Основна школа у Косовској Каменици ”Десанка Максимовић” 16. маја слави дан школе и позив на прославу је стигао и на адресу нашег удружења. На пут су кренули Дејан Ђурђев и Серјожа Попов, појачани са Јелисаветом Семјоновом из Русије. Јелисавета иначе пише докторски рад о фрескама храма Богородице Љевишке у Призрену и много времена проводи на Косову и Метохији. Она нам је такође великодушно уступила свој стан у Москви приликом наше посете Русији..
У суботу рано ујутро стигли смо у Звечан, где смо, као и обично, запалили свећу на Слађанином гробу и посетили њене родитеље. .
Затим смо се запутили у седиште организације ”Мајка девет Југовића” где нам је ваљало предати помоћ коју су прикупили пријатељи из Русије – из сверуског покрета ”Косовски фронт” и Православне Гимназије ”Свети Сергије Радоњешки” из Сергијевог Посада. За новац који су послали пријатељи из ”Косовског фронта” купљено је месо (244 кг) за потребе народних кухиња, док је новац послат од Гимназије предат представницима организације..
У наставку дана обишли смо наше старе пријатеље, породицу Тот из Осојана, да бисмо предвече наставили пут ка Каменици. Дочекао нас је наставник Никола Антић, код кога смо и преспавали. Никола је имао задужење да припреми дечији програм поводом дана школе, које се имао одржати у недељу у 11.30 у Дому културе у Каменици. .
У недељу ујутро, након Литургије у цркви светог Николе у Каменици, запутили смо се у посету породици Перић, који су такође наши стари знанци (посетили смо их прошле године у августу са Алексејем из Москве). Породица Перић живи у селу Ајновце, недалеко од Каменице, на усамљеном имању и броји седам чланова: Његован, Живица, деца Јована, Ивана, Анђела и једномесечни Mилан. Са њима живи и бака Благица. Ово је кућа у којој живи ова многочлана породица..
Пре неколико година преко хуманитарних организација направљена им је ”нова” кућа. Кажемо ”нова”, јер породица у њој не може да живи, већ и даље користи стару кућу. А не може да живи у њој јер је предузимач, Албанац, који ју је правио, урадио тако да се ова што пре сруши, ако не цела а оно барем кров. Она споља изгледа овако:.
Таваница је по целој кући кренула да пропада (погледајте линију плафона):.
Није ни чудо, јер ламперија је малим ексерима закуцана за греде, преко којих је просто бачена стаклена вуна:.
Дакле, одмах испод стаклене вуне је ламперија, а кроз рупице у ламперији види се соба..
Греде су такође очајно повезане:.
И црепови су лоше послагани, тако да кров прокишњава. Све у свему, у кући је немогуће спавати и боравити, јер постоји стална опасност да се ламперија (и грађа) откачи и падне, затим зими је кућу немогуће угрејати, јер нити има споља изолацију, нити на плафону. Такође, кућа је пуна честица стаклене вуне која је иначе јак алергент..
Перићи живе искључиво од стоке и земље, и нико у породици није запослен. Они не могу себи приуштити сређивање куће, и зато су наставили да живе у старој кући..
Да би се њихова ”нова” кућа довела у ред, потребно је следеће: скинути црепове и учврстити греде и летве (уколико је то уопште могуће са постојећом грађом) и затим вратити црепове како треба. Даље, потребно је урадити праву изолацију таванице, што изискује још материјала, и учврстити постојећу ламперију (или излити класичну плочу). Такође, испод црепа такође треба поставити изолацију, а исто и на спољним зидовима, које потом треба омалтерисати..
Користимо ову прилику да све људе добре воље позовемо да се помогне породици Перић, како би се кућа довела у стање да се у њој може становати. Акцију ће у Русији водити наши пријатељи са сајта сеница.ру..
Након посете Перићима којима смо предали помоћ наших пријатеља са сеница.ру, као и других добрих људи из Русије, одјурили смо у Дом културе на свечаност. Осим лепог програма који су извела деца видели смо и наше другаре који су били на екскурзији у Карловцима, а посетили смо и школску библиотеку, која се полако пуни књигама, захваљујући акцији коју су покренули ученици школе преко форума Божура, а подржали многи људи добре воље..
После приредбе управа школе уприличила је ручак и дружење, којем су присуствовали гости из школа широм Србије..
Обилазак рушевина манастира Убожац у послеподневим сатима, као и обилазак старог града Ново Брдо оставио је на нас силан утисак. Убожац датира, како се претпоставља, из 14. века, а од цркве и околних зидина није много остало. Уколико се хитно не уради обнова ове светиње, она ће се свакако и надаље убрзано урушавати..
Слично стање је и са Новим Брдом. Некада један од најбогатијих европских градова (пре турских освајања), са рудником злата у близини, данас је изложен пропадању. Са зидина пуца поглед на све четири стране света, док около фијуче јак планински ветар. .
Са првим мраком кренули смо пут Карловаца, а Јелисавета је остала на Космету како би наставила са својим радом. .
Хвала нашим домаћинима на срдачном гостопримству, и надамо се скором поновном виђењу! Такође, хвала и пријатељима из Русије који српску светињу, Косово и Метохију, не доживљавају ништа мање као своју, него што је Срби доживљавају.
Извор: http://kosovskibozur.info/casopis/
