Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/14.6.2006/

Први модел руске летилице предложио је Михајло Ломоносов




     


     Нећемо овде спомињати древне приче и легенде о људима који су летели, нећемо се ослањати ни на сведочења старих рукописа и осталих извора о изградњи различитих летећих «уређаја». Први на свету документовани практични пројекат летилице теже од ваздуха сачинио је велики руски научник М.В. Ломоносов.


     


      Радови М.В. Ломоносова обухватали су скоро све области знања, укључујући и питања развоја летилице. Он је 1754. године изградио модел који је радио на принципу хеликоптера с истоосним пропелерима и који је морао летети.


      Ломоносова су на помисао о таквој машини навели његови радови из физике и метеорологије. Он је пронашао средство помоћу кога би се апарати за бележење метеоролошких података могли дићи у ваздух. Ни летилице лакше од ваздуха тада још нису имале практичну примену, а научник се окренуо идеји стварања летилице теже од ваздуха.


      До нас су стигли врло оскудни подаци о тој Ломоносовљевој машини, углавном садржани у пет докумената (1), од којих су два највреднија. Тако је у записнику седнице Руске Академије Наука од 1. јула 1754. г. (2) забележено следеће (у новом преводу с латинског):


      «Господин Саветник Ломоносов приказао је машину коју је изумео и назвао аеродромичном, и чија намена би требало да буде у томе да радом крила, снажно покретаних опругом попут оних у часовницима, хоризонтално у супротним смеровима, притиска ваздух и подиже машину у правцу горње ваздушне области, да би се тако могли истраживати услови горњег ваздуха метеоролошким уређајима, а уз ту аеродромичну машину спојена машина вешала се на врпцу провучену кроз два блока, и одржавала се у равнотежи теговима окаченим са супротне стране, и кад се оптуга навије, сместа се дизала у ваздух и тиме обећавала жељени учинак. Исти учинак, по мишљењу проналазача, још више ће порасти ако се повећа јачина опруге, и ако растојање између крила у оба њихова пара буде веће, и ако кутија у коју је стављена опруга буде ради смањења тежине направљена од дрвета, за шта је обећао да се побрине.»


      Други спис у коме постоје подаци о тој машини представља годишњи извештај за 1754. г. у коме Ломоносов пише: «Вршио сам оглед с машином која би, дижући се сама у ваздух, могла подићи мали термометар, да би се сазнало колико степени има топлота у висини, и која је знатно олакшавана, али није доведена до жељеног краја.»


      Изворни цртеж машине начињен руком Ломоносова није пронађен, док је цртеж приказиван у разним књигама начињен у наше време. Из тог разлога појединости конструктивне схеме машине нису познате, али судећи по наведеним описима, она је слична схеми истоосног хеликоптера. Машина је била малих димензија, пошто се приликом извођења огледа под дејством носећих пропелера растерећивала за преко два золотника (стара руска мера = 4,26 г), тј. 9-10 г, што је по свему судећи чинило знатан део њене укупне тежине.


      М.В. Ломоносов се каснијих година, заокупљен многим другим истраживањима, на ту тему више није враћао.


      Французи Пауктон (1768), затим Лонуа и Бјенвењу (1784) су знатно касније од Ломоносова израдили летеће моделе хеликоптера најпростијег типа.


     


 

Loading...

Косовский фронт