Већ одавно није тајна да украјинска власт, која непрестано говори о независности, запањујуће покорно дозвољава деловање у земљи представника свакојаких невладиних фондова и организација, као и активних службеника западних тајних служби. И док је свима јасно чиме се могу бавити страни шпијуни на територији Украјине, није увек разумљиво због чега је Украјина толико привлачна за мноштво безличних невладиних група и фондова. Покушаћемо да придигнемо завесу тајности и помније погледамо на карактер њихове делатности.
И поред декларисане отворености и демократичности, западне НВО су прилично затворене структуре у које не може лако продрети сваки пролазник. У запослене таквих организација по правилу улази јасно зацртан круг људи, и њихова делатност стиче јавни карактер само током одржавања свакојаких округлих столова, конференција и конгреса, где се разматрају горући проблеми украјинске стварности. Увлачећи у своје мреже стручну заједницу и представнике елите, као и омладину, службеници НВО током разматрања и дискусија добијају све потребне информације о стању ствари у политичкој, економској, верској, социјалној или војној саставници савремене Украјине. Штавише, анализи се подвргавају штампана гласила и телевизијске емисије у сврху тзв. кластерно-спектралне анализе која омогућава прављење пресека текућих информација у циљу њихове даље анализе у аналитичким центрима САД, Пољске и др. западних земаља. У последње време је Пољска, преузевши на себе бреме „адвоката“ „наранџасте“ Украјине, проширила бурну друштвену делатност у пограничним областима. Штавише, политичке структуре САД користе пољске НВО као пропагаторе америчке политике. Међутим, при томе америчке невладине групе не смањују степен свог присуства у Украјини. На пример, у Украјини има 472 волонтера „Корпуса мира“, раштрканих по читавој земљи, све до мањих обласних центара. Њихов циљ је, осим пресека информација и њиховог даљег преношења америчким аналитичким центрима, такође и формирање у Украјини потребног информационог поља које одговара текућим интересима САД у региону. Пољаци не заостају за САД. Познато је да у пољској политици постоје две магистралне геополитичке струје, које су развиле геополитичке доктрине назване пјастовска и јагелонска. Док прва од њих основну претњу Пољској види у Немачкој, друга главним непријатељем Пољске сматра Русију. Нажалост, пољско руководство се, патећи од урођене русофобије, држи јагелонске геополитичке доктрине. Већ смо спомињали католички Ред св. Станислава. Та организација је створена још у доба комунистичке Пољске управо у циљу свргавања комунистичке власти. Седиште организације је било у Лондону, и није тешко наслутити под чијим патронатом је могла деловати на енглеској територији. Сам Ред св. Станислава има чврсте везе с енглеском тајном службом МИ-6, а њен рад из Лондона води извесни Здислав Чајковски. Временом, пошто је лидер пољске „Солидарности“ Лех Валенса постао председник Пољске, Ред св. Станислава је покушао да се пребаци на пољску територију, али су Енглези одбили да удовоље молби својих пољских савезника, не желећи да испусте из руку полуге деловања на политичку ситуацију у Источној Европи, тим пре што су Реду св. Станислава постављени нови задаци: ширење пољског утицаја на „источне територије“, како Пољаци зову Украјину и Белорусију. И поред декларисане верске функције Реда, разумљиво је да његове представнике не брине толико положај католичанства на „источним територијама“, већ се више труде да шире пољски утицај у дубину Украјине и Белорусије. Ни Русију не остављају по страни. Ред св. Станислава чини замагљене покушаје да успостави односе са појединим представницима православног духовништва у Русији, као и са прилично познатом организацијом „Руско Национално Јединство“. Нависоко „пуцају“ наши пољски суседи!
Споменути Фонд Стефана Баторија сматра поседом под својом „заштитом“ не само Украјину и Белорусију, већ такође и Калињинградску област. На званичном сајту фонда у Глобалној мрежи www.batory.org.pl наведен је списак организација које са њима сарађују.
