Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/22.10.2016/

Крим у плановима САД: горућа тачка и војна база

 

     

Пре неколико месеци потпредседник САД Џо Бајден је изјавио: «Кључна тачка за нас је Крим, који је био под управом Кијева до 2014.године. Тај регион би могао да буде одлична војна ваза за НАТО и војску САД». Планови Вашингтона за успостављање војног присуства на Криму нису били само сензација, а признање америчког потпредседника је отклонило  последње сумње скептика.

     

Америчке државе су одавно показале посебно интересовање за Крим.

     

Још 1996.године амерички конгрес је регион Црног и Каспијског мора прогласио «зоном животно важних интереса» САД-а. После тога су се у црноморским водама и јужним областима Украјине годишње одигравале војне вежбе «Sea Breeze». Легенда вежби је имала транспарентан антируски и антикримски контекст.

     

У мају 2006. године у оквиру наредних «Sea Breeze» вежби, Американци су у луку кримског града Феодосија довезли војну технику и грађевински материјал за изградњу хангара за своје војнике на једном од кримских полигона. Претпоставља се да је војска САД хтела да се насели на Крим на дужи период. Међутим, представници кримског друштва и патриотских политичких организација нису дозволили да војни товар изађе из луке, тако да је амерички транспортни брод морао да нестане.

     

Доказ да је Вашингтон посебно заинтересован за Крим била је намера америчке стране да у региону отвори дипломатску «поруку присуства». Амбасада Америке у Украјини је активно промовисала то питање 2008. и 2009. године. У кримском друштвуи политичким круговима су одбијали вашингтонску иницијативу. Већина становништва Крима је била против тадашње владе Украјине, која је била за зближавање са Америком и улазак у НАТО.

     

Почетком 2014.године појавила се још једна потврда да су Јенкијинаправили нове планове за војни  аранжман на Криму. На сајту јавне набавке САД (Federal Business Opportunity) новинари су открили тендер за реконструкцију једне од школа у Севастопољу, чији је купац грађевинско-инжењерска фирма војно-поморских снага Америке (NAVFAC). Другим речима, Сједињене Државе су хтеле да успоставе инжењерску базу за своју флоту у Севастопољу.

     

     

Коначно, у лето ове године бивши сарадник ЦИА, оснивач организације ветерана америчке обавештајне службе Рајмонд Беркли Макговерн је потврдио да би се на Криму појавили НАТО војни објекти, уколико би он остао у саставу Украјине. Све у свему, нема велике разлике, да ли би то биле базе САД или Северноатланске алијансе. Само формално се одлуке о војном блоку доносе консензусом свих држава чланица, а фактички организацијом руководи Америка.

     

У сваком случају, перспектива појаве НАТО или америчких војних објеката на Криму представља директну претњу националној безбедности Русије. Према мишљењу војних експерата, постављање противваздушне ракетне одбране комплексаPatriot, eлеменатаракетне одбране Aegis, авионаF-22, јуришних авиона А-10 Thunderbolt на Криму, омогућили би Пентагонуда држи на нишану целу територију јужне Русије, и да пресрећу руске балистичке ракете. У случају распоређивања на полуострву америчких интерконтиненталних балистичких ракетаMinuteman III и МХ са базом на тлу, као и стратешких бомбардера В-52H и В-2, способних да носе нуклеарне бомбе, угрожена би била цела Русија.

     

Жеља Вашингтона да од Крима направи свој основни војни пункт наводи да се присетимо окупиране српске покрајине Косова и Метохије, на којој је САД после интервенције изградила велику војну базу «Кепм-Бондстил». Постоје основе за тврдњу да је циљ Вашингтона у организовању мајдана у Украјини избацивање Русије са Крима и стварање сопствене војне базе. Италијански новинар Маурицио Блондет је, ослањајући се на податке НАТО извора, написао у свом чланку: «Државни преврат, који се десио у Кијеву у фебруару ове године, имао је конкретан циљ: неутрализовати руску Црноморску флоту, која је базирана у Севастопољу, и заменити је флотом САД».

     

Али достићи то мирним путем било је немогуће, тако да је Американце забринуло очување мира на Криму.

     

Да Русија није спасила Крим 2014.године, у том региону би највероватније избио крвави конфликт, ојачан међуетничким супротностима. То потврђују и догађаји који су се десили 26. фебруара 2014.године када су на митингу у Симферопољу кримско-татарски и украјински екстремисти испровоцирали сукоб са људима који су митинговали за припајање Крима Русији.

     

Запад и Турска већ много година уназад отворено подржавају украјинске и кримско-татарске радикалне националисте. Још у децембру 2013.године у медијима се појавила информација да се Американци спремају да искористе кримске Татаре за организовање немира на Криму. Потврда тих гласина било је писмо координатора америчког Међународног републичког института (IRI) Мајкла Дракмена неодређеном примаоцу, у којем је он поновио предлог амбасадора САД Џефрија Пајета да користе Татаре за организовање и спровођење масовних протеста у кримском региону.

     

     

Вођа кримско-татарских националиста, оснивач екстремистичке организације ,,меџлис кримско-татарског народа“, која је забрањена у Русији, Мустафа Џемилев, и његов главни ментор- председник САД Барак Обама.

     

Главна препрека кримским плановима Вашингтона била је руска Црноморска флота. Првенствено јер база на Криму није дозволила НАТО-у да у своје редове увуче Украјину. Ради се о томе да устав Северноатланске алијансе не дозвољава државама да постану чланице, уколико се на њиховим територијама налазе војне базе треће државе (баш таква је била руска Црноморска флота на Криму).

     

Њено излажење из Севастопоља могло је да постане катализатор за почетак грађанског рата на Криму, између кримских Татара и украјинских националиста са једне стране, и проруских Кримљана са друге. Под изговором регулисања конфликта на полуострву могли су да дођу амерички и миротворци НАТО-а, који би затим наравно остали тамо «због одржавања реда» и стационирали би војне базе. Преображај Крима у војну постају САД створило би идеалне услове за проглашење националне квазидржаве од стране кримско-татарских радикала, проамеричке и ксенофобичне као што је и «Република Косово». Баш такав тужан сценарио претио је Криму пре 2.5 године.

     

Али, десило се «кримско пролеће», Крим се припојио Русији, а Севастопољ је вратио статус главног војног утврђења земље на Црном мору. Снови Вашингтона о томе да над регионом лебди звездано-пругаста застава, разбијени су у парампарчад. Али, Американци се до дан данас нису помирили са својим губитком и чекају моменат да врате изгубљено.

     

И данас Крим не да мира Американцима. О тој теми се говори и у председничкој изборној кампањи у САД, америчке дипломате стално оптужују Русију за заточеништво Крима и постављају ултиматум да Крим врате Украјини. Кримској обали се периодично приближавајуамерички војни бродови, а ваздушним границама готово свакодневно пролећу амерички авиони-извиђачи. Поред тога, Вашингтон директно и уз помоћ Кијева спроводи покушаје дестабилизације на Криму на различите начине– од информационо-пропагандних до диверзионо-субверзивних акција.

     

Аутор текста: Кирил Губа, политички аналитичар са Крима

     

На српски превела: Антонела Бијелић

     

Коректура и лектура: Јелена Миличић




Просмотров: 2365