Огроман простор, више од шестине земаљске кугле са преко 400 милиона становника подвргнут је невиђеном преокрету који је имао трагичне последице: локалне ратове, тероризам, губитак имовине и посла за милионе људи, расељавања, прогањања, сиромаштво, болести... И све то да би се тобоже боље живело у будућности која никада неће стићи за већину
Од последње декаде 20. века па све до данас, а готово двадесет година је прошло, сведоци смо невероватних промена у земљама иза „гвоздене завесе” где убрајам и бившу Југославију. Ове промене су у тој мери масовног карактера да се слободно може рећи да је ово јединствен случај у историји. Нису се променили само економски односи, већ комлетан начин живота, мишљења и делања – каже на почетку књиге „Идеологија у доба велике прекретнице” аутор Мирослав Ивановић, стручни саветник Института за криминолошка и социолошка истраживања у Београду, покушавајући да да научни одговор на питање зашто нам „ десила прекретница”. Ивановић је сачинио озбиљну и кратку анализу основних узрока тих, како истиче у есејима, великих промена и нових идејних токова са: филозофског, социолошког, историјског, геополитичког, економског аспекта. Речју - једну идеологију слепо смо заменили другом - много погубнијом.
У својој књизи „Идеологија у доба велике прекретнице” тврдите да је криза идеологије један од главних узрока слома Источног блока и Југославије. Шта је то велика прекретница и како је криза идеологије допринела слому социјалистичког света?
– Термин „велика прекретница“ преузео сам од Александра Зиновјева, једног од највећих руских филозофа и социолога који је умро не тако давно, 2006. године. Тај термин је погодан јер је вредносно неутралан, па доприноси објективној анализи догађаја који су захватили исток Европе. То није случај ако овај процес именујемо речју транзиција или неком сличном, тада постоји тенденција да се прикрије права суштина онога што се догодило и што нам се догађа.У дугом разговору који смо Александар Зиновјев и ја водили у његовом московском стану констатовали смо да је криза идеологије допринела брзом слому социјалистичког блока.То је био историјски процес без преседана у светској историји Огроман простор који заузима више од једне шестине земаљске кугле и који броји више од 400 милиона људи био је подвргнут невиђеном преокрету који је имао трагичне последице: локални ратови, тероризам, губитак имовине и посла за милионе људи, расељавања, прогањања, сиромаштво, болести... И све то да би се тобоже боље живело у будућности која никада неће стићи за многе, већину. Ова прекретница није наступила као последица масовне глади, тоталне немаштине, рата или неке друге катаклизме. Као да су народи добровољно пристали на то, а заправо губитак вере у тадашњу идеологију марксизма довео је до тоталног распада државних структура. Била је то победа Запада у хладном рату.
Желите ли да кажете да је социјалистички систем био бољи?
– Не, социјализам је имао својих објективних недостатака. Ни врлине социјализма не треба заборавити. Када је већ дошло до губитка вере у идеолгију марксизма, а и он је увезен са Запада, требало је промишљено наћи властити начин побољшавања живота и градити нову идеологију, нови систем вредности заснован на сопственој традицији. Уместо тога, некритички је прихватано све што долази са Запада, а у њихове руке предата је целокупна државна и економска структура источног блока. Пристали смо да будемо савремени робови.
Напомињете да Запад на источну Европу и Балкан гледа као на нову област за колонизацију.
– У промењеним околностима у туђе земље више се не долази искључиво ратовима, мада ни то није искључено, чему смо управо ми сведоци, већ се долази као инвеститор, пропагатор који едукује „заостале урођенике” ... Резултат је сличан ономе од пре једног века и више. Колонизатори свој профит носе кући и живе на рачун туђег рада, овог пута нашег. У оваквом систему што-шта се и побољшава, то изискује сама природа економске организације и експлоатације. Суштина је у томе да ми више не управљамо нашим друштвеним животом, већ се њиме управља са Запада, пре свега из САД-а. Последица ове прекретнице биће и такви негативни аспекти као што је даље раслојавање на богате и сиромашне, велика незапосленост, друштвени пороци попут наркоманије, губитак националне културе итд.
Цитирамо реченице из ваше књиге : „ Да би нас уве¬ри¬ли у то да не тре¬ба да тра¬жи¬мо соп¬стве¬ни пут, западњаци се окре¬ћу спе¬ци¬јал¬ном до¬дат¬ку фе¬но¬ме¬на за-пад¬ња¬штва, а то је ру¬со¬фо¬би¬ја. Ова¬ква ру¬со¬фо¬би¬ја ла¬ко се тран¬сфор¬ми¬ше у ср¬бо-фо¬би¬ју или пра¬во¬сла¬во¬фо¬би¬ју. Же¬ле да нас уве¬ре у на¬шу исто¬риј¬ску не¬спо¬соб¬ност да са¬ми ре¬ша¬ва¬мо сво¬је про¬бле¬ме.На¬су¬прот све¬му ово¬ме ја ми¬слим да је крај¬ње вре¬ме да се ста¬ви¬мо на сло¬вен¬ску тач¬ку гле¬ди¬шта и не по¬сма¬тра¬мо на¬ше про¬бле¬ме кроз за¬пад¬ну при¬зму”. Говорите о потреби словенске солидарности, чак Словенског савеза. Зар то не звучи утопијски, зар Словени нису безнадежно разједињени?
