Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/6.9.2017/

Павел Тулајев: Четврти светски рат је у току

Источник: ФБРепортер

 

     

     

У Русији је од 26.маја – 3.јуна одржан јубиларни 150 конгрес Свесловенског сабора. Конгрес је започео пленарном седницом у Државној библиотеци Москве, а завршио се свечаном вечером у Александро-Невској лаври у Петрограду. Највећи део конгреса одвијао се на броду „Принцеза Анастасија“ који је пловио Волгом од Москве до Санкт Петрбурга кроз „златни прстен“ руских градова и острва: Углич-Јарослав-Кирилов- Кижи – Свирстрој – Валаам – Петроград. Конгрес је окупио 220 делегата из свих словенских држава и одвијао се на 14 научних конференција и округлих столова на којима је представљено 300 радова, уз изванредан културно-уметнички програм, пројекције документарних филмова и књижевне вечери. Конгрес је организован са идеојом да је у сложеним условима међународних конфронтација словенска идеја способна и дужна да одигра важну улогу међу људима спремним да се супротставе диктату САД и њихових европских сателита. Словенска идеја може и дужна је да постане дејствујући инструмент борбе за духовну независност од западних вредности и интереса.

     

На броду „Принцеза Анастасија“, настао је интервју са Павелом Тулајевом, једним од водећих руских и светских интелектуалаца, професором Међународног словенског института у Москви, где предаје „Отаџбинску историју“ и „Основе словенства“. Павел Тулајев је научни саветник „Свесловенског савеза“ и члан Академије словенског образовања „Кирило и Методије“, члан Руског императорског историјског друштва и члан Председништва Словенског комитета Русије. Павел Тулајев је аутор многобројних књига: «Крест над Крымом» (1992), «Семь лучей» (1993), «К пониманию Русского» (1993), «Консервативная Революция в Испании» (1994), «Афина и Атенеи» (2007), «Русский концерт Анатолия Полетаева» (2007), «Родные Боги в творчестве славянских художников» (2008), «Родным Богиням и Берегиням» (2009), «Русь Исконная» (2010), «Юрий Венелин и начала болгароведения (2012), «Иван Семёнович Орлай и его труды о Юго-Западной Руси (2014)», «Родные Боги: образы, гимны, толкования» (2015); «Апостол Пресвятой Троицы. к 700-летию Преподобного Сергия Радонежского» (2015); «Судьба русской Тавриды» (2017). које су преведене на пољски, чешки, немачки, енглески и француски језик.. У Србији је 2002.године, у издању издавачке куће „Пешић и синови“, објављена његова књига „Венети“.
Професор Тулајев је на Конгресу председавао конференцијом под насловом: „Разарајуће силе у словенским државама“. Ради се о веома важном округлом столу који се бавио коснпиролошким увидима о тајним документима и тајним друштвима која воде истребљивачки рат против Словена а професор Тулајев је говорио о тајним организацијама у револуционарном периоду – утицају либералне револуције кроз масонство на тајне словенске организације, а на овој сесији показан је велики број докумената који показују улогу ционизма на преузимању руске државе од стране тамних коридора моћи.     

     
*Поводом 150. годишњице Свесловенског сабора објавили сте књигу „Први славенофили и њихови конгреси“. Књига је изузетно значајна и представља историјски увид у словенофилске идеје и организовање који треба читати и као правац даљег уједињавања словенских народа на путу избављења од англосаксонске грабљивице и тамних коридора моћи.
     

     

Историја Словена је изузетно занимљива, веома значајна али константно изложена фалсификовању и због тога углавном непозната и самим словенским народима. Ми смо словенофили, слависти – научници који истражују словенски свет, али већина људи који се тиме бави, ослања се на митове. На пример, када је прошлост у питању, у Русији се сматра да су словенофили били руски филозофи 19.века док, у ствари, први словенофили датирају из првих векова постојања Словена.

