Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/6.11.2016/

Лајкино срце и даље куца са звездама

Источник: спутњик

 

     

Избор је пао на Лајку. Тренирана у екстремним условима, Лајка се у капсули „Спутњика 2“ нашла пре нешто више од 59 година — 3. новембра 1957.

Ако сте одрастали пратећи догодовштине Мазе и Луње, уживали у мајсторијама Бадија — пса кошаркаша, волели 101 Далматинца, дивили се Хачиковој оданости и интелекту мешанца Хача у филму „Тарнер и Хач“,  ево још једне приче која је више од филмске и холивудске, али нема тако срећан крај. И док су се Дизнијеви јунаци силно волели, Далматинци борили против окрутне Круеле де Вил, Хач јурио гангстере, а Хачико верно чекао свог човека на улазу у Токијски метро, један пас са московских улица се спремао да полети у свемир. Након успешног лансирања „Спутњика 1“, трка за освајање свемира усред Хладног рата се настављала. Ближила се четрдесета годишњица Октобарске револуције и совјетско руководство је желело да је обележи новим научним достигнућима — родила се идеја за „Спутњик 2“. Међутим, овај пут је у орбиту морало да оде и живо биће које ће доказати совјетску супериорност у космосу. После много размишљања, избор је пао на најбољег човековог пријатеља — пса.

     

     

Тако је Лајка ушла у историју   

     

     

Лајка није била сасвим обичан пас. Било је то мало створење тешко свега шест килограма, мешанка хаскија и теријера са московских улица, навикла на хладноћу и екстремне услове. Флегматична куца са неколико имена (Кудравка, Жућка, Лимончик) сасвим случајно, постала је прво живо биће које се отиснуло на пут у орбиту.

    

Радило се брзо, рокови су били кратки, а од три насумично изабрана пса са улица Москве, избор је пао на Лајку. Тренирана у екстремним условима, учена да једе желатизовану храну и да физиолошке потребе обавља на малом простору, Лајка се у капсули „Спутњика 2“ нашла пре нешто више од 59 година — 3. новембра 1957.

И отиснула на пут без повратка. Нажалост, услед неконтролисаних услова и квара у систему за контролу температуре, овај храбри пас је доживео температурни шок и, неколико часова након лансирања у орбиту, угинуо. „Спутњик 2“. је, ипак, наставио свој пут кроз космос и у наредних 158 дана обишао Земљу чак 2570 пута, да би при уласку у Земљину атмосферу, 14. априла 1958. године изгорео, а са њим и тело храброг борца и првог живог бића које се нашло у свемиру. Иако Лајка није преживела, мисија „Спутњика 2“ је показала да живи створ може да издржи лансирање у орбиту и бестежинско стање.

     

И да, знало се унапред да се Лајка неће вратити и да ће њено псеће срце заувек остати да куца негде горе, међу планетама Сунчевог система и астероидима.

     

Први споменик Лајки подигнут је већ током 1958. године у Паризу. На великом гранитном стубу постављеном испред Париског друштва за заштиту паса, на коме се шепури Лајкина фигура загледана у „Спутњик 1“, а у знак сећања на све животиње које су дале своје животе за развој науке, писало је: „У част првог живог бића које је стигло у свемир“.

У Јапану је Лајка постала симбол Године пса —1958. и у ту част је направљено неколико десетина хиљада сувенира са ликом ове несрећне животиње. Бронзани споменик у природној величини Лајка је добила 11. априла 2008. године у Петровско-Разумовској Алеји, недалеко од стадиона Динама из Москве. Споменик је висок два метра и представља ракету на чијем врху поносно стоји Лајка. Налази се у кругу Института за војну медицину, у којем су је припремали за пут у свемир. У музеју хомо сапијенса на Криту, Лајкин споменик поносно стоји поред споменика Јурију Гагарину, двадесет једном космонауту изгубљеном у мисијама „Апола“ и „Сојуза“ и споменику подигнутом Нилу Армстронгу у част првог корака по Месечевој површини.

     

У парку Кјокенхоф, недалеко од Амстердама (познатом и као Европски врт), такође се налази споменик подигнут у Лајкину част. Колико је овај храбри пас значајан за историју космонаутике, али и за поп-културу говори и то да је Лајка постала јунак многих анимираних и играних филмова, да су  током шездесетих година у многим земљама Источног блока штампане поштанске марке и прављене играчке са њеним ликом, а чак је и једна марка цигарета у Совјетском Савезу носила њено име.

 

Иако се никада није вратила са свог путовања у космос, Лајкина жртва није била узалудна. Страдала је за добробит човечанства, омогућила Белки и Стрелки да се из орбите врате живе и здраве и утрла пут Гагарину, Леонову, Титову, Армстронгу, Олдрину и низу космонаута који су се касније нашли на Међународним свемирским станицама.

Дизнијеви јунаци су још увек међу нама, 101 Далматинац је доживео неколико екранизација, Хачико се појавио и у америчком римејку јапанског филма из шездесетих година, али је и Лајка и даље међу нама. Можда прича о првом живом бићу у космосу није имала срећан крај, али ће цивилизација Лајки бити вечно захвална на њеној жртви. А док је људске цивилизације, живеће и Лајка. 

     

     

Споменик псу лајки у Москви




Просмотров: 481
 

Loading...

Косовский фронт