Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/8.4.2016/

Изложба „СПЦ и руска емиграција (1920-1940)“

Источник: Православие.ру

 

     

У свечаној сали Дома Војске Србије у Београду отворена је редовна годишња изложба архивских докумената из Архива Српске Православне Цркве на тему „Српска Православна Црква и руска емиграција 1920-1940. године“. Аутор изложбе и пратећег каталога је Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ. Рецензенти каталога су др Алексеј Тимофејев (Филозофски факултет у Београду) и др Мирослав Перишић директор Архива Србије. Ова архивистичка изложба се састоји од 121 експоната (докумената, фотографија, плаката, летака и новина). Изложба је посвећена 80-годишњици упокојења великог руског архијереја, митрополита кијевског и галицког и предстојатеља Руске Православне Заграничне Цркве Антонија Храповицког (1863-1936).

     

     

Руска емиграција на Балкану представља историјски феномен који последњих деценија све више привлачи пажњу историчара. Иако су радови на ову тему бројни, а многи од њих се одликују квалитетом и истраживачким резултатима, некоришћени архивски извори увек изнова бацају ново и јарко светло на поједине аспекте. Управо је такав случај са архивском грађом из Архива Српске Православне Цркве, која је истраживачима и проучаваоцима прошлости готово непозната.

     

     

Патријарх српски Варнава (1930-1937) био је прави покровитељ руске црквене емиграције и руских избеглица уопште. Као руски ђак, васпитаник Санктпетербуршке духовне академије примио је монашки постриг 1905. године из руку тадашњег ректора архиеископа Сергија Страгородског, потоњег заменика мјестобљуститеља патријарашког трона у Москви (1927-1936), патријарашког мјестобљуститеља (1936-1943) и патријарха руског (1943-1944). Исто тако, патријарх Варнава је добро познавао митрополита Антонија Храповицког још из година пре Првог светског рата. Положај Руске цркве у целини га је погађао, а његова посредничка улога у мирењу црквених представника руског Зарубежја била је искрена и добронамерна (1935). Такође и прогони религије у Совјетском Савезу су били предмет првог патријарховог обраћања српској пастви, и то о Божићу 1930. године.

     

     

Руска емиграција, руско свештенство, богослови и верници донели су православним Србима своју особиту побожност, вековима освештану и обичајима потврђену. Та специфична „руска душа“ уткала се у живот уједињене и обновљене Српске Патријаршије у XX веку, потврдивши још једном да су српско-руске црквене везе нераскидиве, потврђене као пријатељске, и у тешком времену за оба народа као што је то био XX век. 

     

У попуњеној сали Дома Војске Србије окупљенима су се обратили директор Медија центра „Одбрана“ Војске Србије пуковник Стевица Карапанџин, аутор изложбе и Његова Светост Патријарх Српски Господин Иринеј. Овом изложбом се показује део необјављене грађе централног архива наше помесне Цркве који се односи на важну тему из новијег периода дубоких историјских веза српског и руског народа, „једнокрвне и једноверне браће“, како је подвукао Патријарх Иринеј. Његова Светост Патријарх Српски Господин Иринеј истакао је важност историјских подсећања, предочивши какве напоре чини Српска Православна Црква да реши адекватан смештај архивске грађе као културне баштине.

     

Његова Светост је, такође, истакао питање Архива СПЦ и потребу решавања смештаја у одговарајућу зграду важне архивске документације. Отварању изложбе су присуствовали: Његово Преосвештенство викарни епископ топлички Господин Арсеније, главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, државни секретар Ненад Нерић, Његова Екселенција амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, протојереј-ставрофор Петар Лукић. О самој тематици изложбе и изазовима рада Архива СПЦ говорио је аутор изложбе и директор истог Радован Пилиповић.

     




Просмотров: 592
 

Loading...

Косовский фронт