Писани извори сведоче о појединачним случајевима тражења и проналажења дијаманата на територији Русије у давна времена. Канадски геолог С. Џири је приликом проучавања старинских португалских карата у Хавани открио изненађујућа документа из 1375. године.
На једној карти је приказана област међуречја Лене и Јенисеја са насликана два човека у шиљатим капама, и дато објашњење да ти људи полазе у потрагу за дијамантима.
Све до ХХ века су налазишта дијаманата откривана само у земљама Јужне полулопте. На основу тога су поједини научници изнели хипотезу о настанку дијаманата искључиво на суперконтиненту Јужне полулопте - „Гондвани“ који се у мезозоику распао на посебна копна - Јужну Америку, Африку, део Азије (Арабију, Индостан) и Аустралију. Антиподом Гондване на Северној полулопти се хипотетички сматра суперконтинент Лавразија, која се, са настанком Атлантског океана средином мезозоика, распала на северноамерички и евроазијски део.
Неки научници су обратили пажњу на сличност геолошке грађе Сибирске платформе са Јужном Африком. Та сличност је будила наду да Сибир, као и југ Афричког континента, може бити богат налазиштима дијаманата. Озбиљна потрага за дијамантима у Сибиру започела је у Русији одмах после 2. светског рата.
При Иркутској геолошкој управи је 1. јануара 1947. године организована Тунгуска експедиција која је 1947-1948. године радила у сливовима река Подкамена Тунгуска и Доња Тунгуска. Потрага није дала резултате. Само је екипа Соколова у пролеће 1948. године пронашла један кристал дијаманта у песку речице Мала Јерјома, притоке Доње Тунгуске. То је био први послератни сибирски дијамант. Провидан, нешто зеленкаст дијамант оштрих ивица, величине главице шибице, представљао је крхотину већег камена.
Тунгуска експедиција је у јесен 1948. године добила име Амакинска. Главни разлог промене имена представљала је велика тајност радова. Смешно звучи, али радници геолошких одреда нису смели да знају за чим се трага. Реч „дијамант“ се није спомињала.
Секундарна налазишта дијаманата на Виљују и њеној левој притоци Марха, истражена до 1952. године, била су знатно богатија од већ експлоатисаних на Уралу, али су по садржини дијаманата много заостајала за богатим секундарним налазиштима у Јужној Африци. Природно, јавила се потреба за проналажењем богатијих примарних и секундарних лежишта дијаманата.
Геолог Лариса Анатољевна Попугајева је 21. августа 1954. године, применом методе пиропског снимања, открила први кимберлитски левак у СССР и назвала га „Зарница“ (блесак муње). До тог открића су примарна лежишта дијаманата откривена само у Јужној Африци и Индији. Совјетски Савез је постао трећа земља на свету с откривеним примарним лежиштем дијаманата.
Откриће Попугајеве је прекинуло расправе геолога око постојања и природе примарних лежишта дијаманата на Виљују. Захваљујући методу пиропског снимања који су развили Сарсадских и Попугајева, у Западној Јакутији су за кратко време откривене десетине кимберлитских левака
Откриће Попугајеве је ускомешало читав дијамантски свет! Том историјском догађају је претходило скоро 15 година теоретских расправа, 5 година упорног циљаног рада хиљада људи у изузетно тешким условима кратког северног лета, кишне и хладне јесени, сурове зиме са температуром од -50 степени.
Треба рећи да је то откриће јако обесхрабрило руководиоце Амакинске експедиције. То је и разумљиво, пошто је на истој територији радила велика комплексна експедиција са неколико хиљада људи, а одред од две особе, „кооперанти“ (тако су „амакинци“ звали одреде придошлица), открива први кимберлитски левак.
Јуриј Хабардин је 13. јуна 1955. године пронашао кимберлит с пиропом. Касније се испоставило да је пронађен малтене у центру кимберлитског левка. Хабардин је почео да копа. Одозго је лежао прилично растресити слој кимберлита зелене боје, разорен све до песка и ситног туцаника. Већ на дубини од једног метра су почели да наилазе на поједине ситне крхотине тврдих кимберлита. Испитујући земљу из ископа, Хабардин је пронашао крхотину кимберлита са малим кристалом дијаманта у облику осмоугаоника. То је био први дијамант у СССР, пронађен визуелно у самом кимберлиту! Одред је омеђио левак и у центру на високом дебелом аришу направио засек и оловком записао: „Левак „Мир“. Министарство геологије и заштите рудног блага“.
Шчукинов одред је кренуо на терен 10. јуна. Аплаузи поводом открића кимберлитског левка „Мир“ се још нису ни утишали, кад је у горњем току реке Далдин истраживачки одред младог геолога Владимира Шчукина 15. јуна 1955. године на падини уз поточић назван Пиропов открио нови кимберлитски левак. У одреду су дуго расправљали како да га назову. Било је разних варијанти, и најзад се свима свидео предлог Алексеја Дзота - левак „Удачнаја“ (срећна). Шчукин се сећа: „Сви су се сложили, пошто нам се збиља посрећило - само што смо стигли и одмах открили читаво налазиште дијаманата“. Током узимања узорака из откопа, геолози су пронашли 2 дијаманта, што је указивало на висок постотак њихове садржине у левку. Левак „Удачниј“ сада даје 60 до 70% укупне производње дијаманата у Русији. У левку „Ситиканска“ је 23. марта 1985. године откривен највећи дијамант, који је током обогаћивања здробљен. Највећи одломак, назван „40 година Победе“, имао је масу 291,7 карата, а остале крхотине су имале преко 180 карата укупно. Претпоставља се да је кристал имао масу око 480-500 карата.
Историја откривања јакутских дијаманата обухвата раздобље 1949-1956. године.
Сматра се да историја вађења дијаманата у нашој земљи почиње открићима јединствених, богатих налазишта - левака „Мир“ и „Удачнаја“. Дијаманти из левка „Мир“ су од 1957. године почели да пристижу у Државно спремиште СССР (Гохран). Држава је две године касније почела да продаје дијаманте на спољном тржишту. СССР је прву партију дијаманата продао за 500.000 девизних рубаља. По истраженим залихама ове драгоцености Русија заузима прво место. По процени стручњака, у Русији се налази око 56% светских залиха дијаманата, од чега на јакутску област богату дијамантима отпада 45%.
Од 1992. године основни партнер „Де Бирс“ на руском тржишту дијаманата постаје акционарска компанија „АЛРОСА“ („Алмази Росији - Саха“), основана 1992. године од производно-научног удружења „Јакуталмаз“.
Русија је данас један од водећих светских произвођача дијаманата. Удео наше земље на тржишту необрађених дијаманата износи око 21% (по вредности). То је друго место на свету по производњи дијаманата, рачунајући по вредности, после Боцуане.
Дијаманти се већином продају у иностранству. Главни купац драгоцене сировине је компанија „Де Бирс“.
Сви дијаманти чија маса премашује 50 карата или имају вредност преко 3.000 долара за карат, предају се специјалној комисији Министарства финансија. Та комисија одлучује хоће ли се дијамант уврстити међу такозване јединствене каменове. Ако је тако, он доспева или у Државни фонд Републике Саха (Јакутија), или у Државни фонд Руске Федерације. У згради Оружане палате Московског Кремља је 1967. године отворена „Изложба Дијамантског фонда Русије“, где је приказан део брилијантског блага Русије, укључујући руске крунске вредности.
