12. јуна 2009. године је обележена десетогодишњица тренутка када су руски падобранци, после усиљеног марша од 620 километара, буквално упали у српску покрајину Косово и Метохија, претекавши НАТОвске агресоре. Руска оклопна возила су, засута цвећем, поздрављена вероватно од целокупног српског становништва Приштине, заузела стратешки важан аеродром Слатина. У част јубилеја тог славног догађаја који је постао уистину „зрак светлости“ у тамно недоба 90-их година, одлучено је да се изведе војно-родољубива акција уз учешће чланова православног војно-родољубивог клуба „Добровољац“ (Покрет „Народни Сабор“).
13. јуна 2009. године је у околним шумама Подмосковља одржан збор-поход посвећен 10-годишњици Приштинског марша. У његов програм је улазило проучавање разноврсних тактичких пребацивања, пуцање из разних ставова из ваздушног и „страјкбол“ оружја, кретање по азимуту, теоретско предавање о основима опстанка у шуми, борба прса у прса.
Окупивши се у одређено време, група чланова је на челу с инструктором из Удружења „Стег“ кренула у маршевском поретку у шуму, према назначеној тачки логора за обуку. Сваки члан је носио макету неког оружја ради извођења различитих тактичких радњи. Изашавши изван насељеног подручја, чланови клуба су, постројивши се у предборбени поредак, одаславши главну извидницу и бочно обезбеђење, започели кретање кроз шуму ка тачки одржавања збора. Успут су чланови добијали разне задатке које су се марљиво трудили да изврше. Најтеже је било пребацивање преко дна јаруге зарасле у високи коров и местимично затрпане палим дрвећем. Пут кроз јаругу је чинио најмање половину пута до логора.
Стигавши на место, чланови клуба су, истуривши извидницу, почели да организују логор и спремају ручак. За то време су слободни чланови ископали два положаја за гађање из лежећег става, који су коришћени за вежбе у гађању из пиштоља. Да би се задатак отежао, мете су постављене прилично далеко, малтене на крајњем домету ваздушног оружја. Ипак су чланови ПВРК „Добровољац“ постигли добре резултате.
Током теоретског предавања о основима опстанка у шуми, инструктор је објаснио како у шуми набављати и пречишћавати воду, правити заклоне за преноћиште од приручних материјала, оријентисати се без карте и компаса, проналазити храну. Поједина теоретска сазнања су сместа била поткрепљена очигледним практичним примерима – на пример, члановима је показано како од шаторског крила направити заклон за ноћење у шуми.
Најупечатљивија акција збора-похода је највероватније била борба прса у прса. Чланови су прво наступили у спаринзима, а затим је инструктор, такође члан клуба, показао просте али делотворне начине заштите од ножа. Чланови су пажљиво слушали инструктора, а потом су, поделивши се у парове, увежбавали те захвате.
Програмом збора-похода је планирано и увежбавање једног тактичког сценарија - заузимање и одбрана логора, међутим, време је нагло почело да се погоршава, што је спречило његово извођење. Ипак су остале планиране акције биле у потпуности остварене, а чланови су показали високи степен обучености.
После успешног завршетка збора-похода, чланови клуба су посетили оближњи Храм Богородичиног Покрова и узнели захвалност Богу за успешно извођење вежбе.
Преостаје да се надамо да ће такви маршеви и зборови-походи постати редовни.
.
