Космет је дефинитивно ван контроле УН , то је криминална и расистичка држава. Срби сада на својој земљи живе у такозваним енклавама у ужасним условима.Питам се како тај слободни демокрастки свет за који залаже ЕУможе да констатује да је тамо на Космету сада све у реду, и да се одвијају успешно започети демократски процеси - каже Алис Ман
Госпођа Алис Ман, у нашој јавности позната је од почетка српске агоније по врло јасном, изричитом ставу против бомбардовања Савезне Републике Југославије, који је својевремено отворено показивала иступима у Британском парламенту. Алис Ман је имала врло битну улогу у међународној политици, наравно, као представник Британског парламента у НАТО у Комитету за источну Европу.Дакле, компетентна личност која је одлично познавала и познаје прилике на Балкану, Србији, речју реално стање на терену, али истовремено била је активно укључена у спољно-политичке глобалне токове, који су се у приличној мери негативно одразили на српски народ, његов мир, целовитост државе , а сада и опстанак.Можда један од најзахвалнијих саговорника о томе шта се дешавало тих деведесетих „иза кулиса” и колико је она могла у постојећим приликама, хијерархији НАТО стуктура да има утицаја. По струци је дипломирани социлог, чија је специјалност социјална политика.Потпредседница је Британског комитета и представник Светког комитета жена.Искрени је пријтељ српског народа.За то, каже нам, има своје разлоге.
Одакле толико разумевања за српски проблем и ваше жеље да помогнете Србији у време када баш није било „пожељно” супростављати се моћнима?
– То се, претпостављам у мени родило још у младости.Знате Југославија, она велика била је земља коју је моја генерација волела, поштовала.Симбол слободе, ширине.Уосталом, Југославија је била после Другог светског рата један од 50 суоснивача Друштва народа, који је претходио Уједињеним нацијама.Дакле, један од оснивача Уједињених нација.Ценили смо је што је била отворена држава, са спонтаним, гостољубивим народом, имали су стабилну социјалистичку државу, која је уживала велики углед, а била је мирољубива земља. Радо сам посећивала државу људи широког срца. Дакле, добро сам познавала ваш народ, и пре деведесетих година, када сам као лабуриста ушла у Британски парламент.
Убрзо сте као представник Британског парламента добили још једну значајну функцију која се односила на Балкан.
–Почетком тих деведесетих изабрана сам да будем представник Британског парламента у НАТО у Комитету за Источну Европу.Конкретно, била сам члан Комисије који се бавио проблемима Савезне Републике Југославије, као и њеним односима са НАТО.Тада сам констатовала и то предочила већини мојих колега из Комитета за Источну Европу да сам врло забринута због све неповопљнијих околности, али и моје процене да ће се на Балкану погоршати стабилност . У то време већина чланова Лабуристичке партије који су били у Парламенту, рачунајући и на Робина Кука, бившег шефа британске дипломатије, који је на тој функцији био од 1997.до 2001. године показивали су разумевање за прилике у СРЈ ,Србији.Стекла сам утисак да деле моје мишљење.Знам да је Робин Кук био у почетку против бомбардовања Савезне Републике Југославије.Међутим, убро, после једног сусрта са Клинтоном у потпуности је променио свој став и приступ Балкану, и ондашњој Југославији.
Дошло је до наглог преокрета Робина Кука у спољној политици ?
– Моје лично мишљење, будући да сам добро упозната како је фукционисала и унутрашња и спољна политика у Великој Британији, јесте да је Лабуристичка партија од 1997. године на први место, као приоритет ставила интерес Сједињених Америчких Држава и тако га подредила чак и општим интересима.Да будем јаснија, ни он , нити премијер Тони Блер више се нису држали старе, добре традиционалне енглеске политике разума и уравнотежености .Заборавили су на нашу вишедеценијску дотадашњу проверену добру политичку праксу.Знам добро, памтим Роберта Кука који је само три месеца пред бомбардовање јавно иступао, говорио да је за велики проблем у Савезној републици Југославији, Србији, Косову и Метохији крива, како је називао албанска фракција, и да Шиптари сносе одговорност за зло на Космету.Међутим, након сусрта са Клинтоном, убрзо и са Мадлен Олбрајт учинио је потпуни заокрет и до крајности изменио став према великим проблемима у Србији, која се тада суочавала увелико са шиптарским терористима.Све ово што вам причам наравно истина је, а Куков говор из јануара 1999. године у којем је указао на шиптарску кривицу документован је, сачуван је у Британском парламенту.
Помало сте после свега били беспомоћни у жељи да помогнете да се на прави начин санирају балканске неприлике. Колеге од утицаја попут Кука више нису делиле ваше мишљење, али ви сте, ипак, остали доследни.Зашто?
