f2.jpg)
Добар дан,
Данас смо са српским колегом Вуком Јеремићем размотрили припрему за посету Председника Д.А. Медведева Београду, планирану за 20. октобар. То ће бити годишњица ослобођења Београда од стране Црвене Армије и српског ослободилачког покрета. То је била наша заједничка Победа, и придајемо велики значај предстојећој 65. годишњици тог изузетно важног догађаја у историји наших народа.
Уверени смо да ће посета означити нову етапу у руско-српским односима који су стекли карактер дугорочног, стратешког партнерства. Ти односи су засновани на традицији снажног вековног пријатељства, духовне и културне блискости, и дубоког узајамног разумевања и узајамног поштовања.
Имамо врло опширан, садржајан дневни ред. Он обухвата и интензиван политички дијалог пун поверења, и трговинско-економску, и културно-хуманитарну, и многе друге саставнице. Ми полазимо од тога да ће председници наших земаља током сусрета у Београду моћи да констатују опипљиве резултате у нашем садејству, зацртају нове оријентире за развој обостране сарадње. Наш дијалог се стално обогаћује новим елементима. Свакако да се он пре свега тиче садејства на Балкану, сарадње по питањима европске политике. Ми ценимо заинтересован и конструктиван однос Србије према нашој иницијативи о сачињавању Уговора о евро-атлантској безбедности. Заинтересовани смо за јачање координације наших корака у оквиру Организације уједињених нација, ОЕБС, Савета Европе. Наравно да тражење међународно-правног решења проблема Косова остаје један од кључних праваца нашег заједничког рада.
У трговинско-економској сфери смо у последње време постигли осетне резултате. Успешно се остварују пројекти договорени током посете Председника Б. Тадића Руској Федерацији децембра прошле године. То је и нафтно-гасна сфера, која укључује развој компаније „Нафтна индустрија Србије“ уз учешће руског инвеститора, то је и изградња деонице гасовода „Јужни ток“, уређење складишта гаса „Банатски двор“. Ради се и на другим перспективним идејама, укључујући садејство у електроенергетици, транспортним и другим инфраструктурним пословима.
Обе стране су очито заинтересоване за даљи развој веза у сфери културе, науке, образовања. У најскорије време ће бити потписан Међувладин програм културне, научне, образовне, спортске сарадње, омладинских размена. О томе смо се договарали још током претходне посете Вука Јеремића Москви, и данас смо истакли да је тај договор остварен. Планирамо да 2010. године одржимо Дане духовне културе Русије у Србији, а 2011. године - Дане духовне културе Србије у Русији.
Још једном бисмо желели да истакнемо како ће посета Председника Д.А. Медведева Београду, уприличена за 65. годишњицу ослобађања српске престонице од стране совјетске војске и јединица Народноослободилачке војске Југославије, имати изузетан значај у контексту прославе 65. годишњице Победе у Другом светском рату, победе над фашизмом, која предстоји догодине. Совјетски и југословенски ратници су се раме уз раме борили током година Другог светског рата, и данас такође наступамо с истих позиција, када говоримо о потреби да се поштује сећање на пале јунаке, о недопустивости покушаја да се историја изнова пише зарад политичке конјунктуре. Захваљујем се свом колеги на врло корисним разговорима. Уверен сам да ћемо моћи да се достојно припремимо за предстојећи изузетно важан догађај у нашим односима, прву у историји посету Председника Руске Федерације Републици Србији. Хвала.
Питање: Реците, молим вас, какве су перспективе развоја војно-техничке сарадње између двеју земаља, и хоће ли бити потписана нека документа на ту тему током посете Д.А. Медведева?
С.В. Лавров: Војно-техничка сарадња између наших земаља се прилично успешно развија у складу с постојећим плановима. Према тренутном стању, нема неке хитне потребе за припрему нових договора. Током посете се планира, како је управо рекао Вук Јеремић, потписивање солидног пакета докумената о развоју наше трговинско-економске сарадње, сарадње у сфери културе, образовања, науке, спорта, омладинских размена.
Питање (Министру иностраних послова Србије): Господине Јеремићу, сазнали смо да је Министар финансија Русије А. Кудрин одобрио давање кредита Србији. С друге стране, знамо да давање кредита Украјини и Белорусији није одобрено. Сматрате ли да је Србија постала важнији економски партнер за Русију, и могу ли се после посете Председника Д.А. Медведева очекивати конкретна документа у том смислу?
