Стигла је и друга годишњица од тренутка настанка покрета „Косовски фронт“
О минулој 2009. години се може много тога рећи. У овом чланку ћемо се потрудити да расветлимо све основне стране делатности Покрета, различите догађаје и околности везане за ту делатност - како оне радосне тако и жалосне.
Као оно најважније треба истаћи да у Русији као и пре има великих број људи неравнодушних према невољи православне браће Срба; и наш Покрет, а такође и друга, пријатељска друштвена удружења, интернет-пројекти, скупине истомишљеника - сви ми представљамо својеврсну „окосницу“ која акумулира иницијативе и упућује у одређени ток позитивну енергију у том поприличном делу друштва Русије који жели да помаже ствари Српског Косова.
Није мало током 2009. године учињено. Ипак треба приметити и то да је минула година представљала раздобље осмишљавања и откривања низа потешкоћа и проблема са којима се суочава како руски просрпски покрет у целини, тако и „Косовски фронт“.
Пре две године, када су албански сепаратисти огласили отимање Косова и Метохије од Србије, пред нама је било много тога нејасног, још нисмо знали којим путем ће се ситуација даље развијати. Многи међу нама су очекивали драматична збивања чак до опсежних борбених дејстава. Оно што се стварно догађало изазивало је одређено разочарење. С једне стране, сећамо се огромног митинга у Београду и гомила које сатиру америчку амбасаду, сећамо се сукоба у Косовској Митровици. Али, с друге стране, не можемо а да не будемо свесни да из тих излива нису уследиле никакве конкретне одлуке и дејства. Српско друштво је испољило изузетно дубок расцеп који је између осталог још раније на власт у земљи довео отворено прозападне, дефетистичке снаге. Услед тога није у довољно остварен снажан потенцијал отпора и у знатној мери се завршио „звиждуком“. На данашњи дан можемо констатовати како је степен борбе за Косово и Метохију у самој Србији знатно нижи него што бисмо желели.
И зато, док је прва година наше делатности још увек протекла у „режиму ишчекивања“, дотле је 2009. година, чији исход данас сводимо, већ довољно јасно показала основне правце делатности који су нам тренутно доступни и који су у стању да обезбеђују реалан резултат у насталим условима.
Морамо констатовати да је она горљивост са којом су у прво време људи долазили у Покрет временом знатно утихла. Разлог је очигледан: многи су очекивали „прави“ рат и били спремни да подрже Србе на овај или онај начин чак до непосредног учешћа у борбеним дејствима. Многе људе су 2008. године у Покрет довела управо таква очекивања. Међутим, промена сценарија је све приморала да траже друге путеве за које се испоставља да су заправо ништа мање сложени: готово неприметан, често досадан свакодневни стваралачки рад од човека по свој прилици захтева више воље и чврстине карактера од привидног „звецкања оружјем“. Ако је данас живот показао да се помоћ руских родољуба српском Косову засад може састојати само у пружању све могуће материјалне и духовне помоћи - учесници Покрета су дужни да усредсреде напоре управо на тим правцима: на мукотрпној стваралачкој делатности која се појединим усијаним главама чини исувише скромном и слабо резултативном. Ту се следећа истина чини очигледном: ако нас покреће заиста искрена солидарност са браћом Србима, а не сопствена сујета и позерство, не треба се либити тог готово неприметног рада нити га избегавати под изговором тражења нечег што је више „херојски“ и занимљиво.
Како је показала протекла година, такво становиште је сасвим исправно. И Покрет је, без обзира на потешкоће и, ако можемо тако рећи, „одсуство успутног ветра“, наставио да се развија. Настале су нове регионалне подружнице „Косовског фронта“: у Костроми, Уфи, Вороњежу, па и изван граница РФ: у градовима Кишињову (Молдавија), Кокчетаву, Петропавловску (Казахстан) и Севастопољу (Крим).
Марта 2009. године је одржан збор актива Московске подружнице „Косовског фронта“ на коме је формиран Савет Московске подружнице Покрета. Савет је током читаве године био активан, бавећи се организационим питањима припреме и одржавања акција. Савет је фактички вршио функцију општег координационог центра - у време док Покрет није формирао опште међурегионалне органе управљања.
Покрет се развијао и у мрежи интернета. Српске присталице Покрета су маја 2009. године у социјалној мрежи Facebook“ створиле групу „Косовски фронт Србије“. Та група сада броји 3.500 људи. У руској социјалној мрежи „УКонтакту“ су створене групе „Косовски фронт Сургута“ и „Косовски фронт Костроме“.