Анализа информација из разних извора омогућава извлачење закључка о томе да су пољске невладине структуре уз подршку пољских власти омотале територију Украјине густом мрежом, поготово на тзв. „кресовим“ територијама, где спадају западни региони Украјине (упоредо са Белорусијом, Литванијом и Калињинградском облашћу РФ). Ради постизања постављених циљева главни нагласак се ставља на развој институција грађанског друштва, тзв. „трећи сектор“, уз ангажовање људи пољског порекла који живе на споменутим територијама. У циљу подршке пољској дијаспори на територији Украјине, анализе и мониторинга процеса и догађаја, у које су укључена лица пољског порекла, установљени су многобројни фондови и истраживачки институти како у Украјини тако и у самој Пољској, а пољске власти отворено говоре о политици реполонизације на „кресовим“ територијама.
Следеће организације су на том попришту најактивније:
1) Фонд Помоћи Пољацима на Истоку (Fundacja Pomoc Polakom na Wschodzie) који делује од 1992. године уз помоћ Трезора Републике Пољске, пољског МИП-а, Сената Републике Пољске и пољског Министарства културе.
Званично наведени циљеви Фонда су подршка пољске дијаспоре „кресових“ територија, развој пољског језика и културе, очување пољског духа и пољске самосвести, стварање повољне климе у друштву за реализацију пољских политичких пројеката, проналажење пољских организација на Западу у циљу њиховог укључивања и заједничког рада са „кресовим“ пољским организацијама и групама. Међутим, довољно је погледати на званичнике пољске државе који су чланови савета Фонда, па да се стекне представа о далекосежним намерама дотичне организације. Дакле, у Савет Фонда улазе:
Радослав Сикорски - министар иностраних послова Пољске
Михал Дворчик - заменик министра иностраних послова
Ежбета Смулкова - први амбасадор Републике Пољске у Белорусији, професор Варшавског универзитета
Малгожата Госевска - експерт за „кресове“ територије
Јан Малицки - декан факултета за проучавање Источних територија Варшавског универзитета
Марек Гавенецки - бивши амбасадор у Казахстану и Киргизији, професор универзитета „Мицкевич“ у Познању
Богумила Бердиховска - експерт за пољско-украјинске односе
Фонд реализује многе програме подршке пољском становништву Украјине, Белорусије и Руске Федерације, који омогућавају очување пољског присуства и пољског утицаја на лицу места; издвајају се финансијска средства за рад радио- и телевизијских канала, новина и часописа који одговарају постављеним циљевима које одређује руководство Фонда, обезбеђује приступ информацијама о проблемима Пољака који живе на „кресовим“ територијама, организације и групе под патронатом Фонда помажу у обучавању деце предшколског и школског узраста, као и студената пољском језику и култури. У местима компактног живљења лица пољског порекла проучавају се пољска историја и традиције у циљу очувања и јачања пољске националне самосвести, препорода пољске интелигенције ради утицаја на интелектуалне слојеве становништва на дотичној територији.
Сем тога, путем подршке културним пројектима Фонд се труди да повећа економски и административни статус пољске дијаспоре, припремајући њене представнике за садејство са пословним круговима Пољске ради реализације економских пројеката у условима слободног тржишта.
2) Институт Средње и Источне Европе (Instytut Europy Sredno-Wschodnej)
Институт је отворен 1991. године по налогу пољског МИП-а. Циљ његовог постојања представља обављање историјских и политиколошких истраживања везаних за специфику процеса који се одвијају у земљама Средње и Источне Европе.
Институт је невладина организација и иницијатор стварања Међународне Федерације Института Средње и Источне Европе као мреже НВО у региону.
Иницијатори су 16 представника оба универзитета Лублина - Лублинског Католичког универзитета и универзитета „Марија Кири-Склодовска“.
Институт делимично финансирају УНЕСКО, као и МИП Републике Пољске, Министарство образовања и Комитет за научна истраживања.
У жижи истраживања и аналитичких пројеката Института налази се и Украјина. Службеници Института су објавили рад „Савремена Украјина“ („Ukraina Moderna“). На презентацији књиге су били гости из Украјине - Андреј Портнов (Кијев) који је наступио као уредник издања и Владимир Маслијчук (Харков) као коредактор.