– Можда је у том случају, условно да кажем, погодна околност, чињеница да сам већ за то време добро сагледала ситуацију, унутрашњу климу и проблеме на Балкану, а у исто време била сведок невиђене пропагандне машинерије у Енглеској, која је водила прљави медијски рат.Све те лажи, неистините информације, све што су новинари писали тада о стању у Босни и Херцеговини, где је тутњао рат, касније о проблемима на Косову и Метохији, биле су вешто сервиране лажи, које су, јасно је, имале свој циљ. Циљ је, познат и, нажалост, постигнут. Ја сам данас овде са вама после десет година од бомбардовања ваше земље.Дакле, све те перфидно пласиране лажи у британској штапми, телевизијским и другим медијима, још више су ми отвориле очи.Било ми је сасвим јасно да оно што видим на трену , у шта сам се уверила боравећи у Босни и Херцеговини, па касније на Космету је нешто сасвим друго, од презентираних лажи које су одговарале Америци, и НАТО-у са крајње супротаним ставом од истине у СРЈ.
Кажете да вам се у сећање урезао догађај непосредно пре агресије НАТО алијансе на нашу државу.
– Само три недеље пре бомбардовања СРЈ боравила сам у Скопљу, као британски представник у оквиру НАТО .Екипе људи из Уједињених нација довеле су ме на Косово и Метохију.Знам да је у току био жесток сукоб између регуларне војске ЈНА и ОВК.Приметила сам на граници Македоније са Косметом да су се људи враћали аутомобилима својим кућама на Космет.Сукобе је тамо , знало се , увек правио ОВК.Народ је бежао. Слика која је обишла цео свет и убрзо се нашла пред Европским парламентом , али и западни медији говорили су да су то избегле албанске породице, а распитала сам се, разговарала са њима, били су то Срби који су се враћали .Узалуд.Србија је била под жестоком, немилосрдном медијском блокадом.А светом је одјекивала прича да је да десетине хиљада избеглих албанских породица од српског терора.
Били сте у Србији за време бомбардовања!
–Било је то време велике патње српског народа.Криминал светки , против хуманости, човечанства, против једног од најстаријих народа на Балкану.Осамнаест држава, бомбардујући ваш народ не само да су прекршили међународно право, резолуције Уједињених Нација, прекршили су сопстеви НАТО статут.Демонизација Срба је врло опасна ствар, јер се у том смислу, Србија није посматрала са хуманог аспекта, на њу се гледало као некада на нацисте који су се усмерили против Јевреја.Срби су за кратко време етикетирани као прави зликовци!Ниша нисам могла да учиним као појединац, и овде сам беспомоћно гледала шта чине српском народу.Све што се и током бомбардовања дешавало потпуно је другачије интерпретирано.Ако се сећате оне велике бежаније Албанаца за Македонију, када је опет речено да се склањају од српског терора, на лицу места сам разговарала са бројним Албанцима, који су ми рекли да им је „наређено” да „морају” да беже.Све је то био сценарио.
Кажете да је Вилиам Коен, тада министар одбране САД својим тендециозним, драматизованим причама о албанском „погрому” и масовном избеглиштву под шаторима, знао да изазове и подсмех код бројних чланова мисије у којој сте и ви били.
– У Македонији смо имали састанак са људима који су били при Уједињеним нацијама задужени за хуманитарну помоћ.Било је пуно странаих екипа.Рекла сам свој став пред свима.На то је Вилиам Коен изјавио да преко 250 хиљада Албанаца бежи у Македонију од српског бомбардовања.Сви присутни су се насмејали овој измишљотини.
Прошло је десет година од бомбардовања.
– Деценија је прошла, Србија засипана бомбама због стања на Космету, а шта сада имамо- врло опасну ситуацију на Косову и Метохији.Дефинитивно је ван контроле Уједињених Нација и евидентно је да је то постала права криминална држава.У исто време то је и расистичка држава у Европи. Срби на својој земљи живе у такозваним енклавама у ужасним условима.Питам се , како тај слободни, демокрастки свет за који се као залаже Европска Унија , може да констатује да је тамо на Косову и Метохији сада све у реду и да се одвијају успешно започети демократски процеси?
Као освдочени пријатељ нашег народа добили сте у Београду Повељу у знак захвалности и то на десетогодишњицу бомбардовањаСРЈ.Шта поручујете српском народу?
– Сматрам да сви ми заједно морамо да радимо да бисмо разбили НАТО.Српски званичници би морали да раде много конкретније ствари које су у националном интересу, а не да причају приче о Уевропској унији.Зашто вам то кажем!?Из моје перспективе ЕУ је само продужена рука НАТО алијансе, која је опасност за мир и у агресивној је експанзији.
Кажете , при томе морамо да будемо јединствени.На кога се све то односи?
– Наравно да мислим , пре свега, на државе које су платиле велику цену европеизације, и на Србију која се спрема да приступи ЕУ, али и на саме државе чланице НАТО.Већ је уочљива извесна нелагодност неких дражава чланица НАТО и када је у питању однос према Авганистану.Србија и српска влада би морала да буде поштена и да каже свом народу да уласком у НАТО значи и рат Србије против Авганистана.Заборавите на Европску унију, радите као народ оно што умете, јер ви сте паметна и способна нација.Никада немојте заборавити, да Косово и Метохија припада Србији, свима вама и борите се до краја да га повратите.
