Европски службеници у Бриселу су 7. мај на време одредили као судбоносни датум, не само за Европску Унију него и за цео наш континент. Управо тог дана ће се у Прагу у оквиру самита Европске Уније извршити промоција такозваног "Источног партнерства"- програма којим је предвиђено пружање финансијске помоћи за шест држава бившег Совјетског Савеза (Украјина, Грузија, Јерменија, Азербејџан, Молдавија и Белорусија) као и ублажавање визног режима за њихове грађане. Наведени програм није донет само да посведочи богатство Европске Уније у позадини економских неспроазума и неспособности те организације да изнесе принципе сопственог уређења (перспективе доношења Лисабонског споразума још увек тумарају у магли). "Источно партнерство" носи у себи још важнији циљ-то је покушај Запада да оствари геополитички прелом на просторима бившег СССР ширењем своје финансијско-дипломатске контроле на шест држава ЗНД и истискивањем Русије одатле.
Колико ће се делотворним показати предложене финансијско-економске мере сарадње источноевропских земаља, интересантно је, а наравно и спорно питање. Узимајући у обзир жестоке дебате које се одвијају у последње време у вези финансирања " свете краве" ЕУ- пројекта "Набуко"- тешко ће се европски порески обвезници одушевити неопходношћу издвајања стoтина милиона евра за подршку Украјини, оптерећеној перманентном унутарполитичком кризом или за ратни реванш, на Кавказу, спремној Грузији.
Неке од допунских "мера обрађивање" постсовјетских држава од стране Запада су већ почеле да се примењују у Молдавији.
Позиција европејаца у вези са недавним драматичним догађајима у тој републици, суседу Румуније, је више него јасна. Она ствара слику о степену цинизма са каквим ЕУ и земље које у њу улазе желе да реализују такозвано "Источно партнерство"- у којем државама ЗНД није припремљена ни улога равноправних партнера, ни "млађе браће", него објеката принудне национално-политичке асимилације и других геополитичких експеримената. Од власти из Букурешта се очекивао одговор у вези оптужбе за умешаност у унутрашње ствари суседне државе и председник Трајан Бaсеску је дао објашњење у складу са свим правилима драматургије, са говорнице народне скупштине и у директном преносу телевизије, која је пренела изјаву председника уз кадрове нередима захваћеног Кишињева у позадини. "Слика" је створена са намером да се јавно мњење убеди да председник Владимир Вороњин и његово окружење гуше у крви праведну борбу "румунског народа" за своју светлу будућност у саставу Румуније и ЕУ.
Говор председника Румуније Трајана Бaсескуа је достојан уласка у анале светске говорничке вештине заједно са познатим "фултонским" говором британског премијера Винстона Черчила или наступима председника САД Роналда Регана када о СССР говори као о "империји зла". " У овом тешком тренутку за Републику Молдавију, не можемо остати по страни. Са Молдавијом Румунију везује заједничка историја, култура и језик, а са њом смо раздвојени исходом фашистичког пакта Рибентропа-Молотова"-тим патетичним речима је почео свој говор " О ситуацији у Републици Молдавији" председник Басеску. Ограђујући се речима да се Румунија придржава " Повеље ОУН и Закључног акта Хелсиншког споразума" румунски лидер је обећао " Ми ћемо пружати помоћ грађанима Молдавије којима је она потребна."
У првом реду "помоћ" су - хитне измене закона о становништву. По речима Трајана Басескуа, становници Молдавије и њихови потомци који су живели на тој територији пре 1940. године (када је Молдавија улазила у састав Румуније) имају право на стицање румунског држављанства "Сви који имају законско право на румунско држављанство, морају ту могућност и добити. Ти грађани на левој обали реке Прут морају бити под заштитом Румуније и Европске Уније."
Брзим говором осудивши акте насиља и рушења извршене од стране демонстраната, предедник Румуније је изразио чуђење тиме што органи реда, обавезни да спрече сличне инциденте, нису сачували државна здања и дозволили су демонстрантима да слободно уђу у њих. Лако је замислити које емоционално усијање би достигле изјаве Трајана Басескуа када би молдавске власти потпуно у складу са националним законодавством искористиле цео арсенал средстава против младих бунтовника и разбојника...
Али и то што се десило је било довољно да лидер Румуније оптужи Кишињев за " нарушавање људских права и слободе изражавања мишљења." Захтевам формирање комисије под надзором европских организација за расветљавање догађаја у Молдавији"-изјавио је Бесеску.
Акценти су у говору румуснког председника, за дивљење, прецизно распоређени. Воља гласача у Молдавији, скоро 50% њих је гласало на парламентарним изборима 5. априла за Комунистичку партију Владимира Вороњина одређена је као тријумф тоталитаризма: " Млади треба да знају: Њима припада будућност, а тоталитарни комунистички режим се односи на прошлост. Изазива жаљење то што садашње молдавске власти воде државу назад у совјетску прошлост"-такву пресуду је изнео председник Басеску и затим већ отворено подржао учеснике кишињевских погрома изјавивши да се његова држава никада неће сложити са тим да "Румуни са те стране Прута буду понижени зато што се боре против непријатељског режима." Што се тиче увођења новог визног режима са суседном државом од стране владе Молдавије, са територијом са које су на врхунцу нереда подигли одреди помоћи демонстрантима, та мера је названа "стварањем нове "гвоздене завесе" међу обалама Прута". И то тако да Молдавци морају добијати визу за путовање у суседну државу која по речима председника Басескуа представља за Молдавију " неплаћеног адвоката у процесу европских интеграција".
Ваљда је цитат довољан. Драматични догађаји у Молдавији 6.-8. априла су постали прва стварна провера будућег "Источног партнерства" са аспекта спремности држава-чланица Европске Уније да пруже стварну помоћ својим партнерима. Провера се показала неочекивано очигледном из перспективе приближавања " ратним условима".
Мешање у унутрашње послове суверених држава, етикетирање, негирање права грађанима суседне државе на демократски избор, одобравање и подстицање свакаквих насилних акција само да би њихови учесници држали у рукама заставе ЕУ и држава-чланица те организације - ето каквим методама ЕУ (изјаве њених високих званичника по тону и акцентима у целости одговарају наводима Трајана Басескуа) намерава да спроводи своје интересе у постсовјетском простору.
Да ли је Русија спремна за противдејство таквој политици, чија деловања у ЗНД (читај: у геополитичкм простору Русије!)су се до сада веома ретко одликовала активношћу, принципијелношћу и доследношћу?