Сарадници Института повремено посећују Украјину. Тако је док. Анджеј Гиљ 11-13.02.09. боравио у Украјини као представник Института на заседању радне групе Пољско-Украјинског Европског универзитета где је имао сусрете са представницима научних кругова универзитета „Т. Шевченко“ и Кијевско-Могиљанске Академије.
Док. Томаш Капушњак, аутор књиге „Украјина као простор међународног утицаја после „хладног“ рата“ (ласкаво мишљење о књизи изнео је саветник председника САД Б. Обаме З. Бжежински), био је на стажирању у библиотечким фондовима универзитета „Т. Шевченко“ од 1. до 6. фебруара 2009. г. као и на Европском универзитету Санкт-Петербурга (2007), универзитету „Франко“ у Лавову (2007), Харвардском универзитету (2006), Московском Карнеги центру (2006), државном универзитету „Т. Шевченко“ (2005) и Кијевско-Могиљанској Академији (2004) у Кијеву.
Институт за проучавање Средње и Источне Европе ће на факултету за политикологију универзитета „Марија Кири-Склодовска“ 30.03.09. одржати конференцију на тему „Геостратегија црноморско-каспијског региона“. Током конференције ће бити размотрене геополитичке тенденције у региону где су се сукобили интереси Запада и Русије, економски и политички процеси у трећим земљама и степен њиховог утицаја на распоред снага у црноморско-каспијском региону.
Институт својим главним правцем делатности сматра сарадњу са пољским МИП-ом, давање експертских оцена за МИП, организацију и одржавање сусрета с иностраним аналитичарима и експертима специјализованим за дотични проблем у другим земљама и размена студената са другим високошколским установама (на пример, с Европским Пољско-Украјинским Колегијумом). Институт сарађује с Фондом „Преко граница“, са западним аналитичарима, укључујући америчке, и обједињава 130 интелектуалаца.
3) Фонд „Semper Polonia“
Основан је 1997. Почасни патронат над Фондом врши председник Пољске.
Циљ Фонда је подршка пољске дијаспоре у иностранству и лобирање пољских интереса у местима где живе лица пољске националности, као и рад на позитивној представи о Републици Пољској у земљама где постоје пољске заједнице. Представништва Фонда раде у преко 60 земаља.
Фонд исплаћује стипендије интелектуално најразвијенијим студентима пољског порекла. Пошто стипендисте заврше школовање, Савет Фонда не прекида везу са њима, већ се, обратно, труди да их придобије за тесну сарадњу.
Тако је децембра 2008. у Лавову одржан сусрет 200 стипендиста са представницима Фонда, где су разматрана питања запошљавања стипендиста уз посредништво „Semper Polonia“.
Сусрету су присуствовали пољски званичници - Лукаш Абгарович (потпредседник комисије Сената за емиграцију), Гжегож Опалински (генерални конзул Пољске у Лавову), Валдемар Ковалски (конзул), Вацлав Павлак (генерални директор Пољско-Украјинске економске коморе), Олга Винарска (шеф Лавовског Клуба стипендиста Фонда „Semper Polonia“).
2009. година је проглашена за Годину пољске демократије и с тим у вези се организују конкурси за новинаре у циљу писања чланака на одређену тематику. У дотичном случају, конкурсни радови су посвећени анализи промена до којих је дошло на „кресовим“ територијама пошто је Пољска стекла независност 1989.
Фонд одржава омладинске пленуме. Укупно је одржано 6 пленума, на којима је учествовало 350 омладинских делегата из 8 земаља.
При Фонду је основан Клуб Стипендиста који обједињава бивше и садашње стипендисте програма Фонда, организоване у неформалне групе и покрете који сарађују са пољским Конзулатом. Задатак таквих неформалних група је учешће у реализацији програма Фонда на популаризацији пољске интелектуалне и културне мисли. Покретањем програма „Апсолвент“ („Absolwent“) делатност покрета стипендиста стиче професионалнији призвук.
