичких покрета, 13 политичких партија... Толике паре им, наводно, стижу из Русије, а они ни флајере да одштампају, нема их на телевизији, неће ни за новине да се фотографишу. Па брижни представници невладиног сектора морају да брину и за новац руских пореских обвезника.

     

Некадашње „мишеве у пиву“, „жилете у хлебу“ и „дрекавце из пећина“ — дакле, текстове и теме на граници стварног којима је требало попунити новинску празнину у недостатку квалитетних прича, данас је због мањка уредничке креативности и вишка бочног утицаја заменила „страшна Русија“.

     

Закржљали новински професионалци, а уз свесрдну помоћ доброчинитеља из невладиног сектора, свакодневно пласирају тезе на граници стварног, али и преко границе доброг укуса. Чини се чак, пошто је тренд такав, да само промене фотографију и делове опреме текста, а све остало (ре)публикују исто. И све зарад наводног интереса јавности, а суштински зарад стварног интереса неких група.

     

Пресирање истине

     

Читав рад „узбуњивача“ јавности своди се на просту поруку како некад Русија, некад Путин, а често и Русија и Путин, руше некад Европску унију, некад поредак у Србији, некад Ангелу Меркел, а најчешће све то заједно — јербо су Србија, Немачка, а поготову Европска унија, као нокат и месо. Једини проблем јесте што је истина пласирана у тим текстовима мања од оног „црног“ испод нокта. Али, коме је до истине у оскудацији новца, срамоте и разума.

     

Најновије обавештење васколиком српском грађанству тиче се „истраживања Европског савета за спољне односе о утицају Руске Федерације на Западном Балкану“, па је и графички дочарано читаоцима. К’о сликовница.

     

Па, не иде да се читаоци — потресени информацијама о „страшној Русији“ која је онолико велика, а онолико прикривено ради — муче срицањем слова. Има, као и у сваком добром „истраживачком“ послу „података“ и за регион, јер Русија кад осваја, ђутуре осваја. А и петак је, ваља досолити.

     

Прикривени утицај Кремља, јављају „одашиљачи“ порука, остварује се тако што „Русија и Путин утичу на националисте, ултранационалисте, као и на маргиналне групе које траже различите нивое савезништва између Србије и Москве“.

     

Јадна Русија — громада од силе, а спала на то да шири утицај преко маргиналних група. Па и истраживачи јавног мњења — све то, бре, нетачне податке пласира. Како то грађани подржавају Русију, кад ево штампана ствар штампа да ће Путин кад наредни пут дође у Србију, изгледа морати да се дружи са маргиналцима.

     

Одбрана интереса

     

Својеврстан је парадокс такозвано Косово приказивати на карти ван граница Србије (па чак и истом бојом као Албанију), а истовремено бранити српске националне интересе од прикривених циљева Москве.

     

У помоћ је, као свака добра и пристојна дама, прискочила и високопоштована Јелена Милић. Директорка Центра за евроатлантске студије тако констатује да је подршка ЕУ опала испод 50 одсто у тренутку кад у парламенту нема ниједна анти ЕУ странка, па „можете мислити колика ће подршка бити када странке деснице буду у Скупштини и када их грађани буду слушали свакодневно“.

     

Хм! Ако смо добро разумели, идеја ЕУ је толико крхка да би је ваљало само глорификовати и никако је критички сагледавати. Иначе оде ЕУ у парампарчад.

     

Искрено, ако је Европска заједница народа и држава таква да ће је ћутање спасити, нека се и распадне. ЕУ је пројекат који за циљ има бољитак, а тежња Србије ка ЕУ јесте средство ка том бољитку. Нико, па ни грађани Србије, не бежи од доброг. А вала им ни Москва то не брани. Па чак, званично, то и понавља. Међутим, ако тог бољитка нема, бољитак је и само рећи да гa нема.

     

Дакако, док смо на цивилизацијским темама, требало би поставити нека суштинска питања. Наиме, колико се у европске вредности, принципе, људска права, антидискриминаторске законе и све што спада у тај корпус — уклапа прављење спискова? Колико је европски јављати како у Србији постоји „76 организација које заступају проруску идеологију“? Колико је европски кад медији свакодневно, само што им кућне адресе нису објавили, објављују ко све наводно „ради за Русију“?

     

На концу конца, па чак и да је све то тачно, да ли је законом забрањено заступати проруску иделогију? Или проамеричку и прогерманску идеологију?

     

Рубљољуби, зашто се кријете

     

Такође, чудно је да тих наводних русофила и рубљољуба нигде нема. По буџацима се идеологија не шири. Стварно, где су у медијима представници тих, како наводе, 19 проруских организација цивилног друштва, 12 проруских политичких покрета, 13 проруских политичких партија, 7 проруских студентских организација?

     

Толике паре им, наводно стижу из Русије, а они ни флајере да одштампају, гостовање на телевизијама одбијају, неће ни за новине да се фотографишу. Па на све друге муке које имају, брижни представници невладиног сектора и медија морају да брину и за новац руских пореских обвезника. Кад их је Бог брижне дао.

     

Елем, озбиљни људи морају имати озбиљан приступ, ма колико се суочавали са несувислим тезама. Зато морамо јасно рећи да од читаве „ујдурме“ коју високофреквентно пласирају, нема ништа.

     

Све је то магла. Доиста, магла која се не повлачи, од које неко веома добро живи, али магла. И ништа више.

     

Па, како другачије назвати небулозу која каже да је Србија зависна од Русије због природног гаса и нафте. А Немачка, као, није зависна од руског гаса? Ево, и ми можемо да напишемо да пола света користи руски кавијар, али нисмо неозбиљни да напишемо како тиме сви они постају зависни од Русије.

     

Наравно, неизбежна прича у „причи“ о Русији јесте и пропаганда. „Русија користи медије које спонзорише Кремљ (Раша тудеј и Спутњик) и остала издања како би се ширила пропаганда у Србији“. Али, ако колеге не умеју боље, ако цивилни сектор није кадар квалитетније, нека наставе по старом — нећемо реплицирати.

     

Дабоме, са друге стране, морамо истаћи и громогласно понављати да је ово 2016. година, да је 21. век, да су и Тито и Стаљин мртви, да је Голи оток затворен и да ово никако није и да никако не сме бити 1948. година.

     

Поцепајте спискове. Прекините пребројавање по Србији. Стопирајте етикетирање ко је за Русе, ко за Американце… Или дајте доказе ако неко крши Устав.

     

     

 




Просмотров: 787
 

Loading...

Косовский фронт