Током последње недеље октобра изложба ”Писмо другу” обишла је и Косово и Метохију, након што су је видела деца у Београду, Сремским Карловцима, Сремској Митровици и Прокупљу. Мало пре него што ће је видети српска деца, изложбу су видела и писма примила и деца из Цхинвала, у Јужној Осетији, крају такође погођеном недавним ратом. Неуморна Марија Панишева, уредница дечијих часописа ”Краснаја девица” и ”Добриј Молодец” и организатор изложбе, сада је хитала ка намученој светој косовско-метохијској земљи да и тамошњој деци пренесе топле поздраве школараца из Русије и пружи руку пријатељства.
Марија је у понедељак 26. октобра допутовала из Прокупља у Косовску Митровицу, где је у школи ”Вељко Банашевић” одржана прва изложба на косовско-метохијској земљи.
Марија је најпре поздравила децу, и позвала их да се путем писама спријатеље са другарима из Русије, јер је пријатељство међу децом, како је рекла, темељ свих њихових будућих односа: љубави, брака, односа на радном месту, и на крају, пријатељство је и темељ мира у целом свету. Марија је још подсетила да не можемо променити много друге око себе, нити утицати на вољу других људи и њихов однос према нама, али можемо се потрудити да зло никада не крене од нас, тако што ћемо наша срца учинити чистим, мирним, свељубећим. Подсетила је на речи светог цара Николаја, изречених из сужањства: ”Зло, које је сада у свету, само ће се умножавати, и оно се не може победити злом, већ само љубављу”. Након изложбе, Марија је са својим домаћинима обишла светиње у том крају.
Сутрадан ујутро, у уторак, Марија се запутила у село Бање, у које се стиже из места Рудник. Село је сакривено у брду и окружено је шумом. Ту, у школи ”Милун Јакшић”, уприличено је дружење са децом. Сви ђаци су били присутни, а Маријине поздравне речи преводила је наставница руског језика. Марија је и овој школи поклонила примерке часописа којих је уредница.
У послеподневним часовима Марија је кренула ка Осојану, где ју је дочекао наш стари познаник Габријел са својом породицом. Сутрадан, у среду, одржана је изложба и у осојанској основној школи ”Радош Тошић”, и деца из ове мале српске енклаве добила су писма својих другара из Русије.
Послеподне, Маријини домаћини одвели су гошћу у обилазак Пећке Патријаршије и Високих Дечана. У Дечанима је одслужен молебан светом цару Николају другом.
У четвртак ујутро, Марији су се у Осојану придружили и чланови редакције ”Косовског божура”, као и новинарка новосадске телевизије ”Аполо” Маја Штефан, која је камером бележила како тренутке са изложби, тако и разговоре са децом и људима које смо сретали (ове материјале објавићемо ускоро на сајту), и потписник ових редова. Око поднева запутили смо се ка Грачаници, где су нас очекивала деца из основне школе ”Краљ Милутин”. У Грачаничкој школи има много деце, те су на изложбу наставници доводили децу по разредима.
Марија је са собом носила и икону светог цара Николаја другог, коју су деца у току изложбе могла да целивају. Након што би поздравила децу и пренела поздраве другара из Русије, као и благослов Епископа јекатеринбургског Викентија (који је благословио да се на пут понесе икона светог цара Николаја), Марија би поделила писма, пазећи да свако дете добије писмо вршњака.
У петак је изложба требало да буде одржана у школи у селу Ајновце у Косовском Поморављу, али због великих гужви на путу од Косовске Митровице ка Приштини, као и у самој Приштини, нисмо успели да стигнемо у планирано време, те да деца не би чекала (јер има само преподневна смена), изложба је одржана у Косовској Каменици у ОШ ”Десанка Максимовић”. На жалост, школа је у доста тешком материјалном стању, тако да је изложба одржана у сали која је требало да буде трпезарија за децу. Дечица су и у овој школи, као и у претходним, била помало изнанеђена, али и веома обрадована, овом необичном посетом и поздравима из тако далеких крајева братске земље Русије.
У школама у Грачаници и Каменици деци је уз писма подељен и последњи број ”Косовског божура”. Деца су нам обећала да ће писати својим другарима у Русији, а многи су Марији већ предали своја писма. Школи у Каменици оставили смо и књиге ”Деца читају библију”, дар наших пријатеља из Библијског друштва.
Како у четвртак нисмо стигли да посетимо манастир Грачаницу, јер је било касно (а ноћивали смо у Осојану), навратили смо у манастир након изложбе у Каменици. У Грачаници нас је примио отац Радослав, секретар Епархије, и проведосмо време у разговору и уз дечанско вино. Разговарали смо о управо завршеној посети архиепископа Илариона Епархији (руски Архиепископ волоколамски Иларион Алфејев је тих дана био у посети Епархији рашко-призренској), и о изложби.
Суботу смо искористили за посету српским породицама у околини Осојана, најпре код породице Тешић из Сувог Лукавца, којима смо предали помоћ наших пријатеља са сајта сеница.ру.
Желим да напоменем да браћа и сестре који учествују на овом сајту редовно сакупљају помоћ за најугроженије породице са Космета, а такође често обрадују и децу поклонима. Летос је Косово и Метохију обишла Олга Серебровска, учесница сајта, о чему смо писали на форуму. Тако су и за ову прилику сакупили знатну новчану помоћ и наменили је најугроженијим породицама.
Након Сувог Лукавца обишли смо и наше старе знанце, породицу Дашић из Рудица.
И о њима смо већ писали. На жалост, ова повратничка породица сада наилази на озбиљне проблеме, јер зима је на прагу, а мало шта је испуњено од онога што им је обећано када су се вратили (и да би се вратили). И породици Дашић предали смо дар пријатеља са сеница.ру, као и дарове које су деци послали пријатељи из покрета ”Косовски фронт”. Ту је и мала Марија написала своје писмо другарима у Русији.
Послеподне, опростивши се са Габријелом и његовом породицом, кренули смо назад. Већ је пало вече, када смо се из Звечана извукли ка Бановом Долу и стигли на гроб наше мученице Слађане, да се, у хладњикавој ноћи, огрејемо уз пламичак свеће и молитвицу. Затим отпешачисмо до куће Слађаниних родитеља, где нас они, као и обично, дочекаше домаћински. Како би рекли Руси, прави ”хљебосољни” (тј., они који дочекуји хлебом и сољу) људи.
Како је тешко напустити Косово и Метохију! Док грабимо ка Београду, одакле Марија сутрадан полеће ка Москви, утисци од протеклих дана почињу да навиру. Немајући куда, излазе кроз песме: косовске, руске, богомољачке...
Прави пријатељи познају се у време невоље и искушења. И у ова тешка времена братски руски народ пружа нам руку љубави и пријатељства, соколећи нас да не малакшемо на путу. Благодарни смо Марији Панишевој за велики труд који је поднела ради реализовања ове дивне акције, благодарни смо и нашим пријатељима из покрета ”Косовски фронт” који су помогли да се ова акција одржи; благодарни смо и браћи и сестрама са сајта сеница.ру на несебичној помоћи малишанима и породицама на Косову и Метохији. Такође, благодарни смо нашим домаћинима на КиМ: Габријелу из Осојана и Предрагу и Срђану Грковићу из Звечана односно Косовске Митровице, као и директорима и наставницима школа у којима је одржана изложба, на помоћи око реализације. Дај Боже да у будућности буде још много оваквих акција које ће учвршћивати везе између руског и српског народа, посебно међу децом.
.