– У овом тренутку стање као да не може бити неповољније за словенску ствар. Немам илузија да ће се то променити за коју годину или чак деценију. Руси и Украјинци немају добре односе, Руси и Пољаци такође, па чак и добри односи Руса са Белорусима одједном су проблематизовани. О нама је све познато, излишно је понављати. И народи који живе заједно са Словенима, у Русији или на Балкану, проблематизују односе, благо речено. Међутим, такво стање не може вечно трајати и после неколико деценија логика живота ће натерати Словене на међусобну солидарност, као и народе који живе међу њима.Чињеница је да западне државе и народи нису пријатељи Словена, чак ни Пољака!Таква ноторна истина ће ипак бити у једном тренутку прозирна што ће у перспективи окренути ствар у правом току, ка Свесловенском савезу!
Зар данас Словени не обожавају Запад, зар не копирају западни образац живота?
– Масама је то наметнуто од стране позападњачене и дегенерисане словенске „ интелигенције”. „Европа нема алтернативу” лозинка је такве квазиелите која је плаћена за своју издајничку делатност. На све начине се покушава да се масе прераде, дебилизују, у складу са пожељним обрасцом живота, то јест да се преобразе у радну снагу која ће остваривати профит за нове господаре планете. Запад се данас приказује као рај, као земља изобиља, што је далеко од стварности, а још даље је од наше стварности.
Да ли са геополитичког становишта Запад и словенски свет могу бити пријатељи?
– Такву могућност искључујем. Русија је континентална држава-империја, САД су поморска империјална велесила, то значи да ће центар словенства и главни представник Запада, увек бити у потенцијалном сукобу у борби за превласт над великим евроазијским копном. Недавни мирољубиви тонови су само тактичке природе, нарочито са стране САД, које су тренутно заокупљене унутрашњим проблемима. Словенске земље које су у ЕУ биће окренуте против Русије, а не треба их тренутно ни посебно убеђивати.Одлуке Пољске и Чешке да на својој територији инсталирају амерички систем противракетне одбране су самоубилачки чин.
Како гледате на перспективу нашег чланства у НАТО пакту? Шта мислите о иницијативи бившег председника и премијера Коштунице да оваква одлука треба да буде проверена на референдуму?
– Идеја да се иде на референдум о нашем чланству у НАТО пакту је велика превара! Једини прихватљив референдум био би о нашем војном савезу са Русијом! Јер, природно, Руси су наш братски, сродан народ, а Русија је доказани историјски пријатељ и заштитник Срба и српских држава. Ако будемо увучени у НАТО пакт, бићемо онемогућени да се боримо за наше законите интересе и наше законите територије. Као народ бићемо исцепкани и деградирани до жалосног стања.
Како онда можемо заштитити своје интересе и земље, натовске снаге су већ на нашим земљама, на Космету, Босни и по околним земљама као што је Македонија?
– Једини ефикасан начин да се одбранимо од Запада, а пре свега од САД-а, јесте да Србија постане нуклеарна сила. Са садашњим материјалним и интелектуалним капацитетима то је немогуће. Међутим, ми можемо постати нуклеарна сила на мала врата, као што је то постао Израел. Као што су САД уступиле нуклеарне бомбе Израелу, ми треба да то добијемо од Русије. У овом тренутку то Русија не може да учини јер је обавезују међународни уговори о неширењу нуклеарног оружја, али, кад САД разместе свој штит у Пољској и Чешкој и фактички изађу из споразума, Русија неће имати избора, мораће да наоружа савезнике. Тада можемо да купимо једну до две нуклеарне подморнице са балистичким интерконтиненталним ракетама. Тек када и наша нуклеарна подморница буде патролирала, неки ће спаковати кофере и отићи са Балкана!
Да ли са демократским системом и под непрестаним мониторингом западних влада можемо доћи до по нас жељеног циља?
– Апсолутно не! Демократија је под садашњим околностима најнеповољнији систем за нас. У систему непрестаних избора Запад поткупљивањем, уценама, пропагандом, контролом јавних медија и другим средствима непрекидно поставља своје људе на највише државне функције. Он увек игра на две карте, како владајућу гарнитуру, тако и опозицију. Ко год победи, њихов је! У стању су да у таквом систему увек прекомпонују политичку сцену по свом нахођењу. Зар и догађаји на нашој политичкој сцени то не доказују.