„Косовски фронт“ је 2009. године спровео низ акција и пројеката усмерених на пружање духовне, моралне и материјалне помоћи напаћеном српском становништву Косова и Метохије. Можемо набројати неке од њих:
• прикупљање помоћи тешко болесној девојчици Слађани са Косова и Метохије (у мају);
• акција „Писмо пријатељу“ и „Поклони часопис српској деци“ (у јуну);
• акција „Писмо пријатељу“ у Вороњежу (август);
• акција Хабаровске подружнице Косовског фронта 12. августа 2009. године (Дан сећања на српске добровољце који дадоше животе за слободу братског руског народа);
• отварање изложбе „Писмо пријатељу. Русија-Косово-Цхинвали“ у Москви (септембар);
• учешће у акцији „На распуст из гетоа“ (децембар);
• акција „Поклони за децу Косова и Метохије“ (током читаве године); укупно је послато преко 600 килограма.
Треба споменути још једну важну и за нас не нарочито пријатну околност. „Косовски фронт“ има одређене потешкоће и у вези са сложеном ситуацијом у самој Русији. Природно је што су данас у жижи пажње активног дела друштва унутрашњи проблеми Русије, због чега су сва остала питања у другом плану. Проблем Косова се доживљава као „спољашњи“ проблем, те зато многи Руси који су солидарни са Србима нису у могућности да му посвете довољно времена и снаге.
С тим у вези је Покрет током 2009. године уложио поприлично напора како би се у друштвеној свести учврстила следећа очигледна истина: питање помоћи православној браћи Србима није за руске родољубе другостепено питање. Наши унутрашњи проблеми Русије чији главни корен лежи у духовној сфери могу се успешно разрешити једино у контексту општег духовног опоравка руског друштва. Залог таквог опоравка представља између осталог и за Русе традиционално пожртвовано служење у најразличитијим сферама, по Христовим речима: „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн, 15, 13). Борба за српско Косово представља један од облика таквог пожртвованог служења.
Напори „Косовског фронта“ како би се та очигледна истина схватила изражени су у нашој просветитељској делатности. Фебруара 2009. године је изашао први број листа „Косовски фронт“. Укупно су током године изашла три броја листа, а излазак сваког је обично уприличен за неки значајан датум из историје српског народа. Лист „Косовски фронт“ је званично регистрован 17. јула 2009. године, на дан сећања на свете царске мученике.
Новембра 2009. године је у Музеју руског добровољачког покрета на територији храма светог преподобног Сергија Радоњешког у Бибиреву одржан округли сто на тему „Руско-српски односи и проблем Косова у систему светоназорних координата руске омладине“. На основу резултата тог скупа пише се писмо руководству Светског руског сабора у циљу организовања сталног програма помоћи Србима на Косову и Метохији.
Један од основних праваца просветитељске делатности Покрета постало је одржавање изложби фотографија. Тако је фебруара у Новосибирску одржана изложба фотографија „Косово: поглед изнутра“. У јуну је одржана изложба Наталије Батрјајеве у Темрјуку (Краснодарска покрајина). У децембру је у Москви одржана изложба фотографија Дарка Дозета у музеју хладног рата, покренута заједно с организацијом „Светла Руска“. Такође је пружена помоћ Српском центру из Белорусије у организовању изложби фотографија Дарка Дозета.
Међу осталим просветитељским, пропагандним акцијама могу се споменути следеће. У октобру су у Москви одржане акције посвећене 65. годишњици ослобођења Београда од немачких окупатора (помен погинулим српским и руским ратницима, изложба фотографија Дарка Дозета, приказивање играног филма „Диверзанти“ о Другом светском рату у Југославији). У новембру је сачињен и постављен у мрежи интернет видео-спот Покрета, одштампан је летак у боји „Волим те, Србијо!“, формата А4 на руском и српском језику (укупан тираж 5.000 примерака).
Одржавање јавних уличних акција као и пре представља један од праваца делатности „Косовског фронта“. Овде треба споменути једну околност која представља проблем, а тиче се читаве садашње руске стварности у целини: занимање становништва за политичке уличне акције је последњих година знатно опало, на митинге и протесте долази знатно мање народа него што би иницијатори желели. Али је без обзира на то Покрет - како самостално тако и у сарадњи са другим друштвеним удружењима - одржао многе сасвим успешне акције, већином уприличене за неки незаборавни датум.
18. фебруара смо се присећали незаконитог „проглашења независности“ Косова из 2009. године и годишњице настанка покрета „Косовски фронт“. Тада је уприличен низ уличних акција, између осталог - протест у скверу преко пута зграде Министарства иностраних послова у Москви.
Такође је прошле године обележена тужна 10. годишњица НАТО бомбардовања Југославије. Током марта 2009. године су одржана четири протеста: три у Москви и један у Санкт-Петербургу.
Даље, у мају је одржан протест у знак подршке српским родољубивим снагама на дан скупштинских избора у Србији, у октобру - акције у Москви и Костроми у част 65. годишњице ослобођења Београда.
Сваке године 28. јуна посебно обележавамо Видовдан. Ове године смо обележавали 620. годишњицу Косовског боја.
