На основу резултата рада конференције њени учесници констатују:
1. Русини Карпатске Русије су постали први народ у историји ХХ века (упоредо са јерменским становништвом Отоманске империје) према коме се спроводила политика непосредног геноцида. Активну, у знатној мери организациону улогу у геноциду над Русинима одиграо је украјински национализам. Као узрок геноцида над Русинима послужили су њихова национална самосвест и симпатије према Русији која је била у рату с Аустро-Угарском империјом.
Научна заједница и широка јавност још нису у пуној мери оценили трагедију Русина. Обзиран однос према сећању на русинске жртве захтева од научника разних земаља, и пре свега Русије и Украјине, да стрпљиво и циљано раде на проучавању узрока и размера те трагедије.
2. Према русинском становништву садашње Украјине се води политика културног етноцида која значи лишавање народа његовог историјског имена и историјског сећања, стварање препрека развоју националне културе и школовања на матерњем језику. Званичне власти Украјине током читавог постојања независне украјинске државе од децембра 1991. г. практикују према Русинима политику која противречи базним демократским нормама. Та политика је нарочито заоштрена у време председника В. Јушченка.
3. Спроводећи у погледу Русина курс насилне украјинизације, украјинске власти их сматрају Украјинцима. Међутим, сам етноним „Русин“ је знатно старији од етнонима „Украјинац“. Русини Карпатске Русије су староседелачки народ Средње Европе, који одвајкада насељава претежно јужне падине Карпата. Русини се етнички, лингвистички, ментално, културно и конфесионално оштро разликују од својих суседа – Украјинаца из Галиције. Та чињеница доводи у сумњу званичну верзију украјинске науке о Русинима као о етнографској групи Украјинаца и захтева комплексно научно проучавање русинске етничке групе.
Савремена научна методологија сматра да етничка самосвест (самоидентификација) представља један од основних критеријума идентификације народа. Русини себе схватају као посебан источнословенски народ, упоредо са Русина (Великорусима), Украјинцима и Белорусима.
4. Самобитност Русина законодавно признају све средњоевропске земље, у којима историјски живе заједнице Русина – Чешка, Словачка, Србија, Мађарска и др. У Пољској су као посебна етничка група званично признати Лемци, етничка подгрупа Русина.
Русини су за посебан народ признати у међународним документима. Комитет ОУН за ликвидацију расне дискриминације је 2006. године изразио забринутост због стања ствари око русинске националне мањине у Украјини – „одсуством званичног признања русинске мањине, и поред њене очите етничке особености“ и препоручио да се „размотри питање признавања Русина за националну мањину“, пошто постоје „битне разлике између Русина и Украјинаца“ (Комитет ОУН за ликвидацију расне дискриминације. Шездесет девето заседање. 31. јула – 18. августа 2006. године. Параграф 20).
5. Са правног становишта статус Закарпатја (историјске области Поткарпатска Русија) још увек није одређен. Устав Украјине (члан 9) даје исцрпан списак међународно-правних норми које чине део националног законодавства земље: „важећи међународни уговори Украјине, на чију обавезност је дао сагласност Врховни Совјет Украјине“. Уговор из 1946. године „О Закарпатској Украјини“ потписао је СССР, а не УССР. А Украјина је у складу са Законом Украјине „О правном наследству Украјине“ правна наследница само оних уговора СССР „на чију обавезност је дао сагласност Врховни Совјет Украјине“. Ни дан-данас није званично објављен Акт којим Врховни Совјет Украјине даје сагласност на обавезност међународног уговора „О Закарпатској Украјини“, те је према томе наведени Уговор за Украјину неважећи.
6. Украјина није имплантирала резултате референдума из 1991. године (78% становништва Закарпатске области је на том референдуму гласало за територију са самоуправом, 90% – за независност Украјине). Самим тим су власти Украјине прекршиле темељно право житеља Закарпатја. Полазећи од политичке конјунктуре, самовољно је имплантиран само други део резултата референдума по коме је Украјина себе прогласила независном државом.
7. Учесници међународне конференције обраћају пажњу украјинских званичника, организација за заштиту људских права, научне јавности на недопустивост даљег спровођења политике дискриминације русинске националне мањине у Украјини и изражавају наду да ће међународна јавност пружити свестрану подршку законитим и праведним захтевима народа Поткарпатске Русије.
Ростов на Дону, 19. децембра 2008. г.
Извор: http://www.antiglobalizam.com/?lang=cyr&str=odgg/Rezolucija
