Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/13.4.2010/

ЗАХВЛНОСТ И ВЕЧНА СЛАВА РУСКОЈ БРАЋИ



     Поводом 12. априла - Дана сећања на руске добровољце

     

     

     

     

     У вези с тим даном друштво СРПСКО-РУСКО БРАТСТВО „СРБИЈА“ (Руско-српско Братство) из Смедерева жели да изрази захвалност свим руским добровољцима који су се током последња два века борили у многим српским и другим земљама, несебично помажући својој српској браћи, дајући оно најдрагоценије - сопствени живот. Зато Братство жели да српску и руску јавност подсети на следеће чињенице:

     

     Прва војна помоћ је пружена Србима, тј. вожду Карађорђу 1807. године, када су руске јединице под командом генерала И.И. Исајева заједно са Србима победиле Турке код Штубика и Малајнице.

     

     Највећу помоћ од руске браће добио је српски краљ Милан 1876. године у српско-турском рату за ослобођење југоисточне Србије, уз огромне жртве руских боарца. У том рату је учествовао руски добровољачки корпус од око две и по хиљаде добровољаца на челу са великим српским пријатељем, генералом Михаилом Григорјевичем Черњајевим, кога је српска команда поставила на место главнокомандујућег Моравске армије. Та армија је извојевала велику победу у бици код Шуматовца. У тој као и у биткама код Алексинца и Ђуниса погинуло је око шесто педесет руских бораца. Тамо је 28. августа 1876. године погинуо и познати пуковник Николај Николајевич Рајевски (праузор Вронског из романа „Рат и мир“ Л.Н. Толстоја).

     

     Руски добровољци су били и на Солунском фронту (и поред сопствених многобројних фронтова у првом светском рату), на који су у саставу Српске добровољачке дивизије пуковника Стевана Хаџића доспели крећући се кроз Манџурију, Северним морем, Тихим океаном и Средоземним морем. Међу њима је био и млади кадет Сергеј Дмитријевич који је учествовао у свим ратовима и потом постао српски официр при генералштабу.

     

     Руски добровољци су се борили на страни Срба у свим грађанским ратовима који су вођени током распада Југославије. Руски козаци, студенти, сељаци и остала руска православна браћа борили су се и гинули у Славонији, Книнској Крајини, Босни, Херцеговини и на Косову.

     

     Не набрајајући даље, извлачимо закључак:

     

     Током последња два века нема ниједне битке и ниједног рата Србије против завојевача у којима се раме уз раме нису борили Срби и њихова православна браћа - руски добровољци. Зато Братство у знак сећања на то жели да изрази захвалност руском народу, поготово свим руским добровољцима. Вечна слава погинулима међу њима!

     

     


Комментарии (1)