     

У време ренесансе написани су први радови просветитеља који су били усмерени на уједињење Словена са циљем супротстављања турском ропству. Потом је у моду ушло исписивање старе историје Словена и појавиле су се књиге на латинском, француском и немачком језику о Словенима, Вендима или Венетима. Таква је била књига Мавра Орбинија: „Краљевство Словена“. У Русији је тада штампано три различита издања те књиге.

     

У 19.веку под утицајем Француске револуције наступило је доба револуција које је 1848. године названо „Пролећем народа“. Устанци, демонстрације, барикаде избијали су у Берлину, Паризу, Бечу, Прагу, али у Прагу се то одиграло на специфичан начин. Ту су се окупили први панслависти и словенофили који су тражили културну, језичку и политичку независност од немачког царства. Циљ је био добијање независности од Аустро-Угарске и заштита од пангерманизма који је у то време био у успону, али убрзано је напредовала и руска академска наука у оквиру које су деловали не само словенофили већ и слависти попут Венелина, Погодина и Срезњевског који су преводили такве класике какав је Шафариков, Јан Колар и друге. На скуп у Прагу, међутим, нису из Русије били позвани прави научници, слависти, већ анархиста Михаил Бакуњин, ученик Прудона и антихришћан који је имао за циљ да подржи пољске револуционаре. Бакуњин се залагао за рушење свих империја, укључујући и Руску империју. Скуп у Прагу ни у ком смислу не можемо сматрати фундаменталним. Био је то револуционарни, буржоаски, заправо – масонски скуп. Занимљиво је да је током одржавања тзв. Прашког скупа, Бакуњин био толико одушевљен словенском идејом да је позвао све Словене на устанак. Његов чувени позив широко је одјекнуо и утицао на успон словенофилства. Пољски устанак је угушен, а Бакуњин је био ухапшен.

     

У Петрограду и у Москви и 1867. године одржан је први конгрес Свесловенског Савеза, припремљен у Москви са задатком окупљања свих пријатеља Русије и то конзервативаца и православаца. У то време Срби и Бугари су спремали устанак против турског царства. Руски цар је био покровитељ православних народа. Реч је о чувеном цару – Александру II, у руској и словенској историји назван – „ослободилац“, због тога што је ослободио хришћане, дао им земљу и укинуо кметство али је руководио и организовањем и реализацијом ослобађања Срба и Бугара. Захваљујући руској армији обновљена је србска држава, што Срби веома добро знају. За нас, Русе и Србе, скуп назван Московски (иако се он проводио и у Санкт Петербургу и на другим местима), организован уз благослов митрополита Филарета (Дроздова), означава прави почетак рада Свесловенског сабора.

     

Више од 80 делегата из свих словенских земаља су дошли у Москву 1876.године – осим делегације из Пољске, која не само да је била подељена, већ је у њој у крви угушен устанак из 1863, који је представљао прави рат између Русије и Пољске. Тај рат Пољска је изгубила. Сабор је упркос томе одржан а у исто време одржана је прва сверуска етнографска изложба. Припремљен је веома богат програм: путовања, концерти, пријеми. Словенске посланике је примио лично руски цар.     

     
*У књизи „Први славенофили и њихови конгреси“детаљно је описан наступ и пријем српске делегације на првом Свесловенском конгресу одржаном у Москви 1867.године. Ко су били најзначајнији представници србске делегације и шта је цар „Ослободилац“ Александар II, рекао Србима приликом аудијенције?
     

