Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/20.3.2017/

Јеромонах Симеон, игуман манастира Рукумија: О ПОШТОВАЊУ СВЕТОГ ЦАРА НИКОЛАЈА У СРБИЈИ

     

Духовни оци, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, благословите, браћо и сестре, Христос Спас посреди нас!

     

О томе да је несрећна Фебруарска револуција изазвана због страха обезбоженог  Запада да ће Русија изаћи из рата као најмоћнија сила на планети и да су Западу у томе помогле домаће обезбожене слугерање, вама је јасно, ја о томе нећу говорити. Желим само да пренесем руској браћи делић поштовања које је наш народ исказао према Цару Мученику.

     

Први покушај да се подигне споменик Цару Николају, покренуо је велики српски државник Никола Пашић.

     

Наиме, он је 1922. године отворио штедну књижицу са почетном сумом од 650 хиљада динара. У својој опоруци он је следећим речима речима навео сврху овог новца: „У случају моје смрти, новац по овој књижици предати председнику Народне Скупштине, са жељом да Скупштина реши да се овај новац употреби за подизање споменика богоупокојеном Руском Цару Николају у знак захвалности српског народа.

     

Никола Пашић се упокојио 1926. године, међутим, његова опорука није извршена. Новац на штедној књижици је остао, па је крајем 1944. године износио око милион и осамсто хиљада динара. Доласком „ослободилаца“ 1946. године у Београд, овај новац се губи и заборавља се Пашићева опорука.

     

Државна власт у Србији је са благословом Цркве исправила ову неправду и Цару Николају је пре пар година у Београду подигнут споменик достојан његове мученичке жртве.

     

У другој српској престоници, Бања Луци – главном граду Републике Српске – такође је подигнут пре пар година у центру града леп споменик Цару Николају.

     

У храму Светог Александра Невског у Београду, на Дорћолу, задужбини Краља Александра Карађорђевића, у унутрашњости храма на десној страни у апсиди, налази се спомен-плоча Цару Николају и Краљу Александру I. На тој плочи пише: „Великим словенским мученицима Цару Николају II и Краљу Александру I. Спомен-плочу су подигли верни потомци из захвалности према овим великанима. До Другог светског рата испред овог споменика чуване су руске ратне заставе, које су касније уништили Немци.

     

У срцу прелепог београдског Врачара налази се улица посвећена Цару Николају II.

     

У селу Јошеви у Подрињу на падинама планине Цера (Шабачка епархија), недавно је подигнут храм Светом Цару Николају II. Тај храм је срце Духовног центра «Свети владика Николај» за духовни и национални препород српског народа.

     

У изградњи је храм Светој Царској породици Романов у манастиру Рустово у Црногорском приморју, у Паштровића гори код Светог Стефана.

     

Православно братство «Свети Цар Николај II Романов» у Браничевској епархији из околине Петровца на Млави, од 2000. године слави Крсну славу Светог Цара Николаја и његове свете породице. Започели су у Руској цркви у Београду код оца Виталија Тарасјева, а после тога, до данашњег дана, слава се прославља у манастиру Златенац.

     

У нашем манастиру Рукумија, поштовање Светом мученику Цару Николају II и Светој мученици Царици Александри и њиховој за Господа Христа мученој деци, вршимо служењем Свете Литургије у дане када је то Црква одредила.

     

А за ову прилику, за ову конференцију у коју се и ја укључих путем технике, написао сам и једну песму о Цару Николају, заштитнику Србиновом.

     

 

     
Песма Светом Цару Николају II
     
 
     
Светог Цара руског Николаја
     
Становника Божијега раја
     
Убијеног од Божјих крвника,
     
Роду нашем понос је и дика.
     
 
     
Српска  војска на мукама била,
     
Албанију пешке прегазила,
     
После тога на обали мора
     
Стрдала је од својих злотвора.
     
 
     
Тад се диже Цар Николај Втори,
     
Па европској господи говори:
     
Хитно српску војску помозите,
     
С њом на Крфско острво пловите.
     
 
     
Да се Србин тако опорави,
     
Умирање војске заустави,
     
Ако мене сад не послушате,
     
Иступићу, а ви како знате.
     
 
     
Албанија, приморје и море,
     
О страдању српском нам говоре,
     
И гробница плава нам је драга,
     
С њом сломисмо пакленога врага.
     
 
     
Намучене, Мученик спашава,
     
На нову их борбу оглашава.
     
Фронт Солунски, Кајмакчалан гора
     
Преко њега српска војска мора.
     
 
     
Где цветају лимунови жути
     
Тамо сте се браћо одморили,
     
За битке се тешке припремили,
     
И Солунски фронт сте ви пробили.
     
 
     
Слава Богу који нам Вас даде,
     
Никад браћо не губимо наде,
     
Нека буде што бити не може,
     
И то може – уз помози Боже!
     
Амин!
     
 
     
Свети владика Николај Српски каже:
     
- Без Бога – ни преко прага.
     
- Без Цара или Краља – ништа не ваља.
     
- Без дома – судбина Содома.
     
 
     

Да Гопод Бог да, да се Свети Цар Николај II све више и више поштује у земљи Србији и Српским земљама. То можемо остварити путем чувања Свете Православне Вере, кајући се за своје грехе и будно стражећи над собом кроз молитву Господу Исусус Христу, Сину Божијем и човечијем, Коме нека је слава са Оцем и Светим Духом, всегда ниње и присно и во вјеки вјеков. Амин!

     
Реферат оца Симеона на руском језику публикован је на братском нам сајту «Руска Народна Линија»: http://ruskline. ru/analitika/2017/03/18/o_pochitanii_svyatogo_carya_nikolaya_v_serbii/
     
     



Просмотров: 454
 

Loading...

Косовский фронт