САД уз подршку Британије, јавно или тајно углавном раде на свему што има за последицу слабљење руске позиције у Европи, а нарочито слабљење њених добрих односа и стратешке сарадње са ЕУ-каже др Драган Петровић
Криза у руско-украјинским односима изазвана блокадом протока гаса из Украјине према државама Европе је непотребна и самој Русији, која остварује важна средства управо од извоза енергената, европским земљама које су зависне од гаса и других руских енергената и ресурса, поготово Украјини у којој скоро половину становништва чине национални Руси и Украјинци којима је матерњи језик руски. Поред тога и сама Украјина је увозник руских енергената. У исто време Украјина је у веома тешкој политичкој, економској и општедруштвеној ситуацији. Сарадња са Русијом за Украјину је иначе од огромног значаја, имајући у виду да су обе земље истакнути чланови Заједнице независних држава и Заједничког економског простора -ЗЕП , а поред њих ту су и Белорусија и Казахстан. Украјина увози значајан део производа од Русије, а за Русију је Украјина , са Белорусијом, годинама на другом месту спољнотрговинских партнера, одмах иза Немачке. Када је у питању конкретно транспорт руских енергената кроз Украјину, украјинска страна искасира велике приходе од такси за промет њеним цевоводима. То је уобичајена такса која се у међународним односима плаћа за транспорт цевоводима. Украјина је изузетно повлашћена била до сада од Русије јер је добијала ,рецимо, гас за тек око једне трећине тржишне цене за друге европске земље , око 170 евра по 1000 метара кубних у односу на тржишну цену за остале европске земље од око 500 евра. Када се заврши Јужни ток и Србија ће се наћи у могућности да узима таксу од транспорта гаса преко наше територије и гасовода, што се иначе није чуло као важан економски и политички аргумент од стране Динкића и других који су оспоравали исплативост овог пројекта са Русима – каже др Драган Петровић, научни сарадник Института за међународну политику, један од водећих стручњака за савремену Русију и постсовјетски простор, говорећи о узроцима вишенедељне , озбиљне кризе у руско-украјинским односима, која је, између осталог сем политичке, за последицу имала и енергетску агонију у европским земљама, па и у Србији.
Званича Украјина- дакле председник Виктор Јушченко , са друге стране, врло утицајна Јулија Тимошенко , остављају утисак личности које имају сасвим различит приступ односима са Русијом.
- На унутрашњој политичкој сцени, око половине становништва Украјине, већинско у југоисточном делу (приближно половини), земље редовно гласа за Партију региона као најјачу појединачно странку у земљи чији је лидер и бивши вишеструки премијер Виктор Јанукович. Најутицајнији политичар и странка у западној Украјини је Јулија Тимошенко и њен политички блок коме је она на челу БЈТ. Она је умерен политичар, која се залаже за украјински идентитет и целовитост земље уз респектовање и најважнијих интереса проруске половине Украјине, као и добре односе са Русијом. Тимошенко подржава улазак земље у Европску Унију, али не по сваку цену и у НАТО. Са друге стране председник државе Виктор Јушченко, који је на необичан начин у време „наранџасте револуције” добио овај мандат, је проамерички човек, који игнорише било какве интересе проруске половине земље и саме Русије, те гура Украјину у НАТО, упркос чињеници да се за то залаже тек између 20 и 30 одсто становника земље, а остали су против. Поред тога тај концепт може довести до наглашавања подела у Украјини, немира, и до поделе земље и у крајњој линији чак и грађанског рата . Споразум који је постигнут између Путина и Јулије Тимошенко 18. јануара веома сличан оном из новембра који је тада дезавуисао Јушченко, најбоље говори ко је спреман за компромисе и стабилност у региону, а ко против. Расплет ситуације у Украјини веома брзо видим у томе што Јушченко нема шанси на предстојећим председничким изборима да победи, пошто у други круг иду представник проруског дела Украјине (вероватно ће бити кандидован Јанукович) и Јулија Тимошенко, која је далеко популарнија од Јушченка. Како у исто време Јушченкова странка Наша Украјина самостално једва може прећи цензус, а у сваком случају далеко заостаје за Блоком Јулије Тимошенко, и наравно Партијом региона, отуда шансе да Јушченко у будућности постане премијер су готово никакве.
Колико су постојећим околностима опасни овакви сукоби, сада на енергетском плану, будући да је Русија врло осетљива на украјинско питање?
- Овакви сукоби су веома опасни, како за унутрашњу позицију Украјине, тако и за шири регион, па и за Европу у целини. Имајући у виду значај и величину Украјине, последице би могле бити велике и за светску сигурност. Сматрам да проруско становништво у Украјини, а и сама Русија не би могли никако да прихвате потенцијални улазак ове земље у НАТО, што би довело вероватно до сукоба и поделе земље. Проруски део Украјине обухвата приближно простор до реке Дњепар. Западно од Дњепра томе треба додати практично целокупно црноморско приморје, све до самог ушћа у Дунав и границе са Румунијом, на шта се географски наслања и Тираспољска област која се издвојила од Молдавије. Насупрот томе опцију западне Украјине, подржава већински становништво три области источно од Дњепра, пре свега Черниговска и Полтавска област. На тај начин, заправо проруски део Украјине је у ствари у географском смислу југоисток, а опцију западне Украјине, чини заправо севрозапад. Проруски део земље је много богатији привредно, ресурсима, и има целокупан излаз на Црно и Азовско море, као и на ушће Дунава. Сем престонице Кијева, који је у кругу западног дела земље, сва важнија национална богатства па и већи градови су на истоку : Харков, Одеса, Дњепропетровск, Доњецк и др.
