6. марта 2009. године је у петербуршком ресторану „Ложа“ одржано дугоочекивано представљање пројекта „Враћање сећања“, посвећеног овековечавању сећања на једног од најчувенијих „руских“ Срба, Саве Владиславића -- Рагузинског. На нашем сајту је не једном било говора о судбини тог легендарног човека, његовом доприносу јачању Русије на Црном мору и Балкану, и улози фактички оснивача руске спољне обавештајне службе.
Вреди истаћи да је руско раздобље живота Саве Владиславића већином било везано управо са Санкт-Петербург, те зато не чуди што се основна дешавања у оквиру пројекта „Враћање сећања“ одигравају управо овде.
Сава је по први пут стигао у недавно основани Санкт-Петербург 1. јула 1703. године на сусрет са Петром I, а 1710. године је купио кућу недалеко од Адмиралитета на кеју Неве. У Петербург су из Венеције бродом у власништву Рагузинског довезене 23 мермерне статуе, мноштво разноврсних скулптура, 36 попрсја и чувена античка статуа Венере која се сада налази у Одељењу античке уметности Ермитажа. И животни пут Саве Владиславића се такође завршио у Санкт-Петербургу -- сахрањен је поред своје три кћери у Благовештенској гробници Свето-Тројицке Александро-Невске Лавре.
Тако да је управо у Санкт-Петербургу, уз подршку Хуманитарног Фонда „Свет“, Фонда социјалних и културних програма „Школа успеха“, Издавачке куће „Јарославна“, Центра за међународну сарадњу у Санкт-Петербургу „Европа“, и посебно компаније „PORTO maltese“ на чијем челу је српски бизнисмен и родољуб Душан Радовић, покренут заједнички руски, српски, црногорски и босански пројекат.
На представљање пројекта је стигла већа српска делегација: новинар и директор телевизије „Јесењин“ из Новог Сада Милорад Црњанин, директор београдске галерије „Bel-Art“ Весна Латиновић, координатор пројекта „Враћање сећања“ Милена Тепавчевић, директор архиве Српске Академије Наука и Уметности, познати историчар Жарко Димић, и бивши амбасадор Југославије у Русији, брат председника СРЈ Слободана Милошевића Борислав Милошевић, који је постао главна тачка програма.
Милена Тепавчевић је у свом наступу посебно подвукла да је управо Сава Владиславић довео у Русију „Арапина Петра Великог“, претка великог руског песника Александра Сергејевича Пушкина, који је, не заборављајући учешће Срба у судбини свог претка, преводио српске народне песме и чак своју најчувенију бајку „Бајку о рибару и рибици“ назвао „српска бајка“.
Жарко Димић, познати српски историчар, истакао је важну улогу Саве Владиславића у појављивању „балканског питања“ и јачању односа између Русије и словенских народа са Балкана. Сем тога, господин Димић је испричао и о томе да су, без обзира на то што у принципу жали због сукоба двају православних народа, и он и сви Срби радосно дочекали победу Русије у рату са Грузијом, и да с надом гледају на империјски препород Русије. Жарко Димић је такође подвукао да повратак Косова у састав Србије не може бити решен дипломатским путем, и да се Косово може вратити само силом у сарадњи са Русијом која се усправља. Димић је истакао и јаловост покушаја садашњег руководства Србије да доспеју у Европску унију, која Србији поставља ропске обавезе за улазак, док је сасвим нејасно питање како изаћи из ЕУ.
Борислава Милошевића је сместа опколила гомила новинара; брат председника СРЈ који одавно живи у Русији, као и жена и син покојног Слободана, поново је оптужио Хашки трибунал за убиство бившег председника СРЈ, подвукавши да то није било сипање отрова или гушење јастуком -- тешко болесном Слободану напросто нису дали да се лечи, и буквално неколико дана пред смрт га нису пустили да оде на лечење у Русију, без обзира на обећања руског руководства да ће се после излечења вратити натраг у Хаг. Борислав Милошевић је одбацио било какву братовљеву кривицу за распад Југославије, по његовом мишљењу се ту радило о усклађеној игри свих западних држава, усмереној на разарање земље, прозападној политици Русије у то време и неспособности за живот саме концепције изградње СФРЈ, тако да ни Милошевић ни било ко други на његовом месту не би могли да изведу чудо и задрже републике које су се разилазиле. Борислав Милошевић је такође изјавио да је неопходно јачати словенско јединство и везе између братских народа -- руског и српског; при томе је ко зна зашто изјавио да су и Русија и Србија вишенационалне државе и да он под речима „Руси“ и „Срби“ заправо не подразумева саме Русе и Србе, већ неког другог, али се потом бивши амбасадор СРЈ нешто смео и није даље развијао ту тему. На питање како види будућност Србије, Борислав Милошевић је одговорио да ће Срби ући у ЕУ и НАТО и живеће срећно, али не дуго.
После наступа гостију и организатора пројекта, уз звуке руских и српских народних песама је представљен руски превод књиге Јована Дучића „Гроф Сава Владиславић“, а књига ће у најскорије време изаћи и за август 2009. године се планира њено званично представљање у Санкт-Петербуршком Дому Књиге.
