Хардбол (енг. „hard“-груб, „ball“-лопта) је војно-теренска тактичка тимска игра с применом ваздушног оружја различите намене, која је раширена у Русији, а по принципу подсећа на страјкбол. Хардбол је војно-спортска игра која омогућава да се у условима максимално блиским борбеним, при ватреном контакту са противником тренирају борци, како појединачно тако и у групи. При томе се примењује ваздушно оружје, а као муниција се користе оловни меци са спљоштеним или заокругљеним чеоним делом, као и оловне куглице.
Сматра се да је хардбол настао у Русији као алтернатива страјкболу и пејнтболу, као игра с оружјем приступачније цене: цена опреме за страјкбол достиже неколико стотина долара, док су ваздушне пушке и пиштољи (калибра 4,5 мм) доступни и релативно јефтини. Ако упоредимо страјкбол, пејнтбол и хардбол, очигледно је да последњи омогућава да се најреалистичније осети дух окршаја, премда ни издалека неће свако ризиковати да се подметне под удар оловне куглице.
Тимови се на тренинзима не баве толико пуцањем колико сложеном припремом за игру: општа физичка припрема, борба прса у прса, рад са ножем и против њега, планинарење, паркур (уметност покрета) и тако даље. Хардбол за некога представља тренирање борбене и тактичке вештине, док је за некога то просто начин да занимљиво проведе слободно време, излије прикупљене негативне емоције без наношења штете околини. Како тврде спортисти, хардбол није толико игра већ пре тренинг, начин припреме за могућу реалну борбу.
Основно је правило хардбола: у првом реду одбрана и безбедност, у другом - маскирање и прикривено кретање, и тек у трећем - пуцање. За заштиту лица и очију углавном се користе наочари затвореног типа са поликарбонатним стаклима која издржавају директан погодак. Глава се штити челичним шлемом, груди и леђа - заштитним прслуком, руке и ноге - специјалном чврстом униформом и штитницима. Шаке су у заштитним рукавицама а на ногама војничке чизме.
Као оружје се користи ваздушно оружје с енергијом на устима цеви до 7 џула. Као муниција се користе оловни меци са спљоштеном или заокругљеним чеоним делом, као и оловне куглице.
Љубитељи хардбола истичу следеће његове позитивне особине:
- прилично болан учинак метка што играча учи да буде пажљивији и бржи на бојном пољу;
- високи домет и прецизност гађања (нишанска даљина гађања износи око 100 м), што стимулише играче да усавршавају вештину гађања;
- знатна енергија метка не дозвољава противнику да се крије у густој трави или лишћу који престају да буду озбиљна препрека за оловни метак;
- велика брзина метка не дозвољава да се он избегне или види током лета;
- оружје за хардбол је већином направљено од челика и релативно јефтино;
- поједини обрасци оружја у хардболу представљају тачне копије ватреног оружја; на пример, пушка Јункер 3 је тачна копија аутоматске пушке АК-74М;
- уз поштовање правила технике безбедности и примену специјалне заштите за хардбол, игра се може назвати релативно безбедном.
Међутим, мора се истаћи да хардбол има једну озбиљну ману која искључује коришћење те игре у војно-спортским играма у којима учествују малолетници. У случају непридржавања технике безбедности, учешћа у борби без потребне опреме, може доћи до повреда или лаког рањавања металним метком.
Извор: „Информативни приручник за организовање и спровођење војно-спортских игара за млађу и омладину регрутног узраста“, град Тамбов, 2008. г.