Како процењујете став Путина и Медведева у решавању поменутог проблема гасовода кроз Украјину?
- Путин и Медведев покушавају да реше актуелни застој у снабдевању Европе руским гасом, имајући при томе више мотива. Прво, Русија искасира веома значајна средства својих прихода од продаје енергената и сваки застој јој доноси конкретне финансијске губитке. Друго енергенти су и важан адут Русије у вези њених односа са Немачком и Француском. Све три силе иначе имају читав сплет међусобно подударних интереса за стратешку сарадњу у Европи. Треће, кризе у снабдевању остатка Европе енергентима, дају простор и подстицај тражењу алтернативних енергената и критици Русије и руског природног монопола ресурсима у јавним мњењима европских земаља. Следеће, Русија је сама веома заинтересована за добре односе са Украјином, и овај сукоб у вези транспорта гаса, јој нимало не одговара.Земљама ЕУ, као и европским земљама у целини је веома стало до несметаног процеса испоруке руског гаса и никакав застој у том правцу, рачунајући и овај у вези Украјине, им не одговара.Сама Украјина се налази у веома тешкој економској кризи, и сама је заинтересована за добре односе са Русијом.
Зашто Украјина није желела да у специјалној комисији ЕУ и надгледању, контроли, буду и руски представници?
- Јасно је да управо Јушченко- тај који прави проблеме у договорима о несметаном протоку гаса кроз Украјину који постиже са Русијом премијер Јулија Тимошенко, а које подржава и Јанукович. Како странке Тимошенкове и Јануковича, чему треба додати и друге парламентарне странке које не оспоравају договор са Русијом, имају подршку око 90 одсто бирачког тела у Украјини, јасно је да Јушченково саботирање споразума са званичном Москвом подржава јако мали део јавног мњења. Стога противљење дела украјинске власти присуству и руских контролора несметаног протока гаса говори да се ради о покушају добијања новог простора за опструкције, које су веома штетне за целу Европу, скупе и имајући у виду унутрашње напетости и поделе у Украјини, веома опасне.
Да ли може доћи до озбиљнијих сукоба ове две државе и какве би последице наступиле?
- Сукоб између Русије и Украјине, готово да није могућ, имајући у обзир унутрашњу поделу Украјине, која јој отежава и само постојање као јединствене државе. Стварни сукоб између Украјине и Русије би постао евидентан, уколико би нека украјинска власт желела да земљу уведе у НАТО, што би довело до унутрашњих сукоба и вероватно чак и уплитања Русије, у прилог источне половине земље.
Није ли ова криза заправо„ немушти” рат између светских моћника, односно покушај да се осујети гасовод „Јужни ток ”, и намера Америке да по сваку цену покуша да наметне гасовод „Набуко” и тиме Русију онемогући да буде енергетска сила у Европи?
- Сједињене Америчке Државе, уз подршку Вечике Британије, јавно или тајно, углавном раде на свему што има за последицу слабљење руске позиције у Европи, а нарочито слабљење њених добрих односа и стратешке сарадње са Европском Унијом. Са друге стране, према мом мишљењу, потребе земаља Европе за ергентима су толике, да Јужни ток и Набуко не искључују једни другог.
Да ли су , у овом контексту, наступили и недавни нереди у Грчкој, као једна од наметнутих америчких карика, будући да актуелни председник Грчке и његова политика нису по вољи САД?
- Када говорите о нередима у Грчкој, постоје индиције које би говориле у том правцу, па чак и ситуација у Бугарској је слична, јер владајућа левица која је традиционално за добре и савезничке односе са Русијом и словенским светом изгледа да такође није по вољи САД. Са друге стране, и опозиција у Бугарској респектује Русију и жели добре и савезничке односе са њом.
Колико је важно за Србију да се што пре изгради руски гасовод? Шта добијамо, економски, а шта стратешки и политички?
- Јасно је да би Србија изградњом Јужног тока могла да оствари више својих важних циљева. Са једне стране наша привреда и становништво би добили загарантоване иначе неопходне енергенте. На тај начин би се смањила енергетска зависност земље од непосередног окружења, што смо могли видети недавно када смо морали да молимо за куповину и то по врло високим ценама од околних земаља које имају моћне складишне депое. Следеће Србија би ушла у ред земаља које имају своју транспортну структуру за енергенте и на тај начин остварују приходе ,таксу, а у исто време имају и одређену моћ по том питању -политичку и економску, пошто и од нас тад зависи даљи транспорт енергената ка другим европским земљама. Веће присуство у еконмско-инфраструктурном смислу једне пријатељске велике силе за Србе је свакако велики политички и сваки други подстрек, имајући у виду да смо доста трпели због предоминантног утицаја неких других сила у региону које далеко од тога да су пријатељске по нас , пример америчког утицаја, односно његових притисака и уцена!
