Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/17.5.2017/

Ранко Гојковић: Сајт „Москва Трећи - Рим“ – опасан расколнички пројекат

Источник: Саборник

 

     

     

У програмском тексту овога сајта „Зашто је данас потребан Саборник србско-руски?“ написао сам, цитирам: да је конзервативни, светоотачки поглед на свет у основи очувања српског православног идентитета, али смо свакако свесни и замке у коју су на жалост многи упали, па под плаштом очувања чистоће вере постају својеврсни Господњи „адвокати“, што Господу свакако није потребно, а за човека може бити погубно. Дакле, питања „догматске исправности“ би радије препустили духовницима, а сами се руководили наслеђем Светих Отаца Цркве, свесни да и Јеванђелска реч може представљати пендрек, ако за сврху има сујетно разобличавање и кажњавање, лишено мудрости и смирења, што представља узимање у људске руке нечега што припада само Господу…

     

Тих „Божијих адвоката“ и апокалиптичких тумача има доста како у Србији, тако и у Русији. Руски портал „Москва – Трећи Рим“, већ дужи низ година представља један од таквих портала који у Русији покушава да изиграва таквог „Божијег адвоката“. На жалост, својим расколничким и анархистичким приступом, овај сајт и у Србији трује одређени број верујућих и наивних људи, недовољно утемељених у вери и смирењу…

     

Концепција сајта је наизглед православно-патриотска, а суштински је рушилачка – како у државотворном, тако и у црквеном погледу. Јер анархија која у ствари представља суштину уређивачке политике овог штеточинског портала и није ништа друго него главно оружје рушилаштва. По питању државне политике, овај портал у ствари призива Мајдан у Русији. Није споран критички став према одређеној појави у држави, према неком појединцу, спорно је нешто друго. Нико не спори постојање тајних друштава, завера, пете колоне, али се свака појава мора разматрати смиреног ума, а не апокалиптичке нерасудности. Сваки организам има свој имуни систем, ако је тај имуни систем јак, он ће победити и најтежу болест, ако је слаб, може умрети и од најбезазленије болести. И држава или друштво је нека врста организма. Док је била јака вера код руских људи, Русија је побеђивала све болесне вирусе убациване са Запада. Са слабљењем вере код Руса, јачале су западне болештине и у Русији и тек када је њом овладала болест дехристијанизације руског друштва – била је могућа несрећна 1917. година. Овим паралелама хоћу да кажем следеће – наравно да је постојала завера проклетих масонских кругова са Запада, наравно да је Фебруарска револуција финансирана са Запада, наравно да они протурају сатанизам у свакој прилици - али да није био ослабио имунитет (читај – да није ослабила вера) руских људи, сви напори Запада би били узалудни. Због тога потпуно одрицање легитимитета садашњој руској власти који баштини овај ресурс, не може се назвати ни патриотским ни државотворним понашањем. Лицемерно је прикривање иза паметовања типа – „Руска монархија је бесправно срушена, све власти после тога су нелегитимне, ми признајемо само царску власт, данашња власт подржава сатанизам“. Пази молим те, па и у царској власти је било људи који подржавају сатанизам. Царска власт захтева поданике, овакво схватање је далеко од поданичког схватања истинских руских монархиста. Шта овакав њихов став у стварности може да значи? Може да значи само анархију, либерално лудило – нема Цара, значи ја сам Цар, никога не признајем осим свог мозга, могу да радим шта хоћу! Озбиљан државотворан патриотски сајт свакако себи не може дозволити овакву врсту размишљања. Као што озбиљан патриотски државотворни сајт никада не би дозволио себи да Владимира Путина приказује у униформи нацистичких војника. И то у тренутку кад се неонацизам потпуно повампирио и практично је руководство Русије на челу са Путином данас једина озбиљна брана неонацистичком лудилу.

     

Као што се само наизглед залаже за државотворност Русије, исто лицемерје скрива се и иза бриге за стање у РПЦ. Овде је ствар слична као са односом према државној политици. Овај назови монархистички и назови црквени портал – апсолутно не признаје јерархију у Руској Православној Цркви (и не само у њој). Док по питању државотворности признају само Цара (кога нема), по црквеном питању признају само Иринеја Јерусалимског (кога има). Њихова логика је сулуда – Патријарх је јеретик, самим тим и сви који га признају су јеретици, значи – нема јерархије! Поново потпуна самовоља и тотална анархија! Као да у историји Цркве није било Патријарха који греше, али да ли је неко нормалан у Цркви Христовој због грешака (или грехова – свеједно) једног Патријарха негирао целокупну црквену јерархију. Господо србска, господо верујућа, немогуће је данас конзервативном православном вернику (по самој природи ствари, монархистичког опредељења и антиекуменистичког погледа на свет) не видети много тужних појава у Мајци Цркви. Кад сам се већ прихватио писања оваквог текста, не желим да лицемерим, наравно да ми није било драго што се Патријарх Кирил сусрео са архијеретиком из Рима (сигурно да је и сам био запрепашћен грандиозном ширином негативних реакција верујућих Руса које је тај корак изазвао, али огромном броју тих верника не пада на памет да негирају јерархијско устројство РПЦ), наравно да ми није драго што су неки професори Богословског факултета СПЦ у Београду подржали опстанак Дарвинове теорије у школском систему Србије (и што се мене лично тиче, част њиховој одежди и чину који носе – СРАМ ИХ БИЛО ЗБОГ ТОГА), али да ли то може и да ли то сме представљати разлог да негирам јерархију РПЦ или СПЦ? Не тврдим да није нанета неправда Јерусалимском Патријарху Иринеју, али да ли је Господ актуелном Патријарху ускратио силазак Благодатног Огња? Да неће уредништво „Москве - трећег Рима“ критиковати тај корак Господњи, јер забога, како може Господ јеретичкој јерархији да шаље Благодатни огањ??? Дакле, као и у случају са државним питањима и овде се ради о анархизму, о „православном крилу обојене револуције“ у Цркви. А анархисте (анархисти = антихристи) не би смео да подржава ни један здраворазумни православни хришћанин…