     

Било је веома интересантно радити на тој књизи чији је настанак директно повезан са радом на организацији јубиларног 150. Свесловенског Конгреса. Као научном секретару Конгреса поверено ми је објављивање архивског стенограмског материјала са првог свесловенског конгреса. Истражио сам читаву хронологију и прочитао све стенограме. По броју делегата, њиховом духовном усмерењу, месту и улози које су заузимали, издвајала се делегација Срба. Српску делегацију предводио је архимандрит манастира Крке Ковачевић, митровачки протојереј Урош Милутиновић, помоћник министра правде Петронијевић, Милан Ђ. Милићевић, редовни члан Српског ученог друштва, који је током свог живота био члан Академије наука у Петрограду, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге, а такође истакнути научници: др Михаило Полит Десанчић, др Јован Суботић, Лазар Костић, доктор права, др Јанко Шафарик и други. На когресу је учествовао и чувени војвода Илија Пламенац, чији је потомак, протојереј Јован Пламенац, изузетан и диван свештеник, био један од најзапаженијих делегата на протеклом Конгресу Свесловенског савеза.
Делегација Срба је била изванредно примљена. На аудијенцију код императора позвани су само изабрани делегати, свега 20-30 људи. Руски цар Александар II примио их је 14. маја, у Царском Селу. У салу за пријем увео их је дворски церемонијал кнез Ливен који је том приликом рекао: „Депутати из слободне Србије, овде, на прво место“. Срби су се поклонили цару, поздравили га и пожелели му добро здравље. Цар им се захвалио на поздраву и рекао: „Увек смо доживљавали Србе као своју рођену браћу. Верујем да вас чека боља будућност“. Када је цар, са царицом, своје петоро деце и целокупном дворском свитом, стигао до српских депутата, сваком се појединачно обратио. Срби су, дакле, заузимали прво место по значају и важности и били су најбоље примљени. Указана им је највећа почаст а добили су и политичку и војну подршку.
За време трајања конгреса у Москви на цара је покушан атентат у Паризу током његове посете изложби која се тамо одржавала. Атентат је привукао пажњу целог света а терориста је био Пољак. Овај покушај атентата српски посланик Михајло Полит-Десанчић је прокоментарисао речима: „Атентат који је покушао да изведе пољски терориста одвојио је Пољаке од братских, словенских народа. Али то неће сметати нашем словенском братству које је постало реалност а Москва је постала ново средиште словенског покрета“.

     

Све ово је веома важно знати јер се у последње две деценије говори о свесловенском скупу у Прагу као првом свесловенском скупу који је обновио панславизам. Али тај скуп је поздравио римски Папа и комунисти који га, као и либерали, поздрављају и дан данас. До пре две године нико осим научника, стручњака за ову област није имао знање о московском скупу. А ми сада обележавамо годишњицу управо тог изванредно значајног догађаја који је дао подстрек конзервативном, православном и државном покрету. И данас, као што је то било и пре 150 година уз нас су и православни свештеници. Највећа делегација је делегација из Србије и србских земаља а ту су и наши пријатељи из других словенски земаља. Хвала Богу, Пољаци овога пута нису бојкотовали скуп, јер има наших пријатеља и у Пољској.     

     
*Какви су задаци свесловенске заједнице и њени домети у сложеним геополитичким, политичким, економским условима у свету у којем, као што је то било и до сада, влада „дубока држава“ и „тамни коридори моћи“?
     

     

Данас имамо задатак да ујединимо у оквиру наше словенске заједнице представнике словенских народа који заступају идеју узајамних веза Словена који припадају различитим вероисповестима и имају различита становишта. На овом скупу били су присутни су и католици и бивши комунисти, чак и пагани. Оно што се не може, међутим, дозволити, је да међу делегатима буду присутни русофоби, људи који су анти руски оријентисани, јер Русија је заиста словенска земља, искрено воли и помаже Словене али потребно је да и њу Словени воле – да то буде узајамна љубав. То и ја желим, пре свега. Руски народ је словенски народ. Великоруси, Малоруси и Белоруси, већина словенског народа, се пре револуције налазила у саставу руске империје као и велики делови Пољске. У време првог свесловенског сабора, то је било сасвим јасно и представљало је реалност. Данас су Белоруси у одвојеној држави, Украјинци и Руси су се одвојили. Цепање руског народа је једна велика трагедија. Рат у Украјини је парадигматичан у том смислу, јер се у њему сукобљава један исти, руски народ који себе различито назива: једни се називају Украјинцима или Малорусима а други Русима у Украјини. Постоје и они који себе називају Украјинцима који живе у Русији. То је трагично.

