Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/9.5.2009/

Победа у Великом Отаџбинском рату јесте победа Православља и Истине



     Данас обележавамо славни јубилеј велике Победе над фашистичком Немачком у Великом Отаџбинском рату, чувајући успомену на милионе наших отаца и браће што падоше на бојним пољима за веру и Отаџбину, и славимо још увек живе учеснике те неописиво грандиозне ратне епопеје.

     

     Не сећамо се само данас тог догађаја из историје наше Отаџбине; незаборавно сећање на од Бога нашем народу дату Велику победу с дубоким поштовањем чувамо у својим срцима као непресушан извор који напаја национални дух руског народа.

     

     Многе је победе у анале ратничке историје Русије уписала славна руска војска, али је велика победа, благодарована нашем народу пре пола века, по изузетном и узвишеном упињању духовне и физичке снаге народа неупоредива с било којом од оних које је извојевала наша Отаџбина током вековног свог постојања и нема јој аналога у читавој светској историји, пошто ниједна страна армија тог доба не би узмогла да заустави и потуче разорни и смртоносни ватрени талас немачко-фашистичког вермахта, који се устремио у дубину Совјетског Савеза током првих година рата на челу многих армија земаља Иностране Европе.

     

     То је он, велики руски народ на своја моћна плећа примио претежак терет Другог светског рата, чији је епицентар погодио територију Руске земље.

     

     И ко може избројати јечања, сузе и крв наших отаца и мајки који су на својим плећима издржали неописиво бреме тог великог рата. Нема педља руске земље на којој није проливена крв наше браће и отаца и који не чува прах њених погинулих верних синова. Ко може избројати Русе који су пали на бојним пољима, изнурени глађу и живи сахрањени у логорима за ратне заробљенике, које су прогутале пећи Освјенћима и Мајданека, морске и речне дубине?

     

     То је био испит одважности, издржљивости и православно-наицоналне свести великог руског народа - својства његовог духа, напајаног непролазним вредностима његове богооткривене и оптимистичке свете православне вере - вере која сада, на жалост, често испада непотребна нашем народу.

     

     Суочен са смртном опасношћу, руски народ се већ почетком рата обратио Богу с покајањем и молитвом, и Господ је гнев заменио милошћу - уз Божју помоћ и по цену небројених жртава и проливене крви руски народ је тас на ваги рата окренуо у своју корист. Препустивши почетком рата немачком мачу богоборачку бољшевистичку Црвену Армију Троцког, Господ је затим помогао већ новој руској, народној, Совјетској Армији да извојује победу у рату.

     

     Историја Русије представља непрекидан вишевековни рат ради одбране њене свете земље, ради одбране њеног богоизабраног народа, ради одбране њеног непроцењивог блага - светог Православља, душе руске нације.

     

     Немачко-фашистички рајх је, као што је познато, представљао оличење светских окултних сила, зато је победнички ватромет из маја 1945. године значио не само да је та цитадела сатанизма у рату до ногу потучена, већ и светковину Православља и Истине, тријумф духовне моћи православног руског народа и, могуће, завршни акорд његове непоновљиве хиљадугодишње историје.

     

     Потукавши фашистичку Немачку до ногу, руски народ није само себе одбранио, већ је и спасао од фашистичког уништења словенске и друге народе Европе, поготово Јевреје. Десетине милиона Руса су своје животе дале за живот својих сународника и живот иноплеменика.

     

     Што више се морем живота удаљава брод Русије од тих страшних и трагичних година, тим се величанственије над историјским обзорјем Русије уздиже громада ратног подвига руског народа. Напад фашистичке Немачке на Совјетски Савез у историјско-политичком аспекту представља неуспели покушај непријатеља Русије да се реванширају за то што је Стаљин током 20-30-их година ликвидирао космополитски антихристов десант Троцког, Зиновјева и других - десант зла који је Запад 1917. године искрцао у Русији и причинио јој небројене невоље.

     

     Велики Отаџбински рат је представљао глобалну, транссветску борбу добра и зла, православног духа Русије с рационалистичким, псеудохришћанским духом Запада који је изнедрио материјализам, марксизам, фашизам и сатанизам.

