Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/20.5.2009/

Србија између НАТО и Русије



     

     МИП Руске Федерације, Амбасада Руске Федерације у Србији и Руски Дом организовали округли сто „ Спољна политика савремене Русије“

     

     Питам се зашто се баш у Србији налазе партије које се према Русији не односе пријатељски?Коме је у Србији то у интересу, чиме се они руководе, који су прави разлози?Понекад су чак много непријатељскији од става наших противника, или је, размишљам, можда реч о спољном утицају? Ми добро знамо са којим партијама у Србији можемо ићи даље, а са којима –не!- поручио је амбасадор Руске Федерације његова екселенција Александар Васиљевич Конузин


     

     Једнодневни скуп уважених руских дипломата, аналитичара, геостратега, добрих познавалаца војне доктрине, људи из света спољне политике, нама пријатељске државе, са једне стране, и са друге, учешће познатих српских аналитичара, генерала, историчара, интелектуалаца који су се окупили у Руском Дому у Београду на својеврсном Округлом столу, у жељи да нађу одговоре на питања која тренутно озбиљно притискају Србију и српски народ, речју њену будућност- улазак у ЕУ, и НАТО, свакако је био значајан догађај.Поменути скуп “Спољна политика савремене Русије“ организовало је Министарство иностраних послова Руске Федерације и Амбасада РФ у Београду.Чињеница је да Русија кроз вековну историју никада није била равнодушна на збивања на Балкану, а поготово одувек је била осетљива на историјске, војно-политичке не-прилике у Србији.Уосталом, ко добро познаје ову проблематику зна и откуда је тако велика повезаност два словенска православна народа.

     

     

     Општи је утисак са уприличеног Округлог стола је да је крајње време да Србија добро размисли о својој оријетнацији, будући да јој Европска унија жестоко „куца на врата“, а самим тим и велика могућност уласка у НАТО - како, куда и са ким,

     

     

     

     

     даље!? Односно, шта би тим уласком добила, како и колико би се новонастале геополитичке прилике и околности, одразиле на спољно-политичке односе државе

     два блиска народа.Српски народ, евидентно је месецима, мада га за то до сада нико референдумом није питао, просто се гура у ЕУ, а самим тим и у НАТО.Шта Србија добија у том случају, а колико много, и можда, заувек може да изгуби!?У том смислу, чула су се недвосмислена размишљања бројних еминентних учесника, да низ година званична српска политика није знала шта тачно хоће, нити куда води свој народ.То се, у првом реду, односи на косметски проблем.Најочигледније је било у СБ УН, у одбрану српских интереса Срба на Косову и Метохији., и тада би на сцену ступала само Русија, односно представници руске државе у Уједињеним нацијама.Русија одлично зна да у Србији постоје политичари и партије, које годинама преживљавају хроничну русофобију.Српски експерти, аналитичари у Руском Дому сложили су се са том констатацијом, уз коментар да су такви, прво непријатељи сопственом народу, па тек онда Русији.

     Да ли је, и колико се у овом моменту Србија налази на прекретници - опасној, или не, изгледа да је Русија тога много свеснија. И одговорнија.Стога тема о опстанку Срба на Балкану, на скупу чији су учесници дипломате високог ранга у данашњој Србији присуствовало је и пропратило је свега неколико новинара!То свакако говори у прилог чињеници да српском народу који је тренутно у летаргичном, депресивном стању, из којег не види излаза, одређени политички кругови по сваку цену покушавају да осујете могућност да се у Србији зна како Русија размишља, како помоћи српском народу да се врати себи, да стаса, ојача, стане на своје ноге.

     

     Његова екселенција господин Александар Васиљевич Конузин амбасадор Руске Федерације у Београду без двоумљења је изнео своје став, напоменувши да је у Србији пуних годину дана, и да је било потребно времена да се у правом светлу сагледа политичка реалност у Србији.