     

У Русији постоји више словенских организација које делују у различитим доменима: црквеним, политичким, уметничким. Постоје фондови, организују се фестивали, форуми и слично. Наш словенофилски круг окупља око хиљаду људи а имамо сараднике у Србији, Бугарској, Пољској. Словенство је снажна и јака идеја и могла би да буде далекосежно делотворна јер је руски народ велики а руска држава моћна. Јубиларни савез је у том смислу био и нека врста испита који се полаже по питању: да ли можемо да наставимо борбу и окупимо истинске русофиле „који ће се супротставити Новом светском поретку на челу са САД и НАТО и његовом мрежном и мрежно центричном рату који се одиграва у новим сферама и формама, кроз електронска средства информисања, виртуелно пространство-интернет, кроз финансијске канале. Либерална капиталистичка олигархија усмерена је на промену духовних и хришћанских основа људског бића и да преобрати слободну личност у зомбија, шраф сатанистичког система и роба глобалне власти. Да спречи тај кошмар може само добра воља уједињених народа где је Словенима на челу са Русијом суђено да одиграју водећу улогу“. Ова реченица са округлог стола о разарајућим тајним, конспиролошким силама у словенском свету којим сам ја председавао а на којем сте и ви изнели своју анализу овог процеса у Србији („Отворене вене Србије“) ушла је у Резолуцију 150. Свесловенског конгреса.     

     
*Контрола историје одвија се у орвелијанском кључу: Ко контролише прошлост, контролише будућност… ко контролише садашњост, контролише прошлост! Како ви, као историчар, гледате на неподношљиву контролу ума путем контроле историје?     

     

Контрола историје припада корпусу информационог рата. И то је веома важно разумети, јер је знање инструмент како за образовање тако и за веома опасани рат. Наша историја постаје ратиште за истину, за прошлост али и за будућност. То је политички моменат. Ја као историчар добро разумем како овај процес функционише. Аспект који сте ви изнели припада домену информационих ратова. Али постоје још два аспекта кривотворења историје који су од великог значаја. Прво: људи нису образовани. Људи не знају, али имају своје мнење. У Русији многи имају мишљење о Стаљину, о револуцији, о Словенима. И они настоје да га што више промовишу. Такви типови мени по правилу говоре да историја није наука, да може да се напише било која историја. И, то је прва глупост због које је историја фалсификована. Други разлог је псеудо љубав према отаџбини која наводи неке образоване, па чак и стручне људе да напишу историју, не онакву каква је била, већ да је улепшају. На пример код нас постоји академик Чудинов који каже да је пре десет хиљада година цео свет говорио руски. Не само да су Етрурци били Руси, већ су и кратери на Сунцу и Месецу трагови руске цивилизације. Има и других фантастичних варијанти историје. Тако се измишља прошлост. Они измишљају нове богове, кнежеве, обреде, непријатеље којих никада није било и тако даље. Таква литература није никаква конкуренција за озбиљне историчаре али по тиражима – она често превазилази наше.
Орвелијанско прекрајање, намерно прекрајање историје и то по кључним питањима, које се намеће као званична историографија, представља константу информационог рата дугог трајања.    

     
*Ко је, према вашим истраживањима играо највећу улогу у фалсификовању историје Словена?     

     

Словенима су се бавили не само руски већ и неки немачки слависти. Немачки пангерманисти, писали су историју Словена по норманској теорији. Они су германизовали историју а много шта су избацили. Говорили су на пример да су Вандали били Германи и да су Готи били Германи а да су Венети били Италијани и тако даље. Али, Словени су староседеоци Европе. Винча, Лепенски вир, Лужички Срби, али то се представља као историја Швајцарске, Аустрије или романских земаља. Тако је дошло до кварења словенске историје. Они нам говоре да су се Словени појавили у Европи за време Византије. Дошли су као Анти и прешли границу византијског царства, што је мени као историчару веома смешно јер веома добро познати римски император Јулије Цезар у својој знаменитој књизи: „Записи о рату у Галији“, написаној у првом веку пре нове ере описује рат између Венета и Анта који су живели на обали Балтичког мора. Већ у то време Венети и Анти су склопили савез против Рима. Словенско јединство почиње још од првих векова хришћанске ере.     

