29.12.2008.Кијев – Снежне пахуље и некадашњи царски дворац, а сада небескоплава зграда Министарства одбране и Генералштаба оружаних снага Украјине окружена ултрамодерним грађевинама у ширем центру Кијева... Симболика војне моћи и тражење новог војног идентитета земље која је по површини већа од Француске, има 48 милиона становника и војску од 200.000 припадника.
Главнокомандујући и начелник Генералштаба оружаних снага генерал армије Сергеј Александрович Кириченко био је врло расположен за разговор. Иначе, интервју за „Политику” је његов први интервју неком страном новинару.
Господине генерале, да ли Оружане снаге Украјине своју будућност виде само у оквиру НАТО-а?
Украјина учествује у програму Партнерство за мир од 1994. године. Војска не одређује правац политичких кретања, то је посао владе и председника државе у оквиру важећих закона и других прописа. Наш је генерални став, односно стратегијски правац, кретање у правцу колективне безбедности, према стандардима НАТО-а и ЕУ. Испуњавамо програм развоја наше војске из 2006. године, радимо на синхронизацији нашег система одбране са системом колективне безбедности. Како држава достиже те стандарде тако то чини и војска. Са свим суседним државама имамо редовне билатералне и мултилатералне војне вежбе: са Русијом, Белорусијом, Пољском, Молдавијом, Мађарском, Румунијом, Словачком. Са свим суседима имамо барем једну вежбу годишње. У свим тим вежбама питање НАТО-а не мора да буде питање број један.
Ако је став Оружаних снага Украјине улазак у НАТО, је ли то прејудицирање решења тог питања, јер још нико није испитао расположење грађана Украјине око уласка у НАТО?
Нисмо имали референдум поводом тога, тачно је да НАТО захтева да јавност државе кандидата за чланство има позитиван став око укључења. Имали смо више анкета око тога, све зависи ко врши анкету, у ком делу државе се она ради, и тешко је навести прецизне бројке о томе ко подржава улазак у НАТО, а ко не. Број грађана који подржавају улазак у НАТО креће се, у зависности од региона земље, од 20 до 80 одсто, али је на нивоу целе Украјине, по нашим медијима, подршка јавности за улазак у НАТО мања од 50 одсто. У војсци имамо позитиван став око уласка у НАТО. Иначе, сада медији у Украјини покушавају да јавности, посебно млађима, објасне све добити од уласка у НАТО, зашто је то корисно. Кампања по том питању је у току. Паралелно са причом о НАТО-у говоримо и о ЕУ. За улазак у ЕУ подршка јавности је већа него око уласка у НАТО.
Русија је више пута рекла да на евентуални улазак Украјине у НАТО не гледа с одобравањем?
Покушавате да ме увучете у политички контекст тог питања, али неће вам успети. Знате, сарадња између Русије и НАТО-а далеко је већа него између Украјине и НАТО-а. То је сарадња на високом нивоу, на нивоу управа. Руска флота почела је сарадњу са НАТО-ом много пре него наша флота.
Зар није после рата у Грузији сарадња између Русије и НАТО-а „замрзнута”?
Само привремено, и та се „замрзнутост” све више топи. Знам неке чињенице о којима не желим сада да говорим, али Русија и НАТО имају интензивне односе.
Ако уђете у НАТО, хоће ли војноиндустријска сарадња са Русијом бити прекинута?
Питање уласка Украјине у НАТО је питање будућности. Видите, у НАТО-у су и Пољска, и Мађарска, и Словачка, и Бугарска и све те земље своју борбену авијацију модернизују у Русији, руске приватне фирме то раде. Тако да ако Украјина уђе у НАТО, ми нећемо прекидати војноиндустријску сарадњу и наше односе са Русијом. Можда ће у почетку бити мало тешко, али морамо заједно да радимо. Мислим да сам вас око тога убедио?
Украјина је чланица Партнерства за мир од самог почетка тог програма. Шта добијате у односу на садашњост ако уђете у НАТО?
Приближавамо се ЕУ, чланство у НАТО-у јача наше позиције. Ми смо прво хтели да добијемо статус партнера на самиту у Букурешту, па онда на састанку у Бриселу. Сада нам кажу да нам тај статус партнера и није потребан, можемо то и да прескочимо. Дакле, јачамо наше стандарде и кроз наше присуство у Авганистану, Ираку и у мисију Кфора. Битно је да одлуке око учешћа наших војника у мисијама у свету доносимо самостално, не доноси их НАТО.
Генерале, рат у Авганистану је изгубљен, сви покушавају да побегну из Авганистана.
Разумем ваш став, не могу да дам оцену око тога. Украјина нема војнике у Авганистану, имамо само лекаре, диспечере и официра у штабу. Прошли месец имали смо тамо тројицу људи. То није борбено особље, немамо одлуку о учешћу у рату. У Ираку имамо само десет инструктора који обучавају ирачку војску. У оквиру Кфора имамо наше војнике на Косову и то учешће плаћа Украјина. Укупно имамо наше људе у девет мисија широм света. Нешто плаћају УН, нешто ми.
Колико годишње налета имају ваши пилоти?
Сада лете од 20 до 30 сати годишње, али пилоти у оквиру Снага за брзо реаговање лете око 70 сати годишње. Идеално би било 120 сати налета.
Инжењеријски батаљон „Тиса” и војна сарадња Украјине, Мађарске, Словачке и Румуније у случају елементарних непогода?
Одличан пример добросуседских односа. Физички као једна јединица батаљон „Тиса” не постоји, али делови од којих се он формира у случају потребе су у земљама које сте навели.
И Србија има реку Тису.
Одлично, прикључите се.
Да ли је Украјина продала оружје Грузији пре почетка рата у тој земљи?
То није мој посао, војска нема везе с продајом оружја. То раде специјализоване фирме које имају дозволу владе за извоз вишкова наоружања. Што се тиче војске Украјине, ни наши војници ни наше оружје нису учествовали у том конфликту. Бизнис структуре су изван моје контроле.
Тенкиста са искуством
Генерал армије Сергеј Кириченко рођен је 1952. године, тенкиста је, завршио је највише војне школе и академије у СССР-у и Украјини. Прошао је све командне дужности, од командира чете до команданта дивизије, корпуса и армије. На дужност главнокомандујућег и начелника Генералштаба оружаних снага Украјине постављен је 2005. године.
(ПОЛИТИКА-Мирослав Лазански)
Извор: "Патриотски Фронт"
