Гжегож Латушински сачинио је вредну антологију српског песништва 20 века на пољском језику у којој је 150 наших стваралаца и две и по хиљаде песама. Радио ју је више од 20 година, а објављена је у у два импозантна тома. Када се упоредимо са неким другим земљама и ситуацијама у овом периоду, видимо да Србија има сјајне савремене песнике
Удружење књижевника Србије, иако располаже са врло скромним средствима, успело је да организује прилично разноврсан програм окупивши на десетине песника, стваралаца из целог света на 45. Београдском међународном сусрету писаца. Била је то прилика да се уметничке душе вичне перу, стиху, рими, прози сретну, размене мишљења , пре свега о уметности, али и другим врло битним темама. Прилика да, они који први пут долазе, или након дуго година - сагледају данашњу Србију.
Драган Драгојловић, председник Одбора за међународну сарадњу, ја и још неколицина људи трудили смо се да све добро функционише тих седам дана сусрета.Поменути сусрети су свакако највећни међународни скуп писаца на Балкану, можда и један од значајнијих у Европи.Ако томе додамо чињеницу да манифестација постоји чак 45 година, не треба пуно коментарисати какву улогу има у кулурним животу Србије- каже уважени српски писац, Срба Игњатовић, који је пуне четири године на челу Удружења књижевника Србије, говорећи о недаво завршеном Међународним сусрету писаца, али и о проблемима са којима се годинама суочава најзначајнија асоцијација српских писаца и поета.
По свом значају УКС прерасло је своје оквире и постало права институција и просто је невероватно да и поред врло ниских финансија са којима располажете, ипак опстајете!
– Осврнуо бих се на 45. Међународне сусрете да бих вам предочио у којим условима радимо.Невероватним ! У првом реду , нисмо у могућности да ангажујемо професионалца који би о њима бринуо онако како се то, уосталом, ради у другим државама. Да би се реализовала у правом сјају, неопходно је да, чим се заврши једна таква манифестација, кренути са осмишљавањем наредне. Ако желимо да нам гостују угледни светски књижевници, а сви они имају планове унапред за шест месеци, или годину дана, и када добију позиве у време када им се то шаље из УКС, онда вам се само само захвалве.Да подсетим , јер је мало познато, веома угледни људи били су својевремено секретари, рецимо, Данило Киш био је секретар наших Међународних сусрета, касније Давид Албахари, и да не набрајам. Будући да је културни живот у Србији на ниској лествици, а УКС добија новац, за, како се то данас популарно каже, само одређене пројекте, немамо таквог човека из већ поменутих разлога. Дакле, велики међународни скуп који посети више од 50 страних гостију, стваралаца, песника, писаца и 30 домаћих, то буквално одради „ шачица људи”. Ипак, неком срећом, и ове године можемо да констатујемо да су сусрети били прилично успешни. И то не само по броју и вредностима који су наши гости дали, већ и по контактима које смо остварили за убудуће, јер без оваквих сусрета нема ни наших атологија у свету, нема превода, нити панорама, часописне сарадње, нема позива на узвратна гостовања.Све то дешава се за тих седам дана.
Шта је у том смислу УКС понудило ове године ?
– Представили смо скромну часописну антологију, луксузно опремљену, објављену да два језика, италијанским и српском. Приређивач је госпођа Стевка Шмитран, а издавач је кућа Николете ди Григорио у Пескари.То је врло успешан корак, а најављено је и допуњено изадње књиге. Радује ме шанса на се у антологији нађе 20 имена српских савремених песника.Наша поезија је много лепша, боља, него што и сами имамо представу о томе. Када се упоредимо са неким другим земљама и ситуацијама у овом периоду, видимо да имамо сјајне савремене песнике.Нажалост и штампа и електрински медији, прате такозавана „извикана” имена.Међутим, тренутно има стотинак стваралаца на које треба обратити пажњу.Све је то битно због афирмације и културу наше земље.Долази нам озбиљан свет који има коктакта са медијима у својим земљама и тако се шири драгоцена лепеза познанстава, али и имена нових младих стваралаца, за које ће се чути у иностранству.Треба учинити све да наши гости из иностранства стекну што лепшу слику о нама као о народу, нашој култури, литератури.
