Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/14.10.2016/

Како је цар Николај Други повезао Жичу и Русе

Источник: спутњик

   

     

     
У Институту за историју уметности у Санкт Петербургу, од 17. октобра до 4. новембра, публика ће имати прилику да види 33 иконе из манастира Жичe, пре свега оне са ликовима Пресвете Богородице и светитеља који се подједнако славе у Русији и Србији.
     
Изложба икона из манастира Жичe, који је подигао Стефан Првовенчани, први краљ Србије из династије Немањић, у коме је, како се сматра, обављен и сам чин крунисања 1217. године, а две године касније постао и седиште српске архиепископије, део је шире манифестације на тему „Духовне вредности Атоса и руски север“. Она је плод сарадње са петербуршким Институтом у последњих пет година, рекла је за Спутњик сестра Нектарија из манастира Жичe.
 
Овај институт је најстарији научно-истраживачки центар у Европи за изучавање историје и теорије ликовне, музичке и позоришне уметности и фолклора. Последњих деценија, када се обнавља црквена култура у Русији, своју културну и просветитељску мисију Институт види у организацији и спровођењу научних и образовних програма посвећених савременој црквеној уметности.
     
„Сарадња са Руском православном црквом је постојала одувек, али је постала веома интензивна 2011. године, када смо у манастиру организовали један међународни симпозијум о женском монаштву, на коме су учествовале игуманије и монахиње из руских манастира. Након тога су објављена сва предавања на четири језика, а највећи број текстова на руски језик је превела Ирина Чудинова, која је научни сарадник Института за историју уметности у Санкт Петербургу. Тада је са њима почела сарадња, а 2015. смо имали једну изложбу икона у Москви и тада се родила заједничка идеја да се једна таква изложба организује и у њиховим просторијама у Институту у Санкт Петербургу. Тако ће изложба бити отворена 17. октобра и трајаће до 4. новембра“, испричала је монахиња Нектарија.
     
Поред изложбе, биће одржан и округли сто на коме ће се говорити о словенском свету и бесмртности Византије, а одржаће се и курс византијског појања и концерт на коме ће учествовати и монахиње из Жиче, уз руски и један грчки хор из Солуна.     
     
Целокупна манифестација је посвећена духовним вредностима Свете горе и севера Русије, јер Руска Федерација слави хиљаду година присуства руских монаха на Светој гори, тако да је тим поводом прошле и ове године било одржано низ манифестација у Русији, напоменула је она. Институт за историју уметности одабрао је управо да се бави темом духовности Свете горе и руским севером, у оквиру које ће бити речи о бесмртности Византије и о манастирској уметности данас. У оквиру тога ће бити одржана конференција, наша изложба и мали концерт византијског појања, прецизирала је сестра Нектарија. 
 
На питање како су одабране иконе манастира Жиче које ће, са благословом епископа жичког господина Јустина, бити представљене на изложби, она напомиње да ће их бити 33 и углавном је реч о ликовима Пресвете Богородице.
     
„Ми смо се трудили да то, пре свега, буду узори светогорских икона, а онда руских и српских, и ту су ликови светитеља који се подједнако славе у Русији и Србији“, рекла је монахиња Нектарија, напомињући да су у питању иконе великог формата, њих 30, које је било могуће сместити у простор Института. Оне су већ транспортоване за Санкт Петербург, стигле су тамо неоштећене, што је јако важно и за то, како је рекла, велику захвалност дугују нашем Министарству спољних послова.
     
Она је напоменула да је у организацијском и у финансијском смислу представљање жичких икона помогла Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама и Фондација браћа Карић. На констатацију да постоји посебна веза коју Руси гаје према манастиру Жичи и радо га посећују, пре свега због фреске последњег руског цара Николаја Другог, она је рекла да је то тако и да је у питању прва фреска икада живописана последњег руског цара Николаја. Нектарија напомиње да је она осликана захваљујући светом владики Николају Велимировићу који је тада живео у манастиру, када цар Николај још није био проглашен за светитеља, па она нема ореол. 
 
Она је додала да је пре тога владика Николај саградио једну цркву на Охриду, где је такође била фреска цара Николаја, али су је комунисти по доласку на власт уништили, тако да је остала ова жичка фреска. Занимљиво је да је она деценијама све до 1994⁄1995. године била прекривена папиром због страха монахиња од комуниста јер је представљало ризик да се открије да се једна таква икона налази у манастиру, испричала је сестра Нектарија за Спутњик, додајући да су целу цркву у којој се фреска налази осликали руски уметници.
     



Просмотров: 1355
 

Loading...

Косовский фронт