Најактивнији међу одабраним стипендистима пролазе „Школу лидера“, што Клуб претвара у НВО која делује под невиним покрићем.
Већ постоји 12 Клубова у Литванији, Летонији, Украјини, Белорусији, Молдавији, Чешкој и Румунији. Стипендисти пролазе стажирање у пољским фирмама и НВО уз помоћ дипломатских кругова Пољске.
У „Школи лидера“ 2009. почиње циклус предавања из области обуке представника омладине техници контаката са јавним гласилима, ангажовања људског потенцијала у своје редове, техници јавних наступа и вештини дебата, метода сарадње с међународним НВО и начина стварања органа локалне самоуправе, што даље доприноси настанку других НВО на тој бази. У том пројекту ће учествовати представници Литваније, Украјине, Белорусије, Латвије.
Пројекат подржава Сенат Пољске.
Фонд своју делатност остварује заједно са МИП-ом, Сенатом Пољске, Министарством културе и Министарством туризма и спорта.
4) Фонд „Преко граница“
Званично декларисан циљ представља проналажење међусобног разумевања међу пољским, украјинским, руским, белоруским, немачким и словачким народом.
Фонд подржава екуменистичке иницијативе католичке цркве и тежи успостављању контаката са представницима других вероисповести (лутеранцима, православцима, муслиманима).
Фонд су основали пољски католици - доминиканци.
Редовно се одржавају конференције на којима се разматрају иницијативе католичке цркве изван Пољске, укључујући Украјину и Русију. Сам Ред монаха-доминиканаца наступа у улози извесног верско-културног одреда пољске обавештајне службе ABW и његове везе са пољским ритерима плашта и каме већ одавно нису тајна за представнике тајних служби других земаља. Користећи верско покриће, представници Доминиканског реда покушавају да ухвате корен у земљама бившег СССР. У Украјини им помоћ пружа бискуп Одеско-Симферопољски Бронислав Бернадски.
5) Источни Институт
Основан је 1993. Мисију Института чине друштвени образовни програми и сарадња на Источним територијама.
Експерти Института спроводе следеће акције: семинаре за чиновнике регионалних администрација из Украјине и РФ, посете представника белоруских, руских и украјинских јавних гласила ради размене искустава, форуме Европа-Русија, Европа-Ср. Азија, Европа-Украјина, Европа-Белорусија, економске форуме, енергетске форуме, обуку и инструктажу представника НВО из Украјине, РФ и Белорусије.
Објекат истраживања су Прибалтик, РФ, Украјина, Белорусија, Кавказ, и читава ЗНД у целини.
Од 1999. се одржавају курсеви обуке за представнике органа самоуправе из Украјине, позивају се украјински експерти ради размене искустава.
Планови Института су следећи:
- одржавање економског форума (50 семинара, 7 пленарних заседања) за 100 гостију из 20 земаља Средње и Источне Европе;
- посета Украјини ради анализе прилика у економском сектору и развоја реформи украјинске привреде;
- угљени макропројекат за Украјину „Искуство реформисања индустрије угља у Пољској 1997-2002“;
- јачање сарадње украјинских и пољских НВО (укупно 650 представника пољских НВО ради изван Пољске на реализацији програма Института);
- успостављање веза између украјинских НВО и USAID.
Институт је организатор економског форума у Криници. Форум у Криници је „символ аспирације Пољске на статус пуноправне регионалне силе у проширеној ЕУ“ - цитат.
Форум врши аналитичка истраживања трансформисања економског сектора Украјине, РФ и Белорусије.
Институт је основао Школу економског форума чији задатак је децентрализација органа администрације, стварање споне локална самоуправа-политика локалног нивоа-политичке странке, ширење улоге НВО, сарадња на нивоу базне јединице административно-територијалне поделе земље.
6) Центар за Проучавање Истока (Osrodek Studiow Wschodnich)
Основан је 1990. за анализу политичке, економске и социјалне ситуације у Источној Европи, Сред. Азији и на Балкану.
Центар је претплаћен на преко 100 штампаних издања из земаља које истражује.
