Комментарии к статье "Ответ временно исполняющего обязанности епископа рашско-призренского Атанасия"
/15.3.2010/ Родољуб Лазић :
ОДГОВОР НА ТЕКСТ ''ОДГОВОР НА КЛЕВЕТЕ ПСЕВДО-БРАНИТЕЉА'' Владика Атанасије у поменутом тексту каже: ''Ту су и такви „бранитељи“ као што су разни фрустрирани надри-каноничари: Жељко Жугић, Владимир Димитријевић, Родољуб Лазић, који вероватно још само групици својих истомишљеника могу да проповедају своја фарисејска тумачења Отачких учења и Светих Канона, несрећни људи који идентитет граде у сукобу са Црквом и својим Епископима, а не у изградњи Литургијске Саборности у својим парохијама и епархијама.'' Патријарх Павле је говорио да речи треба да нам буду благе, а аргументи јаки. Владика Атанасије је успео да у једну сложену реченицу од пет редова унесе неколико увреда-етикета и клевета. Шта имамо? ''Бранитељи'' (под знацима навода), ''разни фрустрирани надри-каноничари'', ''фарисејска тумачења'', ''несрећни људи'', и тврдња да градим идентитет на сукобу са Црквом и епископима. Видите ли ви негде благе речи и јаке аргументе? Ја не видим. Видим ружне и грубе речи и никакве аргументе. Можда владика Атанасије мисли да је у позицији да може свакоме да каже шта год хоће и да се његовим речима мора беспоговорно веровати, без икаквих аргумената. Нека остане у том уверењу. Што се мене тиче, ја сам на два православна форума изнео своје мишљење о томе да одлука Синода о привременом разрешењу владике Артемија није заснована на Уставу СПЦ и светим канонима. Да би се ово увидело не треба чак ни превише знања. Потребна је здрава логика и правничко размишљање (јер се ради о одлуци која је заснована на (црквеном) праву). А рекао бих да тога имам у довољној мери да изнесем образложен став. За све то време, најјачи аргумент ''друге стране'' је био да је одлуку донео Синод и да се томе мора беспоговорно повиновати. Видим да је и владика Атанасије у свом тексту ''поентирао'' на сличан начин: ''Када се сабере цела слика тих вајних "бранитеља" Православља, Канона и самог Владике Артемија, на крају се сасвим легитимно поставља питање: Где је ту Црква и благочешће = Православље? Да ли је на страни разуларених псевдо-зилота, који псују као кочијаши носећи слике Епископа Артемија; на страни Пеђе Суботичког који седи у затвору и Симеона Виловског који бежи од правде и гнева опљачкане сиротиње косовске; на страни виртуелних „народних лидера“; неостварених теолошких "генија", који не стигоше ни теологију да заврше, али стижу да Епископе уче вери; разних ловаца у мутном, који о свему говоре више осим о Христу, о животу у Христу и спасењу у Цркви као Телу Христовом; или је пак истина тамо где је Патријарх, као чувар саборног идентитета Цркве, са најугледнијим Епискпоима српским, професорима богословља, и монаштвом духовно најстабилнијих српских манастира. На читаоцу ових редова остаје да просуди. Вероватно и сам Владика Артемије може на крају да каже: "Тешко мени од оваквих бранитеља". Дакле, на једној страни имамо ''разуларене псевдозилоте'' ''који псују као кочијаши'', ''виртуелне ''народне лидере'' (под знацима навода), ''разне ловце у мутном'', ''неостварене теолошке ''геније'''' који епископе уче вери, а на другој – Патријарха, најугледније српске епископе, професоре богословља... Шта мислите, ко је у праву? Па ови други, нормално. А зашто? Па зато што поседују формални ауторитет, који се не може и не сме довести у питање. Постоји само мали проблем. А то је да је кроз историју Цркве било много и патријараха, и много сабора са стотинама епископа, и много угледних професора који нису били у праву. Они би могли и требало да буду у праву, и у огромној већини случајева и јесу, али то не значи да су увек били у праву, и да морају бити у праву само из тог формалног разлога – што су патријарх, сабор или угледни професор. Патријарси и сабори су и свргавали и гонили и светог Атанасија, и светог Јована Златоуста, и светог патријарха Германа и Јована Дамаскина, и светог Симеона Новог Богослова, и светог Филипа Московског, и светог Нектарија Егинског, и оца Јустина Поповића...Сви ови и многи други свети не би, по критреријуму који је изнео владика Атанасије, могли бити у праву, јер су били ''у сукобу са Црквом и епископима''. Да ли нису били у праву? Знамо да су и патријарси и сабори доносили многе догматски и канонски погрешне одлуке. Вреди се подсетити макар двеју таквих одлука. Једна је одлука практично свих помесних Православних Цркава о потписивању Уније са римокатолицима 1438/1439. године. Друга је одлука Сабора Руске Православне Цркве из 1969. године о интеркомунију са римокатолицима, која је касније повучена. (Занимљиво је да је много, да не кажем већина, канонски и догматски неисправних одлука донето у спрези са световним властима, или под њиховим притиском). Такође, завршени богословски факултет и професура не дају никоме тапију на истину. Почев од неуких рибара, преко нпр. светог Спиридона и светог Николаја Мирликијског (наспрам кога је био велеучени Арије), светог Серафима Саровског и светог Силуана Атонског (коме се дивио проф. Георгије Флоровски) било је и биће и учених простака и неуких професора. Значи, и патријарси и сабори и професори МОГУ погрешити, и не вреди се позивати на њихов формални ауторитет и тиме доказивати да је неко у праву. Уз то је потребно користити и аргументе. А пожељно је и благе речи.