Јавне манифестације посвећене том датуму заузеле су посебно место. У Москви је на територији Патријаршијског подворја у Сокољникама одржан скуп и празник са врло садржајним програмом: концерт са наступима различитих певачких и фолклорних колектива, народним играма, показним наступима борилачких вештина. Концерт је завршен општом празничком трпезом и гозбом, што је прошло у незаборавно радосној и срдачној атмосфери, са дружењем и заједничким певањем за столом.
Славља су одржана и у Леушинском подворју у Санкт-Петербургу и Севастопољу. За акцију је издата брошура у боји „620 година Косовског боја“ и велики банер „Косово поље је Српска земља“.
Активисти који саосећају са „Косовским фронтом“ су у ноћи уочи Видовдана изнад кружног аутопута око Москве поставили банер „Косово је Србија“.
У овој, 2010. години Покрет активно учествује у пројекту Народних кухиња који су на Косову и Метохији покренули руководство Рашко-Призренске епархије Српске православне цркве и низ друштвених организација. У згради Међународног фонда словенске писмености и културе је 26. јануара 2010. године одржано добротворно вече-концерт посвећено сећању на св. Саву Српског, на коме је наступио низ музичких колектива и извођача руских и српских родољубивих и фолклорних песама. Концерт је имао за циљ прикупљање средстава за пројекат Народних кухиња. Захваљујући извођачима и посетиоцима тог концерта прикупљено је 25.000 рубаља. До марта 2010. године је заједно са прилозима других лица прикупљено укупно 40.000 рубаља. Представници „Косовског фронта“ су тај износ марта 2010. г. предали српској организацији „Косовски божур“.
У вези пројекта Народних кухиња треба споменути и врло жалосну околност - започету хајку на епископа Рашко-Призренског Артемија. Као што је познато, епископ Артемије је у фебруару 2010. године одстрањен од управљања својом епархијом.
Владика је дуго представљао фактички једино званично лице чији став је био принципијелан и бескомпромисан, чији глас се стално чуо, раскринкавајући безакоња албанских сепаратиста и њихових саучесника, не дозвољавајући прећуткивање косовског проблема, не дајући да се заборави на судбину преосталих православаца у покрајини, на злочине који се над њима врше. „Косовски фронт“ је био стално у вези са епископом Артемијем, добијао од њега духовну подршку и благослов за своју делатност. Московска подружница Покрета је маја 2009. године донела проглас у подршку епископу Артемију током настале и за њега нимало једноставне ситуације. Московска подружница је од другог полугодишта 2009. године редовно слала владици извештаје о делатности Покрета; у августу је добијена захвалност и први благослов.
Тренутно је нажалост одлуку о одстрањивању епископа Артемија донео Синод СПЦ, а ми не можемо оштро оспоравати његов став, тим пре што је и сам владика Артемије, као верни архипастир и син Мајке-Цркве, позвао све своје присталице да се покоре свештеноначалију. Сада тражимо могуће путеве у насталој ситуацији за пружање подршке Владици и позивамо све православне родољубе да придруже своје напоре и молитве том добром делу, под условом очувања црквеног мира и целовитости Српске цркве.
Догађаји везани за одстрањивање епископа Артемија представљају врло озбиљан ударац за наш Покрет. Између осталог, управо је Косовско-Метохијски владика био један од главних надахњивача пројекта Народних кухиња. На срећу, кухиње и даље функционишу, те ће зато износ који је „Косовски фронт“ прикупио у сваком случају доспети тамо где је намењен, али је засад нејасно како ће се пројекат даље развијати. С вером у Божју промисао надамо се бољем.
Покрет „Косовски фронт“, осим учешћа у пројекту Народних кухиња, остварује и неке друге правце рада у Србији. Тако се пружа помоћ развоју војно-родољубивог васпитавања омладине у Србији. У оквиру тог правца је 2009. године остварено следеће. У марту је на позив „Косовског фронта“ у радну посету Московској подружници Покрета стигао представник организације „Косовски фронт Србије“ Саша Лазаревић, који је упознат са радом руских православних војно-родољубивих клубова; у августу су Србију посетили представници руске организације „Борилачке вештине старе Руске“ из Новосибирска, који су узели учешћа у раду двају омладинских спортско-родољубивих кампова у Бачкој Паланци и на Равној Гори. Покрет „Косовски фронт“ је пружио помоћ српским организацијама „Патриотски фронт“ и „Косовски фронт Србије“ у одржавању летњих омладинских спортско-родољубивих кампова. Осим тога, настављено је издавање листа „Стег“ на српском језику.
Најзад, на крају треба изразити дубоку захвалност организацијама које су подржале „Косовски фронт“. Акцијама Покрета су током читаве године активну подршку пружали Међурегионални друштвени покрет „Народни Сабор“, као и низ других руских православно-родољубивих организацијама.