Велику пажњу је изазвало представљање нове антологије српске поезије на пољским језику, али и христоматије српске књижевности у седам томова чији су прегаоци наши ствараоци из Темишвара!?
– Свакако. Аутор поменутог дела је познати пољски ствралац Гжегож Латушински, који је сачинио прилично вредну антологију српског песништва 20 века. Радио ју је и припремао више од 20 година, а објављена је у у два импозантна тома.У поменутој антологији је преко 150 наших стваралаца, са око две и по хиљаде песама . Што се тиче христоматије, објављена је у Темишвару. Наиме, наша секција писаца, чланова Удружења књижевника Србије и Савеза Књижевника Румуније у оквиру свог скромног издаваштва, објавила је грандиозну христоматију српске књижевности, какву нико ни код нас у Србији није сачинио.То је, према мом мишљењу, био велики подухват.Ово дело представили су Славомир Гвозденовић и Светозар Марков састављач христоматије .Од каквог је значаја и колико вреди говори чињеница да нас је секретар Савеза писца Румуније , господин Станкеску позвао да крајем овог месеца представимо и у Букурешту, што је заправо својеврсна културна размена Румуније и Србије. Вредно пажње је рећи да је девет страних писаца имало прилике да представи своје нове књиге на српском језику. У питању су бугарски, руски, италијански, амерички , грчки књижевници.Када говорим о америчким писцима треба нагласити да је УКС објавило путописну књигу „Записи луталице” Џејмса Скалија, који је и прошле године посетио Србију.Тај путопис је изузетан дар нашој земљи и нашој култури и врло је објективан, интересантно виђење , пишчев доживљај српског народа, Србије.То је хроника изузетног, врсног интелектуалца, темељно обавештеног човека, који истински разуме проблеме Србије и изнад свега поштује нашу културу, поезију, али није прећутао ни неке наше ситне мане, слобости, које је уочио.
УКС уприличило је песете гостију из иностранства , како они кажу, српским земљама ?
–Током боравка у Београду, сем обавезног програма, упознавања са бројним културним институцијама, имали су прилике, по сопственом избору да посете Републику Српску, Косово и Метохију, али Крушевац, Смедерево, Нови Пазар, видели су Виминацијум...Били су у Чачку и Мрчајевцима, где је руском ствараоцу Вјачеславу Купријанову додељена „Повеља Мораве”, међународна награда Сусрета. Наша жеља је и да на све могуће начине очувамо везу између Косова и Метохије и централне Србије.Јер, српски писци увек су уз свој народ и равноправно деле судбину са својим народом.Због тога смо ове године у походе позвалии наше госте.Овај пут кренули су предвођени Ранком Ђиновићем, срспким песником, коме је рођењем Космет записан у срцу.Пољак Жегож Латушински, његова супруга Марија, такође писац и наш пријатељ Јоргос Матутис, познати кипарски песник, који одлично схвата кроз какву агонију пролазе Срби на Космету боравили се неколико дана обилазећи Зубин Поток, Грачаницу, Лапље Село, Косовску Митровицу.Дружили су се са нашом децом, људима, разговарали са њима, читали своју поезију, поклањали књиге, јер у сваком месту одржана је, њима участ, кулутрна манфестација.У Лапљем Селу, где је измештена приштинска Гимназија, Средња економска, Основна школа организован је програм за памћење, где су се смењивали поезијом- гости и домаћини.Размењивали су најлепше стихове, али и покоју људску реч подршке и разумевања.Тако је било и у Дому Културе у Зубином Потоку и у амфитеатру приштинског Машинског факултету у Косовској Митровици.За крај бих поручио да је жалосно да УКС добија новац у симболичном износу, а видите, у стању је да изнедри прилично вредне националне клутурне програме, манифестације. Било би , уверен сам, много успешније, када бисмо као традиционална, репрезентативна културна установа у Србији, располагали разумљивим средствима .