     
*Мало ко данас мисли да историја није фалсификована. Овај процес се наставља и у исписивању савремене историје.
     

     

Да, заиста је тако. У савременој историји једна од болних тачака које су данас предмет спорења тиче се Другог светског рата: ко га је започео Други светски рат, ко је победио?
Амерички и енглески публицисти и новинари без утемељења у историјској науци, као и аутори који плаћени од неких међународних кругова, попут Руса Резуна који је узео презиме чувеног руског војсковође Суворова, који живи у Лондону и пише антируске књиге, износе веома опасне тврдње да је рат започео Совјетски Савез а не Хитлер. Совјетски Савез се спремао за рат, али није планирао окупацију других земаља. Хитлер је користио и пољску армију против Чешке, Хрвате против Срба, и савезништво са Русијом користио је као упориште за инвазију у комунистички свет. Стаљин је веровао у тактички а не стратешки савез са Хитлером и када је 22.јуна 1941.године Хитлер напао Совјетски Савез, то је за Русију било неочекивано. Због тога су Немци тако брзо прошли Украјину, Балтичке земље и дошли и до саме Москве и Лењинграда а онда и до Стаљинграда. Тада је наступио преокрет и Стаљин се ослањао на словенске земље, на словенску идеју како би се ујединили народи против нацизма и фашизма. Када је дошло до суштинског преокрета у рату, Црвена армија је прошла кроз Балкан, ослободила Братиславу, Праг и Беч, тада је Америка схватила да и они треба да уђу у рат и отворила је други фронт. Циљ је био да се заустави совјетска армија која би у супротном стигла и у Париз. То је потпуно тачно. Стаљин је 1945.године имао тајни састанак са својим маршалима и генералима и питао их је: „Другови, можемо ли да завршимо овај рат на обали Атлантика“? Али, Стаљина је подржало само неколико генерала, међу којима је био Жуков, док су остали били уздржани зато што су мислили да удружене америчке, британске и снаге других савезника могу да доведу до великог ослабљења совјетских снага. После тога одржане су конференције (Јалта и Потсдам) дошло је до поделе Немачке, а и других територија, на интересне сфере – блокове. – једне која је припадала интересној сфери СССР-а и друге – западне. Тако је дошло до епохе хладног рата.
А шта данас говоре? Говоре да су у рату победили Черчил и Рузвелт а не Стаљин. Зашто је то тако? Открићу вам тајну. На Јалти су у центру седели Стаљин и Хариман (Averell Harriman) а са стране Черчил и Рузвелт. Ко је био Аверел Хариман? Хариман је био главни представник реда „Лобања и кости“ и представник војне индустрије САД који је финансирао и Лењина и Стаљина и Хитлера а потом направио сукоб између Стаљина и Хитлера и захваљујући томе је добио огроман профит. Стаљин је то знао али је морао да добија помоћ од САД и због тога тек 1945.године и победе у рату престао да поздравља и ословљава Харимана – смртоносног руског непријатеља који је највише допринео избијању „хладног рата“.     

     
*Да ли вам је познато да је велика фотографија Слободана Милошевића постављена у Нирнбершком суду за ратне злочине, међу црно-белим фотографијама нациста?     

     

Знам и уопште се не чудим. Он је био њихов човек и радио је за њих, али будући да је био Словен и Србин, постао је жртва. Милошевић је то касно схватио. Милошевић је био симбол словенског народа који Нови светски поредак мора да згази и они су свима показали шта су за њих Словени. То није први пут на вашем простору а ни у србској историји. Јован Рашковић, који је био добар пријатељ са Иглбергером, Џонсоном и многим америчким масонима, умро је прерано зато што је био запрепашћен како су му његови пријатељи окренули леђа.