     

     Други светски рат је представљао излив зла генерисаног антихришћанским револуцијама и тиме што су два велика народа - немачки и руски - прихватила хришћанству стране идеологије - идеологије рационализма, материјализма, богоотпадништва и богоборства и као последица тога - безакоња против морала, која су тим народима наметнуле антихришћанске силе Запада фокусиране у његовом најопакијем делу - немачком фашизму. Тај рат је представљао сатирање националистичке надмености Немаца и отрежњење Руса од безбожништва. То је било пуштање крви ради оздрављења оба народа. То је била казна нашем народу због одрицања од Бога током савезног пописа становништва 1939. г. и на 18. партијском конгресу ВКП(б).

     

     Али оно што помагачима сатане раније није полазило за руком уз тутњаву војних канонада, то им данас успева уз тутњаву лажи, диверзија, разарања, клевете и претњи у идеолошком рату против Русије и тихој интервенцији антируских снага.

     

     Сагледавајући православним погледом трагична раздобља историје Русије, може се видети да су сва она представљала последицу гнева Божјег према нашем народу због богоотпадништва и безакоња. Али су наши очеви у та минула времена налазили у себи одважности да се Богу покају, и Бог им се смиловао. А ми пак данас, још се не опоравивши од болести материјализма и безбожништва, не следимо пример јеванђељског блудног сина и не журимо да време које нам је Бог дао искористимо за покајање и опроштај, и не обраћамо се Њему да нам се смилује. Ето зашто се и ове наше јубиларне свечаности у садашње крајње тешко доба с пуним правом могу поредити са „гозбом у време куге“.

     

     Много тога је написано и речено о Великом Отаџбинском рату - тој неописивој великој ратној епопеји, али ни Совјетска ни Руска влада, ни совјетска ни садашња руска јавност, ни штампа, ни историчари, ни кинематограф, ни мемоаристи, ни аналитичари ниједном речју нису споменули пресудан чинилац Велике Победе - Бога, Божју помоћ нашем народу у том ужасном рату.

     

     И управо су та незахвалност Богу за Његову помоћ у спасавању наше Отаџбине у Великом Отаџбинском рату и потоња нова окретања руског јеванђељског пса сопственој бљувотини неверовања и богоотпадништва и вратили наш народ на пређашње кругове бесовске с њиховим садашњим горким и жалосним последицама, из којих народ узалудно покушава да изађе на погрешна врата - не кроз веру, покајање и Цркву, него „прелази на другом мјесту“, то јест узда се у сопствену снагу, на сугестију туђег и непријатељског ума, када пишући своју историју, перо не умачемо у своју, већ у туђу, нама непријатељску „мастионицу“.

     

     Дакле, драга браћо и сестре! Обратимо се Богу и хришћанским животом оправдајмо цену која је за нас плаћена животима и крвљу милиона погинулих, рањених и настрадалих на фронтовима Великог Отаџбинског рата, наших очева и браће, и погнимо главе пред незаборавним сећањем на оне који су својим костима прекрили пут до Велике победе од Стаљинграда до Берлина.

     

     Нека је вечна слава нашим драгим сународницима, очевима и браћи, палим за веру и Отаџбину на бојним пољима, изгинулим у ваздуху и на морима.

     

     Свеисторијски рат који се одиграо у ХХ веку завршен је тријумфалном победом руског народа, али рат против наше Отаџбине не престаје, и наш народ услед слабљења вере у Бога у њему ево већ око 15 година трпи неуспехе, пошто се он не води традиционалним војним средствима и формама нити на пољима војних окршаја, већ у свим сферама људског битка - у духовно-моралној, демографској и социјалној.

     

     То је апокалиптички рат, и у њему се може победити само оружјем вере у Бога, молитве и покајања за наше грехе, као што су чинили наши велики преци-ратници: равноап. кнез Владимир, Иља Муромец, Андреј Богољубски, Александар Невски, Дмитриј Донски, Александар Пересвет и Андреј Ослабја, Мињин и Пожарски, Суворов и Јермолов, Ушаков и Нахимов, Жуков и Стаљин.

     

     „Овим побеђуј“ - исписао је Господ на небу под свепобеђујућим оружјем - Крстом за византијског цара Константина Великог пред његову битку са Максенцијем.

     

     Слава Богу што је даривао нашем народу Велику победу у Великом Отаџбинском рату под руководством великог вође Стаљина.

     

     Слава Богу што је нашој војсци послао плејаду надарених војсковођа на челу са легендарним маршалом Жуковом.

     

     Господе, подај здравља, живота у миру и благостању Великом Руском народу и његовој дичној војсци и сачувај га на многаја лета! Амин.

     

     

     


Комментарии (2)