Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/22.4.2010/

Биљана Живковић - ПЕСМЕ



     

     Све пеме рођене на Савиндан 2010. године

     

     1.ВИСОКИ ДЕЧАНИ


     

     Тешка суза кану

     У поток ДЕЧАНСКИ!

     Као ТРЕСАК!

     И ЈАУК!

     Испред мене

     МОНАХ

     Ореол над главом

     Од суза МУ не видим.

     РЕЧЕ: НЕ ОЧАЈАВАЈ!

     

     

     

     2. У БЕЛОМ ГРАДУ

     

     

     У Београду- чудна снеговитост веје!

     У БЕЛОМ граду наизглед све бело је.

     У погрбљеном народу

     Белина покрила црне слутње,

     Пригушене страхове,

     Прогутане сузе,

      Сакривено понижење

      И ПРИТАЈЕНУ НАДУ!!

     

     

     3. БРИСАЊЕ!

     

     

     Хоће НАШЕ ДАНЕ да нам одузму!

     Алави су на НАШЕ - НЕКАД БИЛО!

      На прохујала српска знамења

     Исписана ЦРВЕНИМ датумима!

     

     Шта ће ЊИМА 28. Јун?

     И шта ће ИМ 1914 - та?

     И шта ће ИМ 24. март?

     И крвави 6. април?

     И наш ВАСКРС и БОЖИЋ православни!?

     

     НЕ - неће ОНИ добити Газиместан.

     Нити ће избрисати младог ГАВРИЛА!

     Јер, постоји СВЕТИ ПРИНЦИП!

     Никога не можеш избрисати

     А да и САМ не будеш ИЗБРИСАН!!

     

     4. РОДОМРЗАЦ

     

     Родомрзац – прво, страшно МРЗИ слово Р!

     И МРЗИ - росу, радост, род и реку!

     МРЗИ- одсјај, оданост, образ и обале!

     МРЗИ- дом, домовину, доброту и дугу!

     МРЗИ- обзорје, огањ, огњиште и облаке!

     МРЗИ- мајку, молитву, манастир и маслачак!

     МРЗИ- руке, румен, РУКОВЕТИ и руже!

     МРЗИ- земљу, завет, запис и зденце!

     МРЗИ- август, акорде, апостоле и албатросе!

     МРЗИ- целост, цитру, цврчка и цвет!

     И У ЦВЕТУ- ЦЕЛИ СВЕТ!!

     




НАШЕГ РОДА ВРЕЛО





Величанствен!Нем!

Усамљен - стоји,

На ветру, сунцу, киши.

Надвисио све- наш КАМЕН!

Древни наш Скадар град.





Чезне светионик и зове,

А векови сећања плове,

У жубору блиста тврђава од суза

Огледа се у таласима тиркиза

Кира, Бојане и Дрима,

Надвисио све- наш КАМЕН!

Древни наш Скадар град.



Лепотом због нас постоји!!

На врелу смо нашем!

Пред очима извиру сеобе,

Болни крик - заувек!?

Надвисио све- наш КАМЕН!

Древни наш Скадар град.





Источише се реке и збегови

Сви потоци, бујице

Јауци, патње и одласци

И крв, плач и страхови!

Предачке сени над гробљима,

Порушена почивалишта

лелеком буде

КАМЕНИ ГРАД

Надвисио све- наш КАМЕН!

Древни наш Скадар град.





Лети поглед са тврђаве рода!!

Гојковица млада

Сада је „ Розафа”

Од камена сивог немог

Камена црква се моли...

Очи јој ископаше!

Сећања избрисаше!

Душа у оковима стоји!

А свећа у Елбасану гори!

Надвисио све- наш КАМЕН!

Древни наш Скадар град.