Чланови уредништва часописа (истовремено и чланови истоименог удружења) Косовски божур имали су нарочиту радост да се овог викенда друже са нашим малишанима из дреничког села Бање. У Бање се долази из града Рудник, који се налази на пола пута од Митровице до Клине.
Бање се угнездило на обронцима планине, одакле пуца поглед на велик део Метохије. Село је препуно старих кућа од камена. У њему постоји основна школа ”Милун Јакшић”, и броји 38 ученика свих разреда, од првог до осмог. Ту је и вртић, са око двадесетак деце.
У Бање смо приспели у петак послеподне, и будући да је био 1. мај, школа није радила. Замолили смо дечицу коју смо срели да позову и осталу децу да дођу код школе. У међувремену се нашао и кључ од школе, тако да је дружење могло да почне. Након што смо се упознали и поделили нови број Божура, начинили смо неколико група, које су имале задатак да склопе занимљиве играчке-слагалице, дар наших пријатеља из руског покрета ”Косовски фронт”. Иначе, на адресу наше редакције, непрестано пристижу пакети које ”Косовски фронт” шаље деци на КиМ, а чланови наше редакције им прослеђују. Овај пут је, осим занимљивих играчака, било и књига, сликовница, школског прибора, васкршњих сувенира, и друго. После игре у школи, где смо оставили део дарова из Русије, посетили смо и вртић. Пријатно смо били изненађени бројем деце која похађају вртић, као и школу. И у вртићу смо оставили део дарова, који ће им користити у раду са децом. Поздравили смо се са нашим другарима, уз обећање да ћемо се убрзо поново видети.
Недалеко од села Бање налазе се села Суво Грло и Црколез, у која смо навратили и медицинским сестрама оставили апарате за мерење нивоа шећера, дар наших људи из Немачке. Пошто је већ почела да пада ноћ, децу нисмо окупљали, али свакако ћемо се дружити ускоро и са њима, ако Бог да. Такође, један апарат оставили смо у Дому здравља у Осојану. Овај апарат дар је наших пријатеља из Русије, такође из ”Косовског фронта”. Заноћили смо у Клини, код наших другара Радосављевића, а сутрадан обишли и другаре из Видања, као и Караџиће из Дрсника. Милица нам је показала свој рад - икону светог Николе, коју је скоро радила.
Око поднева, запутили смо се ка Косовској Витини, где нас је очекивао о. Звонко, парох. У Витини постоји црква, омеђена високим зидом. Преко пута ње је школа и неколико српских кућа. Школске деце има тек неколико, и то тек од петог разреда. Једном речју, живот на неколико стотина квадрата.
Недалеко од Витине је село Бинач. Тамо смо посетили једанаесточлану породицу Ђурић, који живе у веома тешким условима, у станчићу од двадесетак квадрата. И њима смо предали дарове од браће из Русије. На жалост, у последње време много српских породица напустило је овај део Косова, јер су услови за живот заиста минимални.
Желимо да захвалимо нашој браћи из покрета ”Косовски фронт” на љубави коју показују према нашем народу; затим нашим домаћинима у Видању, посебно Габријелу, који нас је водио по свим местима која смо посетили; и наравно деци, нашим Косовским божурима, на дивним тренуцима које смо провели са њима.
***
У Сремске Карловце стигли смо касно у недељу вече. Ујутро ме је поздравио прелепи црвени, Косовски божур, који се расцветао у нашем дворишту док смо били на распетом Косову и Метохији.
.
