Србија је у већим економским проблемима, а руски капитал би ту могао много да учини. И сад чини тиме што 30 одсто српског извоза иде у Русију. То није довољно, али проблем је што руски привредни кругови немају информације о могућностима за улагање капитала. Србија би зато морала да учини нешто да се „изрекламира“- почиње разговор за Глас Александар Кравченко, лидер општеруског друштвеног покрета „Косовски фронт“, који је ових дана боравио у јужној српској Покрајини.
- Београд би могао да понуди услове, односно повластице, које би привлачиле руске предузимаче, онако како је то урадила Црна Гора. Хтео бих то да видим. Студирао сам овде, говорим српски, могао бих да се ангажујем на изградњи привредне сарадње, али, колико примећујем, у овом тренутку није проблем на руској, него на српској страни.
С друге стране, већ сте постигли успех у пројекту који има за циљ да зближи децу и омладину наше две земље. Деца са Космета, али и из остатка Србије су већ путовала у Русију. Има ли ту више разумевања са српске стране и који је следећи корак?
- Деца са Космета су најугроженија и зато ћемо им посветити највише пажње. Међутим, добро је да најмлађи из целе Србије добију прилику да стекну другаре у Русији. Група из Бачке Паланке је у јулу ишла у камп у Сибиру, а малишани са Космета су, у августу, посетили Петроград. Имали смо и договор да 50 студената из Косовске Митровице дођу у Москву и Петроград. Све је било обезбеђено с наше стране, сем пута који је требало да финансира Србија, али није успела, па је пут одложен за пролеће. А ни деца не би дошла, пошто је био проблем да добију аутобус. На крају је ваш председник из неког извора нашао средства.
Русија је, кажете, направила стратегију за будућност народа која се заснива на раној бризи за децу и омладину. Да ли је тај „рецепт“, чијем успеху лично дајете велики допринос, примењив и код нас?
- Реч је о томе да је Руска православна црква, у сарадњи са државом, осмислила систем установа који укључује православна обданишта и спортске клубове - са циљем да се млади склоне са улице, од опасности, наркотика и криминала. Наша организација „Стјаг“, на чијем сам челу, има 2.500 спортских клубова и веома су популарни међу омладином, јер су место где се млади забављају и науче нешто. Имамо широк избор активности, почев од туризма, „преживљавања“, сплаварења... И може да дође свако, а не само онај ко одлази у цркву. Нема веронауке, али човек може да добије неке информације ако га занима.
Али, поред забаве, то је место где одгајамо љубав према отаџбини и народу. Родитељи су нам веома захвални, могли би да отворимо клуб при свакој цркви у Москви, и у школама, а процењујемо да би нам за целу Русију било потребно 10.000 клубова. Проблем нам је само што нема довољно људи који би то водили.
У Србији, као и Русији, модерно друштво подразумева да родитељи немају довољно времена за васпитање деце. Било би веома лепо да и код вас заживи овај систем, који код нас већ даје резултате, а иза кога би стајала српска Православна црква.
Ко код вас финансира тај пројекат?
- Новац обезбеђује Руска православна црква.
Нисмо баш сигурни да наша СПЦ има довољно новца да примени ваш савет...
Мислим да има, само би требало да има и жеље. Много српских владика долази у Русију, али ниједном нису погледали како то функционише. Желео бих да издвоје време и за то. Мерутим, ако то ипак не може Црква, могли би други. Задатак цркве није само да зида цркву већ и душу народа.
