За годину дана постојања покрета „Косовски фронт“ прикупљено је доста материјала и искуства. То искуство је разноврсно и потекло је од разних извора -- то су и путовања приватних лица и активиста покрета с разним циљевима у Србију, па чак и на Косово.
То је и искуство одржавања разних скупова, искуство општења са српским народом. То је искуство одушевљења и разочарења из тог општења, и каткад неразумевања у Русији. Искуство сусрета са отпором и прећуткивањем, непостојањем жеље да се примети како постоје људи који заправо нису равнодушни према ономе што се десило 17. фебруара 2008. године. Дошло је време за извлачење закључака и уношење измена. Ситуација око Косова се полако мења, и зато тенденција понекад остаје неприметна. По мом мишљењу, след догађаја у Србији се у Русији најбоље оглашава преко сајта srpska.ru, али ни он не пружа довољно разумевање садашњих дешавања тамо. Све тоне у мноштву мишљења, и расветљавању изузетних догађаја, и ништа више…
Било је појединих скромних покушаја да се завири у духовну генезу српског друштва и Срба, било је ретких пасуса о томе шта је то данас неопходно Србима и Русима -- како можемо једни другима помоћи. То радује, значи да покушавамо да појмимо шта смо чинили и чинимо, и у стању смо да извучемо исправне закључке.
Нећу говорити о материјалној помоћи, ту ништа није једноставно. И ми у Русији знамо са чиме је то у вези. Сви разумеју да помоћ мора имати адресу и поуздане путеве допремања. Стање није исто на читавом Косову, а истовремено сами Срби све више говоре о другим проблемима -- проблемима изолованости, општења и слободе кретања. Такође постоји проблем незапослености, што у људима рађа осећање да су непотребни, осећање неостварености битка, усамљености и напуштености. Ту је наравно и страх који се психички тешко подноси. Највише пате деца, у тим околностима лишена самог детињства. У светлу свега тога долази и до екстремних ситуација, везаних за погоршање ионако тешких услова свакодневног живота, о којима треба посебно поразговарати. Наш покрет је у већини случајева засад неспособан да оперативно реагује адекватном помоћи из низа разлога. Али ми све то морамо саопштавати свету, говорити о људским правима, толико омиљеним у Европи, а која се на Косову сваког сата крше, поготово кад су у питању Срби. Кршење тих права провоцирали су сама европска заједница и САД, а зашто -- зна се.
Хтео бих да више кажем о нечем другом, о оној помоћи коју могу и морају међусобно пружати верници -- о духовној помоћи. Управо та помоћ бодри, помаже да се дигне на ноге ономе који је наизглед слаб, а заправо се ради о човеку који не зна шта да предузме. И ту су наше могућности знатно шире, и ту се може ангажовати много људи из најразличитијих сфера делатности.
Предложио бих данас да се прошире везе између братских народа у хуманитарној и културној области. Свима је познато колика је снага речи, многи се још из совјетског доба сећају појма хладног рата, између осталог његовог идеолошког дела.
Колико је радио-станица из западне Европе емитовало на територију наше земље на руском језику? Верујте ми да их није било мало, и то је имало своје последице… Колико литературе је издавано у такозваном самиздату, и како се то преносило из руку у руке? Па и западни начин живота се још тада појавио на екранима биоскопа. А музика? Све су то врло моћна средства деловања на свест. Данас су Срби подвргнути тој обради хиљаду пута моћније.
Хајде да створимо свој поточић, живо врело. Почнимо од малог -- ангажујмо људе за тај посао. Имамо у рукама савремено моћно средство -- интернет. И малим средствима можемо створити радио на српском језику из Русије на интернету. Па нека то у почетку буде и сат времена недељно. Можемо издавати омањи лист на руском језику у Русији, који се издаје у Србији на српском.
Јако је важно да та издања буду систематска, с могућношћу за људе да се врате и прочитају или поново слушају. Интернет је фрагментаран -- он не пружа систематска знања ни светоназор. Зато се у свету још увек издају књиге и нису се одрекли радија -- примање и усвајање сазнања и знања се одвија унеколико другачије. Стручњаци су данас много о томе написали. Нећу говорити о најпроверенијем начину преношења знања -- усменом, непосредним општењем, или како га сада зову -- интерактивном комуникацијом. Нисмо осигурани од грешака, и зато бих да кажем и о томе да ми не можемо знати шта је нашој браћи потребно боље од њих самих, неопходно нам је да се много дружимо са Србима, да би нам њихове невоље и радости биле блиске и разумљиве. У нечему се разликујемо од Срба, али имамо исту веру -- Православну, она ће нам указати прави пут у нашем делању. Не треба чекати да ће неко одједном, у једном чланку све објаснити и рећи шта и како да се ради. Потребне су многе нити које ће нас повезивати. Имамо чему да се једни од других научимо, имамо и шта да поверимо једни другима, али неће успети да се тим процесом управља из јединственог центра неке организације. Организација настаје из заједничког делања. Хајде да деламо. Да деламо уз благослов Свете Православне Цркве, онако православно, и како нам савест вели.
Вероватно има и других решења, у другим областима људске делатности. И мислим да ће нас сам живот и наши данашњи циљеви на таква решења навести. А циљ за данас је да доприносимо опстанку Срба на Косову и Метохији, као и њиховом повратку на сопствену, Богом им дату земљу. Све док Срби буду на Косову, Западу ће бити немогуће да коначно реши питање одузимања те Свете земље, зарад сопствених материјалних интереса (који су интереси Запада у широком смислу -- то је за посебан разговор).
Па и молба -- позив:
Молим студенте и људе који желе да своја знања примене, поготово у области новинарства, уреднике, стручњаке у области културе и јавних гласила, просто људе који знају српски језик, и оне који желе да у слободно време допринесу својим знањима нашем братству са Србима -- помозите да остваримо неколико идеја, предложених у овом кратком чланку. А можда ће, зависно од околности, искрснути нове идеје и пројекти? „Косовски фронт“ је спреман да сарађује са свима онима који нису равнодушни према патњи српског народа и који воле Русију.
Ваш порив и жеља, ваша Вера и Љубав могу пробудити та осећања у другим људима и чак привући структуре власти које, надам се, схватају колико је за Русију данас важно оно што се дешава на Балкану.
Руководилац Санкт-Петербуршке подружнице Покрета „Косовски фронт“
Александар Орлов
al.vit.or@mail.ru
