Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/6.11.2009/

О пројекту муслиманске државе у Европи



     

      Посета председника Русије Д.А. Медведева Србији била је врло успешна и с економског и с политичког становишта.

      „Газпром“ већ врши темељну реконструкцију Нафтне индустрије Србије (НИС), а сада су „Газпром“ и „Србијагас“ образовали заједничко предузеће за модернизацију и коришћење складишта гаса „Банатски Двор“. Постигнути су договори о изградњи Центра за реаговање у кризним ситуацијама у Нишу, о проширењу сарадње у области технике, науке, културе као и трговине. Подсећамо да су руске инвестиције у последњих пет година достигле милијарду евра, а улагања српских компанија у Русију - 400 милиона евра (од тога двеју српских компанија „Синтелон“ и „Хемофарм“ - 350 милиона). Укупна робна размена између наших земаља је за 8 месеци ове године износила 1,54 милијарде долара, што је ипак 46% мање него у истом раздобљу прошле године.

      Током посете Медведева су усаглашени заједнички пројекти у области инфраструктуре. Тако ће кредит у висини 1 милијарде евра, који је Русија одобрила Србији, делимично бити искоришћен за покривање буџетског дефицита, а делимично за инфраструктурне пројекте (реконструкцију београдске железнице и изградњу метроа). С. Шојгу је предао понуду руске владе српским компанијама да учествују у изградњи олимпијских објеката Олимпијаде-2014 у Сочију. Било је речи и о могућности коришћења руских технологија и руских инвестиција у области гасних електрана - у Србији су се појавили планови изградње двеју електрана које ће радити на гас транспортован кроз српску деоницу гасовода „Јужни ток“.

      Наредне године ће се у Русији одржати Дани културе Србије, а 2011. г. - Дани културе Русије у Србији.

      На политичком плану је подршка Русије по питању Косова кључна како за будуће разматрање у Међународном суду, тако и у целини на међународној позорници.

      У унутрашњополитичком аспекту су избијени адути русофобској пропаганди: напредак у спровођењу нафтно-гасних споразума Србије и Русије, руски кредит под повољним условима - све то не оставља камен на камену од тврдњи попут оне да је „Русија слаба, немоћна, незаинтересована и неспособна да било чиме реално помогне“.

      Београд је Д. Медведева дочекао пријатељски и срдачно, руским заставама и фотографијама руског председника и председника владе, громовитим пљескањем у Скупштини.

      Главни резултат посете представља потврда руске подршке Србији: Русија наставља да брани територијалну целовитост и суверенитет Србије. По речима руског председника, Русија ће и убудуће пружати сву неопходну помоћ за одбрану српских националних интереса. Енергетско (дакле и геостратешко) јачање Русије на Западном Балкану пружа Србији конкретну шансу за стицање водеће економске и политичке позиције у региону. Међутим, то не значи аутоматско решавање свих постојећих проблема.

      Реалност се састоји у томе да је Запад прогласио Балкан за зону свог искључивог утицаја, и западне силе су после преврата 5. октобра 2000. г. учиниле све да окрње национално-државни суверенитет Србије. И прва се ту показала Турска која не без успеха маневрише између Запада (НАТО и ЕУ) и Русије, али при томе на Балкану покушава да спроводи сопствену хегемонистичку политику.

      Тако је, с једне стране, одмах после посете Д.А. Медведева Србији, дошло до његових телефонских разговора са турским председником А. Гулом. Последњи је саопштио како је Турска званично одобрила да Русија започне геолошка истраживања у турској економској зони Црног мора у оквиру изградње гасовода „Јужни ток“ и турска влада донела све потребне одлуке у вези тога. (Прелиминарни споразум о проласку „Јужног тока“ кроз територијалне воде Турске потписали су 6. августа председници влада двеју земаља - Путин и Ердоган). Руска страна је са своје стране подржала изградњу нафтовода „Самсун - Џејхан“ који спаја црноморску луку Самсун са нафтним терминалом Џејхан на средоземној обали Турске. Тако ће Турска учествовати како у пројекту „Набуко“ тако и „Јужни ток“. У целини, Турска последњих месеци унеколико стишава евроатлантску оријентацију своје спољне политике и чини одређене кораке на зближавању с Русијом - на пример, предлаже јој заједничко стварање „Кавкаске алијансе“ уз учешће Грузије, Азербејџана и Јерменије.

      Међутим, с друге стране, Турска се активирала на балканском правцу где се турски владајући кругови спремају за широку експанзију све до историјског реванша и препорода Отоманске империје. Није протекло ни недељу дана од посете руског председника кад је председник Турске А. Гул 26. октобра стигао у дводневну посету Србији. Заједно са њим је дошла многобројна делегација, укључујући представнике пословних кругова и грађевинске стручњаке. Гул је на састанку са председником Србије Б. Тадићем пре свега истакао стратешки положај Србије у региону, изразио посебну заинтересованост Анкаре за пролазак „Коридора 10“, за инвестиције у српску економију и инфраструктуру.

      Турска је на предлог потпредседника владе М. Динкића већ потписала уговор о слободној трговини са Србијом. Анкара је током посете турског председника потписала са Београдом пет споразума о заједничким инфраструктурним пројектима, економској, финансијској и техничкој сарадњи, о социјалној делатности и административни уговор о обезбеђивању социјалне заштите. Ти споразуми по мишљењу турског руководиоца треба да „појачају сарадњу са Србијом“ и, без обзира на то што је Турска као једна од првих земаља признала независност Косова, косовско питање „не може постати препрека у узајамним односима“.

