Анализа онога што се догађа у последње време око Косова омогућава да се изведе закључак како се разрада сценарија за гушење српског отпора обавља на ширем нивоу, а не само на Косову.
План албанских сепаратиста Косова да, уз подршку САД и Европске уније, угуше српски отпор на северу покрајине поприма све реалније обрисе. Изјаве власти Приштине и заоштрене међународне дискусије о косовском проблему омогућавају нам не само да изведемо закључак да албански екстремисти планирају оружану операцију него и да представимо могући развој догађаја, расподелу улога, а и да оценимо степен међународне подршке која је обећана премијеру Косова Хашиму Тачију и другим бившим главешинама терористичке Ослободилачке војске Косова Отворено заседање Савета безбедности УН о Косову, одржано 22. јануара, обележено је усијањем страсти без преседана. Први пут од времена дискусија из лета 2007. године – када је Русији пошло за руком да оспори резолуцију о признавању независности Косова разрађену на Западу на основу плана специјалног представника Генералног секретара УН Мартија Ахтисарија – позиције страна су сасвим јасно искристалисане. Водеће државе као да говоре различитим језицима.
Ако су генерални секретар УН Бан Ки Мун, САД и западноевропске земље, које су га подржале, позвали – цитирамо извештај генералног секретара – на „флексибилност у раду на одређивању начина деловања у погледу учешћа Косова у регионалним и међународним механизмима и форумима“, Русија и Србија су у томе видели истискивање УН са Косова и легитимизовање независног статуса покрајине. ТАЧИЈЕВА НАЈАВА Међутим, у центру јавних дискусија први пут се нашао такозвани план за „коначно решење питања Северног Косова“, припреман у Приштини. О том плану је неколико дана пре заседања говорио премијер Хашим Тачи, који је изјавио да се тај план припрема уз учешће међународних представника и да му је циљ „јачање суверенитета и територијалне целовитости Косова“. Ова 2010. година требало би да буде „година консолидације косовске државе“, обећао је Тачи.
Међу основним задацима у плану је предвиђена ликвидација српских органа власти и управе, створених у Косовској Митровици и српским општинама које гравитирају овом граду на основу избора који су одржани маја 2008. године у складу са законодавством Србије. Осим на српске представничке органе, главни ударац ће бити усмерен против српских полицијских органа и царинских служби, које данас колико-толико контролишу саобраћај преко административне границе Косова са остатком Србије. Натовске снаге КФОР, размештене на Косову, пружају Албанцима оружану подршку. Према расположивим информацијама, то питање је принципијелно решено током раније посете Приштини команданта јужног крила НАТО у Европи америчког адмирала Марка Фицџералда. После преговора са косовским руководством и командом снага КФОР, он је органе власти косовских Срба означио као…“Опасност по безбедност“ Косова. „Сва кршења резолуције 1244 Савета безбедности УН ми третирамо као опасност по безбедност. Пошто паралелне структуре власти нису прихватљиве по тој резолуцији, ми изражавамо забринутост“, подвукао је адмирал. Посебна пажња у плану Приштине поклоњена је међународном покривању припремане операције. Тај задатак је стављен у надлежност САД и Европске уније. Американци би требало да блокирају покушаје Србије и Русије да усвоје резолуцију у Савету безбедности УН. Од Брисела се, пак, тражи да још више пооштри притисак на руководство Србије како би одустало од подршке косовским Србима и затворило административну границу са Косовом за српске добровољце. Што се тиче времена извођења операције, она може бити реализована већ у априлу. То ће се догодити после објављивања расплинутог саветодавног мишљења о статусу Косова у Међународном суду УН у Хагу и стварања „општине Митровица“на северу покрајине. У њеном руководству ће бити ангажовани Албанци и мањи број Срба који пристану да сарађују са Приштином. Познат по својој прозападној оријентацији, председник Србије Борис Тадић је у свом излагању поводом антисрпског плана Приштине, НАТО и ЕУ био веома опрезан. Он је изјавио да „коначно решење питања Северног Косова, разрађено у Приштини, не носи ништа добро онима који тамо живе“. Још отвореније се и жешће изразио први заменик сталног представника Русије у УН Игор Шчербак.