Подршку делатности Центра пружају МИП и Канцеларија председника Пољске.
У Центру ради 54 аналитичара и експерта, бавећи се анализом интеграционих процеса на Источним територијама са западним структурама, проблематиком проширења ЕУ и НАТО, као и анализом система власти у наведеним регионима, док је на челу Руског одељења Института извесни Марек Менкишек, а Одељења Украјине, Белорусије и Прибалтика - Павел Воловски.
7) Пољско-Амерички Фонд Слободе
Основан је у САД, али од 2000. има представништво у Пољској ради подршке процесима трансформације у земљама Источне Европе, поготово бившег СССР. Финансира га Пољско-Амерички Фонд Предузетништва. Досад је за потребе Фонда дозначено 237 милиона долара.
Фонд фокусира своју делатност на сарадњу са НВО и узгајање локалне политички ангажоване елите оријентисане на западне вредности.
Фонд је покренуо пројекат „Стипендија Лејнца Киркленда“ за 2009-2010. за представнике Украјине, Белорусије, РФ, Јерменије, Грузије, Азербејџана, Казахстана. Циљ пројекта је преношење пољског искуства трансформације друштва у те државе. За пројекат се придобијају лидери НВО, политичари, експерти, службеници државних установа и академски кругови. У том пројекту саучествује Фулбрајтов Фонд (САД).
Фонд Слободе је на економском форуму у Криници проглашен за најбољу НВО 2008.
У Савет директора Фонда улазе многе одиозне личности: Марек Белка - бивши председник владе Пољске, Збигњев Бжежински - саветник Центра за Стратешка истраживања и загрижени русофоб, Јежи Кожмински - бивши амбасадор Пољске у САД, као и Виктор Еш - представник владе САД, амбасадор САД у Пољској.
8) Фонд за сарадњу
Фонд је покренуо трансгранични пројекат Пољска-Белорусија-Украјина 2007-2013. У пројекат су укључене следеће украјинске територије: Волињ, Лавов, Закарпатска област, Ровно, Тернопољ, Ивано-Франковск.
Приоритети пројекта су мрежна сарадња НВО на „кресовим“ земљама, развој могућности за локалне трансграничне везе.
Буџет пројекта износи 186 милиона евра, 60% тог износа је издвојио Европски фонд за регионални развој.
Други пројекат усмерен на Украјину је Европски Инструмент Суседства и Партнерства. Кључну сферу реализације пројекта представљају: успостављање политичког дијалога и трансграничних економских веза између „кресова“ и Пољске, мониторинг развоја демократских процеса у Украјини, придобијање представника пољске дијаспоре за сарадњу у области спољне политике.
Циљ пројеката које Фонд остварује: ангажовање максимално широких слојева становништва за интеграционе пројекте обједињене Европе, обезбеђивање неопходне информационе подршке представницима НВО који иступају против евроскептика, активирање проевропских НВО и подршка циркулисања информација између већих и мањих НВО.
Сем тога, активисти Фонда у Украјини по узору на Пољску оснивају Европске школске клубове (Одеса, Чернигов, Тернопољ, Запорожје, Кременчуг, Дњепропетровск), где се циљано ради не само са ученицима, већ и са педагозима.
Експерти Фонда заједно са Центром за проучавање Истока (OSW) истражују формирање јавног мнења у циљу развоја потребних технологија за формирање информационог стања социјума и учествују на изборима као консултанти и посматрачи.
Проучавање и анализа наведених информација омогућава извлачење закључка о томе да пољске власти, и поред уверавања у пријатељство, спроводе политику „меког“ продора у државне и друштвене структуре на територији Украјине ради остваривања сопствених геополитичких тежњи. Пољски аналитичари су не једном запажали да Пољска, због антируског става украјинске владе, има одрешене руке за ширење сфере свог утицаја на Исток. Најпомнија пажња се посвећује „кресовим“ земљама које Пољска исконски сматра својима. Украјини прети јачање и ширење пољског утицаја на читавој њеној територији, поготово у западним областима, посредством „меког“ деловања од стране Пољске државе која стреми форсирању тог процеса.