     

     

     - У Србији сам тачно годину дана, и први пут сам учесник оваквог скупа.Отворено говорећи, помало ми је то и чудно, јер знам да се у Београду овакви округли столови организују врло често, вероватно ме до сада нису ни позивали. Данас говоримо о питањима која су принципијелног карактера, као и конкретним проблемима.Желим да ово не буде само уопштен разговор о спољној политици, већ да размотримо конкретне проблеме који постоје у сарадњи Русије и Србије на спољно-политичкој сцени, као и то како да их решимо да бисмо заједнички ишли напред.Околности у свету су много компликованије, него што је то било пре 18 година, када се завршио преиод „хладног рата“.Мислим да је пропуштен историјски тренутак после распада Совјетског Савеза, када се заиста могао успоставити нови демократски светки поредак.Бивши војни противници Совјетског савеза, дакле, пропустили су историјску шансу. Напротив!Они су покушали да злоупотребе, искористе чињеницу да се Русија налази на коленима, како би коначно у потпуности успоставили политичку, војну хегемонију у свету.То је био

     

     

     

     

     

     

     

     покушај да се формира полуга силе, моћи у свету и успостави апсолутна власт једностраног доношења важних одлука.Међутим, слава Богу, Русија се подигла, и поново постала активни учесник у међународним односима.Прошле године је председник Србије утврдио , мало модификовану концепцију спољне политике.Крајем августа је потврдио пет принципа којим ће се руководити у спољној политици.Наш министар спољних послова увек наглашава да ће спољна политика Руске Федерације бити предвидљива, транспарентна, прагматична и да ће чврсто бранити наше националне интересе, али неће бити ни у ком случају конфликтна- обратио се амбасадор Конузин учесницима и гостима Округлог стола, коментаришући садашње стање на светској политичкој сцени, положају Србије, карактеру њене спољне политике и на глобалном плану све јачих позиција руске државе.

     

     Његова екселенција господин Конузин је указао шта је за будућност традиционално добрих руско-српских односа у овом моменту веома битно.

     - Полазим од чињенице да се већина политичких партија у Србији пријатељски односи према Руској Федерацији.Ми добро знамо са којим партијама у Србији можемо ићи даље, а са којима – не!То се односи на неке политичке опције које се налазе у политичкој коалицији.Питам се зашто се баш у Србији налазе партије које се према Русији не односе пријатељски.Коме је то у Србији у интересу, чиме се они руководе, који су прави мотиви и разлози?Понекад су чак много непријатељскији од става наших великих противника, или је, размишљам, можда реч о спољном утицају? То сада питам и вас!Русија и Србија су вековима два традиционално блиска словенска народа. Због тога сада покушавају Русију да окриве за све те поменуте векове!Тражим одговор, зашто се то дешава?Оно што се у вашим медијима свакога дана може прочитати је европска перспектива Србије.Русија никада није била противник тога, а данас нас систематски окривљују за то.Полазећи од чињенице да се Србија нада да ће ући у Европку унију, поставља се питање, како ће се то одразити на наше односе?Треба да знате, да бисте удовољили ставу Европе, морате изменити став према Русији.Познато је да имамо потписан споразум о слободној трговини и олакшицама између наше две земље.Чим Србија ступи у ЕУ тај споразум ће престати да важи.Које, дакле, кораке још морате да предуземете да бисте ушлу у Европску унију, а који се могу одразити и на наше односе?- запитао се амбасадор Фуске Федерације господин

     Конузин.

     

     

     

     

     

     

     

     

     Да ли, дакле, ступање Србије у ЕУ може да нанесе директну штету у односима са Русијом?

     - Ви данас патите од европске солидарсности, када је већина земаља ЕУ спремна да приступи вашем процесу интеграције.Међутим, једна или две државе су против, јер мисле да недовољно сарађујете са Машународним судом- Хашким трибуналом, а онда сви остали због европске солидарности подржавају став ове две европске државе.Ви сте сада жртва европске солидарности!Да ли бисте ви испољили такву “европску солидарсност“и према Русији, а на истинску штету интереса Русије!? Размислите о томе - упозорио је господин Конузин.

     Он је указао , у том смуслу, да се у Русији редовно сваке године покреће озбиљно питање територијализације фашизма.

     

     - Против резолуције о поменутом проблему активно наступају прибалтичке земље и Украјина.А сви остли због те европске солидарности то подржавају.Да ли сте ви спремни да зарад европске солидарности наступате против Русије?Како ћемо онда моћи за задржимо постојеће добре односе у условима када ћете морати да учествујете у таквој заједничкој политици Европске уније?