/11.3.2010/ Славянин:
Разумеется, по этой, крайне болезненной, теме должны высказываться, в первую очередь!, члены - прихожане Сербской Православной Церкви. Нам, пусть даже и православным, следовало бы воздерживаться от суждений и осуждений. Однако, не может не вызывать серъёзнейшие сомнения тот факт, что вся сия эта кампания "очищения" - борьбы с епископом Артемием, началась именно сейчас, после смерти Патриарха Павле ! В то самое время, когда решается судьба будущего не только Косова и прилегающих юго-восточных и юго-западных окраин Сербии. НО И САМОЙ СЕРБИИ ! как суверенного государства...

/10.3.2010/ зима:
Опростио се Атанасије и са логиком, не само са поштењем. Прво су Владику Артемија набедили да прави раскол, док их је он само опомињао да су скренули са правог и уског пута. Затим су му провалили у Епархију, и сменили га. Затим су очекивали да их православни који их критикују због екуменизма и које су они лишили њиховог духовног оца, још и воле! А кад их не воле, него се напротив и природно љуте због тог неоснованог насиља изведеног над Владиком Артемијем, онда их Таса зове расколницима, и великом логичком акробацијом закључује како та њихова љутња и критика доказује да је Владика Артемије крив за оно за шта су га набедили - да прави раскол и ствара култ личности!! Е, изем ти такву логику и таквог теолога. Једном беше, сад се приповеда! Не, драги Тасо, Владика Артемије све може, само не може да ствара култ личности од себе. Зато што је за разлику од тебе он кротак и смирен, и једноставан човек. Нема ништа смешније од те оптужбе о некаквом култу личности. Није драги Тасо у томе проблем, него је проблем у томе што си ти издао све нас кад си издао Православну веру, па се твоја личност срозала у нашим очима. Па тако релативно, у односу на то где си ти пао, теби само изгледа да ту постоји неки култ личности око Владике Артемија. Нема, Тасо, нема никаквог култа личности. То је само братска љубав и поштовање коју Владики Артемију људи исказују, то је проста љубав у Христу, драги Тасо. А такву љубав смо и теби исказивали док си још ишао правим, уским путем, исту такву љубав, и тада ти није падало на памет да халабучиш о култу личности. И био си у праву онда, није се у твом случају радило о култу личности, али сада ниси у праву, јер се ни сада у случају Владике Артемија не ради о култу личности. Ти би као неки џелат хтео да те жртве још и воле, и након што си провалио у туђу Епархију, и након што си изрекао све те лажи и опадања на рачун кротког и смиреног Владике Артемија. Е, то не иде тако лако, љубав се не задобија на силу. Није ти доста ни што је Владика Артемије прибегао врлини послушања па је одлучио да буде послушан нелегитимној одлуци Синода о његовом разрешењу, па га и даље, и још више клевећеш да он припрема раскол у Српској Цркви!!! Е, мој Тасо, ти си тај и теби слични који веће дуго припрема раскол, тако што водиш нашу Цркву ШИРОКИМ путем, уместо уским. И верни народ неће поћи за тобом и теби сличним, већ ће радије остати тамо где је, а ти иди где год ти срце пожели. После толиких бласфемија изречених у нашој Цркви, на које си ти лепо и паметно отћутао, ти сада још имаш образа да оптужујеш Владику Артемија и оне који неће са тобом путем екуменизма, да они праве раскол???? Е, свашта ћу још да чујем од тебе. Но човек има времена до последњег дана свог живота и да до краја падне, и да се покаје. Дај Боже да ће и теби образ, у последњем часу поцрвенети од стида.