     

Ја сам историчар руске историје али и историје Словена. Бавим се не само прошлошћу, већ и садашњошћу. У току је процес који ја називам Четврти светски рат. Трећи светски рат је био Хладни рат, након кога је дошло до слома комунизма као система. Чак је и у Русији победио либерални капитализам. Једино можда Кина, Вијетнам, Северна Кореја, данас представљају комунистичке земље. Рат се одвија на више нивоа. Информациона сфера и друге сфере постале су просценијум рата какав нисмо познавали у минулим временима. Производи се виртуелан свет какав раније није постојао. Финансијска сфера је постала поприште ратова каквих раније није било. Порно мафија није била толико утицајна. Сам појам граница је потпуно промењен. Због тога и наше супротстављање ономе што зовемо Нови светски поредак, мора да буде потпуно другачији. Тенковима, авионима, подморницама, бродовима, не може се ратовати против компјутерске мреже.

     

Како се борити против геноцида који се спроводи преко ГМО и осталог био технолошког оружја које напада са свих страна?
Шта можемо да урадимо сви заједно? 

Неопходно је изнаћи нове моделе живота.


Прво и основно: морамо да истражујемо и да заступамо истину. Ми, Руси, кажемо: Бог није у сили већ у правди. Ја сам, на пример, објавио шест књига америчког конспиролога Ентони Сатона, после дипломца Хуверовог војног института. Сатон је проучавао документа која су показала како Волстрит производи револуције и креира ратове. Након тиража од 12.000 продатих примерака књиге „„Западна технологија и рани совјетски развој“, Ентони Сатон ми је написао да је тај тираж већи од тиража свих његових претходних књига“. Објавио сам и велики број књига о Трилатералној комисији, Клубу Билдерберг, Римском клуб итд. Пре само 20 година веровало се да је конспирологија некаква тајна, непозната и недоступна наука, а данас је она постала широко популарна и доступна литература захваљујући којој милиони људи знају како ствари функционишу.


Сви знају да су амерички председници експоненти масонског реда „Лобања и кости“ и захваљујући нашем раду сви људи а и наш председник и наше тајне службе сазнали су да главну глобалну опасност не представљају терористи, већ они који организују тероризам. Терористи су инструмент разарања народа и поробљавања људи. 


Друга ствар коју треба знати да локални ратови, какав је био рат режиран у Југославији у коме су се Хрвати и Муслимани наступили против Срба, представља локални рат по глобалном сценарију који је модел за детонацију читаве Европе.


Украјина је најновији пример. У Украјини такође живи руски народ. Једни говоре само руски, други руски и украјински и то су све наша браћа којима су утувили у главу да могу да се развијају независно од Русије. И не само Украјинци већ и Руси који тамо живе, ратују против својих комшија у Донбасу. То је дакле рат унутар једног народа. То је такође локални конфликт по глобалном сценарију. 


Наша је обавеза да преко Интернета делујемо, објашњавамо и разобличавамо такве ствари.


У Србији је својевремено одржана изложба о злочинима НАТО-а. Показала је да се ради о злочинцима и убицама. Ја сам ту изложбу видео у Београду. Да би замаскирали своје праве злочине, западни експерти за дезинформације шире пропаганду о злочинима у Украјини од стране Русије а и у муслиманском свету, на пример у Чеченији која је наш савезник. И сами муслимани су схватили да је то био локални рат по глобалном сценарију. Све су то ствари које треба разоткривати и ширити. Неопходно је познавати праву природу савременог рата и приближити је великом броју људи. 


Откривање истине је наш највиши циљ и дужност. И веома моћно оружје које је већ дало огромне резултате.     

 

     

Разговарала: Биљана Ђоровић




Просмотров: 243
 

Loading...

Косовский фронт