„Ми сматрамо да би у садашњој сложеној ситуацији требало одлучно пресецати покушаје – ма од кога они долазили – промовисања штетних концепција за Косово, које не само да на најгрубљи начин крше резолуцију Савета безбедности УН 1244 него и провоцирају напетост у покрајини и дестабилизују ситуацију“. У разрађени план, према расположивим информацијама, умешали су прсте не само чланови косовске владе него и руководилац Међународне цивилне канцеларије на Косову Питер Фејт, који је такође на челу косовске мисије Европске уније. Та је канцеларија, отворена у пролеће 2008. године – одмах после самопроглашења независности Косова и његовог признавања у САД и водећим земљама чланицама ЕУ.
У састав тог органа, који није предвиђен ни у ком документу УН, улазе представници 14 држава ЕУ и НАТО, а међу њима је и Швајцарска, која се бави практичном реализацијом „Ахтисаријевог плана“ на Косову, који је разрађен у бриселским коридорима, али није одобрен у Савету безбедности УН. ГУШЕЊЕ СРПСКОГ ОТПОРА Занимљиво је да заступник Косова на заседању Савета безбедности УН министар иностраних послова у сепаратистичкој влади Скендер Хисени у свом излагању уопште није коментарисао план за Северно Косово. А када се појавио пред новинарима, он је увијено саопштио да Мисија Европске уније на Косову и Међународна цивилна канцеларија „не промовишу никакву врсту „коначног решења питања Северног Косова“. Анализа онога што се догађа у последње време око Косова омогућава да се изведе закључак како се разрада сценарија за гушење српског отпора обавља на ширем нивоу, а не само на Косову. По својим основним параметрима (незадржива оружана операција уз подршку псеудомировних снага НАТО и ЕУ, њена међународна политичко-дипломатска логистика, коришћење марионетске администрације), план за „коначно решење питања Северног Косова“ кореспондира са оним сценариом који је председник Грузије Михаил Сакашвили разрадио за војну операцију против Јужне Осетије августа 2008. године. Чак је циљ оба документа сличан: код Сакашвилија он је формулисан као „успостављање уставне јурисдикције“. А још раније – у августу 1995. године – сличан сценарио испробан је на крајинским Србима. Хрватска је на њих упутила регуларну армију, а САД и Европска унија су дали политичку логистику. Уосталом, тада се она показала сувишном, пошто ни власти Југославије ни руководство Русије нису реално стали иза Републике Српске Крајине, која се гушила у крви.
Тадашњег југословенског лидера Слободана Милошевића тада је више бринуло да, заједно са међународним посредницима, са српске политичке сцене уклони Радована Караџића и Ратка Младића, које је он без основа сматрао главним и најопаснијим конкурентима. Што се Москве тиче, Балкан тада није био у сфери њеног нарочитог интересовања, и Москва је испољавала тек делимично интересовање само за смиривање у Босни. Како ће се развијати догађаји овог пута – веома је тешко рећи. Јер, осим косовског, на мапи нових балканских ратова могуће је појављивање босанског фронта, исто тако важног за Србе, православље и Русију.
Његово отварање већ је обећао председник Хрватске Стипе Месић, који одлази са своје функције 18. фебруара. Он је изјавио да хрватска армија треба да изведе војну операцију против босанске Републике Српске ако она спроведе референдум о самоопределењу по косовском обрасцу.
Сећаш ли се како је Гркиња мајка испраћала сина у бој, дајући му копље?
Ја теби дајем крст Христов и шаљем те у страшан бој са безбожницима.
Ево ти синко крст и аманет: СА ЊИМ ИЛИ НА ЊЕМУ!
Митрополит Скопски Јосиф (Цвијовић)1946.
..........................................
Нису паметни људи својом памећу открили многе тајне, него су само својом жељом и трудом куцали на врата тајни, и Бог им је отворио.
(Св. Николај Жички)