С.В. Лавров: Србија је већ један од наших приоритетних економских партнера. Ако не грешим, робни промет између наших земаља је прошле године износио око 4 милијарде долара. Ове године је услед светске финансијске кризе знатно смањен, али рачунамо да ће заседање Међувладине комисије за трговинско-економску сарадњу, које предстоји уочи посете Председника Д.А. Медведева Београду, моћи да зацрта путеве интензификовања нашег садејства, како не бисмо дозволили исувише негативан утицај кризних појава на стање наше трговине и инвестиција. Наше инвестиције у Србији достижу износ од око једне милијарде долара. То, наравно, није крајњи домет, и ми узајамно тежимо продубљивању партнерства у тим областима. Мислим да ће током посете бити констатован напредак у том правцу.
Не бих поредио наше односе са Србијом и односе са суседима из Заједнице независних држава. Они остају наши приоритетни партнери; обими и трговине, и инвестиција знатно премашују одговарајуће бројке које карактеришу односе између Русије и Србије. Али, што се тиче кредита, питање њиховог одобравања се разматра сразмерно сазревању услова и у томе је, вероватно, и садржан смисао данашње изјаве Министра финансија Русије А Кудрина. Он се јуче састао са својом колегиницом, Министром финансија Србије. Постигли су одређене договоре, који ће се, како ја то схватам, остваривати по линији министарстава финансија. Тако ће се и договори о кредитима које Русија може одобрити другим државама разматрати током сусрета односних руководилаца министарстава финансија Русије и заинтересованих држава.
Питање: За нас, Србе, Косово је болна тема. Намеравате ли да на наредним сусретима с америчким колегама размотрите питање Косова и садашње ситуације тамо? Председник владе Албаније је недавно изјавио како је време за обједињавање територија на којима живе Албанци.
С.В. Лавров: То питање је неодвојиви саставни део нашег политичког дијалога са свим партнерима који имају везе са тим проблемом, па и са стварањем самог тог проблема. Ми то редовно разматрамо са нашим америчким колегама, са нашим колегама из Европске уније. Управо сам јутрос тај проблем разматрао са Министром иностраних послова Аустрије Михаелом Шпинделегером. Забрињава нас оно што се дешава. Ми истичемо доследну конструктивну линију Београда, принципијелну и истовремено отворену за тражење разумних договора који би омогућили олакшавање живота, пре свега, наравно, житељима српских енклава.
Ми истичемо прилично неконструктивну линију руководилаца у Приштини који спречавају усаглашавање разумних договора између Београда и међународних чинилаца који раде на Косову. И даље смо убеђени и подвлачимо неопходност строгог руковођења резолуцијом Савета безбедности 1244, потпуног уважавања компетенција и овлашћења Мисије ОУН на Косову и недопустивости да се та овлашћења потајно пренесу на било које друге структуре. Такође ћу споменути да нас је јако узнемирила изјава Председника владе Албаније коју сте поменули. Убеђени смо да на ту изјаву мора уследити одговарајућа реакција, пре свега од стране Европске уније, па и од стране НАТО. Засад такву реакцију нисмо чули. Надам се да се, док јавних изјава из европских престоница нема, потребан рад на ту тему с албанским руководством ипак води.
Говорећи о Косову и у целини о Балкану, такође ћу рећи да нас брине развој догађаја око Босне и Херцеговине. То је још једна тема коју редовно разматрамо са нашим западним партнерима, са нашим српским пријатељима, са руководством Босне и Херцеговине. Сматрамо да је дошло време за престанак овлашћења Високог представника, престанак важности такозваних бонских овлашћења и предавање пуне одговорности за сопствену земљу свим босанским странама. Садашњу структуру Високог представника мора заменити Мисија Европске уније, бонска овлашћења се морају укинути, принципи Дејтона се морају у пуној мери уважавати. Ти се принципи, пре свега, састоје у томе да је било која промена унутрашњег устројства Босне и Херцеговине могућа само на основу сагласности сва три конститутивна народа.
Питање: Почетком децембра ће се у Хагу решавати судбина те српске покрајине. На који начин ће Русија помагати Србији да очува територијалну целовитост републике?
С.В. Лавров: Русија је, као и многе друге земље, поднела материјале Међународном суду како би били узети у обзир у поступку по тужби Србије у вези једностраног проглашавања независности Косова. И Русија ће учествовати у расправи која се одржати у децембру у Међународном суду по том предмету. Бранићемо потребу поштовања међународног права, поштовања одлуке Савета безбедности ОУН, бранићемо потребу избегавања било каквих једностраних дејстава која противрече Повељи ОУН и принципима ОЕБС.
6. октобра 2009. године
Извор: званични сајт Министарства иностраних послова Руске Федерације