      Занимљиво је да је за 27. октобар био предвиђен сусрет Гула са кључним верско-политичким фигурама Рашке области („Санџака“), посета Новом Пазару, Тутину и Сјеници. Али је дошло до промене и он је уместо тога 27. октобра у Београду присуствовао саветовању о економском развоју „Санџака“1, а затим посетио Сремске Карловце и Нови Сад (Војводина). Током посете Гула Петроварадинској тврђави у Новом Саду Тадић је изјавио да нерешена питања на Балкану могу бити решена искључиво интеграцијом читавог региона у ЕУ. У целини, оба председника су истакла да се односи Србије и Турске сада налазе на „највишој тачки“.

      Српски председник је предложио турској страни да започне изградњу културно-образовног исламског центра уз „Коридор 10“, недалеко од Београда. По мишљењу српског председника, управо ће то бити добар услов за „боље међусобно разумевање у региону и обезбедити нови сусрет двеју различитих култура и религија“. Тадић је позвао Турску да појача инвестирање у регион Рашке и Златиборски округ, предложио турским компанијама изградњу индустријске зоне у општини Тутин. С обеју страна је изражена нада да ће национални авио-превозници Србије (ЈАТ) и Турске (Turkish Airlines) успоставити стратешку сарадњу. Тадић је навео да Србија и Турска заједно учествују у изградњи гасовода „Јужни ток“ и изразио жељу да се и Србија прикључи пројекту „Набуко“, а између земаља развија пуновредна политичка, економска и културна сарадња2.

      Планови Турске на Балкану су сасвим конкретни. Ових дана је министар иностраних послова Турске Ахмет Давутоглу током своје посете Сарајеву изјавио да циљ турске спољне политике представља успон отоманског Балкана као центра светске политике. „Учинимо Балкан, Кавказ, Средњи Исток заједно са Турском центром светске политике“, „у Турској је више Босанаца него у Босни, више Албанаца него у Албанији, Чечена и Абхаза је више него у Чеченији и Абхазији, јер је то отоманско наслеђе“, „за све ове различите нације на Балкану, Средњем Истоку и Кавказу Турска је поуздано уточиште“, „Анатолија припада вама, а ми смо сигурни да је Сарајево наше“, „историја, судбина и будућност Турске и БиХ је јединствена, територијална целовитост БиХ је за Турску подједнако важна као и територијална целовитост Турске“, „то је осећање сваког Турчина“, „ми желимо нови балкански регион утемељен на политичким вредностима, економској узајамној зависности, сарадњи и културној хармонији. Такав је био отомански Балкан. Поново ћемо створити тај Балкан… Отоманска столећа на Балкану - то је успешна прича, а сада је треба обновити“ - тако је говорио Давутоглу3.

      Тренутно САД и Турска улазе у нову фазу реализације плана стварања муслиманске државе у центру Европе - у Босни и Херцеговини. Експанзионизам Турске у Европи се подржава позивањем на историјско наслеђе - 500-годишњи турски јарам на Балкану.

      И Европска унија је после посете Д. Медведева почела офанзиву на Србију. Европска Комисија је навела да је неопходно формирати систем управљања границама између Србије и Косова, између осталог успостављање царинске контроле. Амбасадор Шведске у Београду Кристер Брингеус тврди да ЕУ не захтева од Србије признање независности Косова, већ само „да буде практична када се ради о сарадњи и добросуседским односима“ - а то су „услови за све земље које теже прикључењу ЕУ“. У овој етапи се од Србије тражи да успостави полицијску сарадњу, сарадњу у области суда и царине. Тај захтев се испоставља у предвечерје разматрања питања укидања виза за грађане Србије у Савету Европе (у децембру).

      У међувремену претње на адресу Србије нарастају попут снежне лавине. Немачки посланик у Европском парламенту Дорис Пак је 28. октобра изјавила како Србија мора променити своју политику према Косову ако жели да настави свој европски пут. По њеним речима, све док не буде решено питање са Косовом Србија неће ући у Европску унију4. Истовремено, известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин је28. октобра указао да је деблокирање Прелазног трговинског споразума ЕУ са Србијом могуће само ако се испуни главни услов - пуна сарадња Србије са Хашким трибуналом. „Ако Србија контролише своју територију - изјавио је Кацин - онда она мора знати где се налази Ратко Младић. Ако на то питање нема одговора, онда она не контролише своју територију, и онда искрсавају велике тешкоће у одговору на питање да ли је она, и ако јесте онда у којој мери, правна држава“5…

     

      Постављање трајног економског темеља за политички дијалог између Москве и Београда велесиле схватају као подривање за Србију императивног „јединог исправног избора - ЕУ“ и у перспективи НАТО. Тражење алтернативе је недопуштено. Обнављање међународне сарадње у оквиру Покрета несврстаних је већина прозападне и „либералне“ српске јавности дочекала подсмесима и готово расистичким изјавама. Економско и геополитичко јачање Србије, национални препород Срба за водеће центре моћи представљају удар на њихове сопствене интересе.

     


Комментарии (1)