     Амбасадор Конузин се осврнуо и на могућност приступања Србије НАТО-у.

     

     

     - Ваша земља је званично објавила неутралност, а у току је, ипак, процес прихватања НАТО стандарда.Не кажем да је Русија против ваше сарадње са НАТО, јер и Русија сарађује са НАТО и заинтересована је да и даље развија односе са њима.Али, чињеница је да је НАТО блок испљавао агресивно понашање које је било на вашу штету!Као војно-политичка организација НАТО треба да обезбеди једнаку безбедност за све.Парадокс!НАТО је једини партнер који сада обезбеђује Косово и Метохију, а то је управо фактор који ствара такве снаге безбедности на КиМ, које потенцијално могу да дестабилизују безбедносну ситуацију, како на Космету, тако и у целом региону.Постављам питање, како ће се Русија понашати ако Србија ступи у НАТО?Чињеница је да и пре уласка у ЕУ неке државе приступају НАТО-у.Ви знате да смо против ширења НАТО у тренутној ситуацији, јер сматрамо да то ширење алијансе не решава проблем стабилности.Питање прикључењу у НАТО Грузије и Украјине стварају озбиљне проблеме.Због тога постављамо питање какви ће бити односи Русије и Србије у случају да Србија приступи НАТО-у.Мада, ситуација није иста када је у питању Србија, или Украјина и Грузија.Јер ово су државе које се налазе на граници са Русијом, док је Србија мало са стране.Из тог разлога евентуално прикључење Србије НАТО неће представљати велику претњу, али ће, ако до тога дође, ситуација бити сасвим другачија- поручио је амбасадор Конузин.

     

     

     

     

     

     

     

     Уважени руски дипломата прокоментарисао је и битне моменте везане за проблем Косова и Метохије.

     - До сада смо у случају Косова и Метохије имали потпуно исте ставове.У том смислу, што смо спроводили политику Србије према косметском проблему.Дакле, став који је заузимала ваша Влада ми смо подржали.Међутим, већ сада се појављују неки сигнали у приступу који се више у потпуности не подударају.Нисмо потпуно сигурни ни да УНМИК изврашавао потуно задатке које је добио од СБ УН. Изражавамо велику сумњу да се они, у ствари, пребацују на Ахтисаријев план, и да на тај начин покушавају да почине превару.Ми смо, даље, скептични и према ЕУЛЕКС-у.Све што сам изложио су питања су од историјског значаја и надам се да ћемо, и поред свега, гајити трајно добре односе и у будућности- нагласио је амбасадор Конузин.

     

     

     

     

     О спољној политици савремене Русије говорио је и Игор Јевдокимов, заменик директора департмана за информације МИД, док је Николај Димљевич, заменик главног и одговорног уредника листа „Северни Кавказ“ говорио о унформационом рату будућности- 21. века у у том смуслу апострофирао односе Запада са Русијом.

     

     Несумљвив допринос дали су и учесници из Србије, др Сава Живанов који је гиворио о Спољној политици савремене Русије, о етапама, проблемима, опредељењима, достигнућима.О могућности симбиозе српских и руских геополитичких интереса на Балкану излагао је др Миломир Степић, др Драган Петровић, предочио је своја виђења о спољној политици Русије на европском правцу, са освртом на балканске прилике.На савремену спољну политику наше две државе указао је др Зоран Милошевић.Генерал Бранко Крга покушао је да расветли кризе у руско-српским односима 90-их година 20. века, а његов колега др Милоје Пршић изложио је као одличан познавалац војне стретегије, али и историје Србије , проблем војно стратешких планова великих сила, односно њихова тенденција да се Русија потисне, али успех Русије да се поврати на балканске просторе.Интересантно је било излагање др Радована Радиновића, чије су речи упозоравајуће.Србија јесте у агонији- између НАТО и Русије.Милош Кнежевић, уредник часописа „Национална стратегија“ указао је на значај руске спољне политике према Србији и Балкану, са освртом на актере српске политичке сцене.Често помињани пројекат“Набуко“ појаснио је у оквиру српско-руских односа млади српки интелектуалац др Александар Гајић. На глобални изазове и одговоре Русије фокусирао се др Станислав Стојановић, а о руској политици на Блиском истоку излагање је припремио мр Слободан Јанковић.