     

У Русији слава Богу, има мноштво православних, монархистичких, конзервативних, светоотачких, антиекуменистичких портала, који не беже од конструктивне критике ако је потребно и државног врха и свештеноначалија, али који нису спремни да заговарају анархију како у држави, тако и у Цркви. Један од таквих портала, Руска Народна Линија, пре 5-6 година се нашао на удару „Москве - трећег Рима“. Тада су старе чекистичке методе пуштене у погон – по систему Хашког трибунала „крвник суди жртви“ или по нашој народној „ко о чему, курва о поштењу“, РНЛ је оптужена за оно против чега се најодлучније бори. И док сваки аутор на РНЛ стоји именом и презименом испод свог текста, у пљувачко-пропагандистичким текстовима аутори на МТР се потписују некаквим надимцима. Псеудоним сам по себи није проблем кад су у питању аутори од интегритета, али код памфлетистичког писанија то је свакако дубоко неморално.

     

Стил писања МТР је такав, да би неупућен човек стекао утисак да се ради о авангардном покрету отпора који се „из илегале“ противи „окупаторском режиму“. Једном речју - руски „Отписани“, али који се не боре против Немаца, него против актуелних власти у Русији. Просто, овде се ради о хистеричној болести духовно нејаких људи који позивају на „националну револуцију“, људи неукорењених у руској православној традицији. Али та болест није потпуно безазлена, јер свако КУЛТИВИСАЊЕ НЕОДГОВОРНОСТИ (а овај портал култивише неодговорност већ дужи низ година) може довести до тешких последица, како за патриотски корпус, тако и за државу у целини. Јер, понављамо, портал „Москва – трећи Рим“ споља гледано има карактеристике православно-патриотског портала, чију насловну страну красе иконе најлепших руских храмова и предивне слике Московског Кремља. Они су опасни као симбол, јер се иза у суштини либералног, а не монархистичког духа уредништва, ствара утисак као да се против државне и црквене власти у Русији боре истински православни државотворни монархисти, а у стварности се ради о заговорницима стихијског анархизма. То није царски пут, ту не лежи спасење Русије.

     

Ових дана разоткривена је једна нова пропагандистичка лаж портала „Москва – трећи Рим“. Они су, ни мање ни више, у јавно пространство убацили пропагандистичку лаж о наводној регистрацији „Сатанистичке цркве у Русији“, зачинивши те баљезгарије коментарима уредништва типа „Шта ради наш православни председник?“. Дакле, овај портал је руску власт окарактерисао као сатанистичку, антихришћанску и богоборачку! Руска Народна Линија је кренула у званичну потрагу за веродостојношћу таквих тврдњи и наравно, испоставило се да наводна државна регистрација „Сатанистичке цркве Руске Федерације“ представља најобичнију „патку“ портала „Москва – трећи Рим“. Да није желело антидржавни сензационализам, уредништво портала „Москва – трећи Рим“ је могло и само проверити да ли се то заиста десило пре писања коментара о сатанистичкој власти у Русији. Да се не ради о случајној наивној грешци, показује чињеница да су они покренули читаву кампању против власти због наводне регистрације Сатанистичке цркве. Примедбе које је дала  редакција овог расколничког  портала јасно показују са каквим циљем је убачена ова информативна „патка“ – ради дискредитације Владимира Владимировича Путина. По свој прилици су истинске газде са Запада дале сигнал најамницима са овог портала да православна јавност почне са оцрњивањем Путина. Дакле, сајт који се представља као хришћански, монархистички, светоотачки – не преза од публиковања отворених пропагандистичких лажи. Верујући људи знају ко је отац лажи.

     

Овде треба православне вернике подсетити на једну чињеницу. Први акт револуције из 1905. године почео је тако што је свештеник провокатор Георгије Гапон стао на чело радника који протествују и практично испровоцирао проливање крви. Савремени провокатори који се такође прикривају иза „борбе за чистоћу вере“, „за светоотачко православље“ настављају Јудин пут попа Георгија Гапона на дестабилизацији сопствене земље и провоцирају проливање крви.

     

На крају, поставља се питање, зашто Запад финансира овакве портале? Одговор је јасан – потребно је неупрљане и свете идеје испунити новим садржајем, који је декларативно православно-самодржавни, а у стварности је то само љуштура чија је унутрашњост суштински, антитрадиционална, антинародна. Ко данас може у Русији привући озбиљнију скупину људи која ће се борити за идеале западних идиотизама попут „људских права“, „правног друштва“, „толеранције“? Нико. Због тога је потребно привући људе другим мотивима. На пример – изазвати незадовољство православне јавности против власти. План је прилично оригиналан – православни људи да буду оружје у рукама непријатеља Русије.

     

Због тога, уместо апокалиптичких прича са расколничких портала попут „Москве – трећег Рима“, много је паметније мало више читати Свето Писмо или Свете Оце. Можда се тада усвоји поука светог апостола Павла из посланице Ефесцима – да не живимо као немудри, него као мудри. Јер, коме је Господ уточиште, ко се у Њега узда, тај неће прихватити расколнички дух портала какав је „Москва – трећи Рим“.




Просмотров: 797
 

Loading...

Косовский фронт