15 маја 1998 са благословом Владике шабачко ваљевске Епархије ,Лаврентија, мисли ,молитве , и поуке Светог Владике Николај Српског кренуле су у великој православној мисији на далеки пут у велику православну земљу, у Русију.
Благослов који је Владика Лаврентије дао Светлани Луганској, да српску православну душу Светог Владике приближи руском народу, осветлио је пут и трајање православних нераскидивих нити које су повезале Русију и Србију, и који су Светом Владици Николају подариле вечни живот у Русији , вечно трајање у молитвама , у манастирима , у црквама.
Бескрајног пространства и несагледиве ширине простора и душе те прекрасне земље у којој сунце никада не залази.
Том земљом сада својим духом ходи Свети Српски Владика и бди над несретнима и убогима , болеснима и усамљенима.
Теши их својом молитвом ,лечи их својом речју.
Подиже их са дна и болесничких постеља снагом православне вере.
Обасјава их надом.
Опрашта им иу молитвама .
Моли за њихово спасење.
Његове речи враћају изгубљену наду, исцељују, оне су преданим молитвама , оне су у духовним поукама , оне су у учењу о православљу, о трајању и постојању , о земаљском и вечном животу, о вери и Богу
Оне су путоказ и Божије светло у мраку.
Божја рука којом Светитељ Српки помаже и уздиже изнад сивила овоземаљског живота..
Речима записаним а вечним
И зато сада када када говримо о Светлани Луганској,жени која је превела речи и мисли Светог Владике на руски језик, мора се приметити да се заиста ретко срећу људи са таквим врлинама,скромни и готово неприметни .
Људи такве вере и духовности
.Људи окренути цркви и Богу свом својом душом.
Онима који носе светлост своје православне душе обасјавајући њоме сивило свакодневног живота и враћајући људима наду да доброта племенитост и пожртвовање нису нестали.
Да није нестала људска топлина .
Она је прва православна нит која је повезала српског Валадику Николаја са Руским народом
Светлана Луганска као ретки људи одабрани од Бога за велике православне мисије и дела , са великим Божијим даром да духовну мисао једног народа преточи у речи разумљиве и јасне у свом извормном облику.
Јер изречена мисао Светитеља може се превести на друге језике само срцем и православном чистом душом, може се разумети само ако човек верује у путеве Божије
Светлана , велики пријатељ српског народа, жена која никада није била окренута личној слави, која је ишла својим путем сасвим скромно и готово усамљено, и као сви велики људи никада не говорећи о својим доброчочинствима.
Не тражећи признање.
Не желећи награду.
Верујући у Владикине поуке да „све што ткаш везуј за небо“,“ и да“ није важно колико непријатреља ће те нападати , нити колико пријатеља ће те бранити, ако у Богу имаш пријатеља ,не трабаш се бојати ничега“
Веровала је да није битно знати „од чега је пут саздан , већ од куда идеш, и куда ћеш стићи“ како је говорио Свети Владика.
Када је преводила Светог Владику Српског , она није била само преводилац , већ верујући човек, и свака Владикина мисао урезивала се у њено срце.
Помажући избеглима са Косва и онима који су тамо остали , помажући изградњу Храма Светог Саве Светлана није само заслужила орден Светог Саве за заслуге СПЦ који је добила у феруару 2009..
Она се уписала у историју овог народа као њен велики пријатељ из далеке Русије.
Прва књига Владике Николаја Српског на руском језику „Мисли о добру и злу“ изашла у Русији у преводу Свелане Луганске.
Та прва књига данас стоји у Музеју Владике Николаја у Лелићиу,
Она је прва Владикина реч преведена на руски.
Поред Владике Лаврентија благослов и подршку њеном раду на српској духовној ризници дао је и недавно преминули Епископ Јакумски и Ленски ,Зосима
Он је био духовник Светлане Луганске
Епислкоп Зосима ,који се изненада иако врло млад, упокојио у Господу 9 маја ове године.
Он није био само духовник и подршка Светланином сајту „Свети Срби“ и њеном раду у превођењу српске духовне литературе.
Он је био човек бескрајне православне душе који је волео српски народ
.Његова душа преселила се у царство небеско дана 9 маја баш на на дан када је Светлана Луганска дошла да се поново поклони моштима Светог српског Владике.
Тога дана Светлана је изгубила свог духовника и великог пријатеља.
Али и српски народ је изгубио великог пријатеља, човека који је српску духовну мисао подржавао и благословио
Човека који је живео у далекој Русији али који није заборавио на своју православну браћу.
Уз његову помоћ и благослов светлост српских Светитеља обасјала је монашке келије руских манастира.
Нека му је вечна слава и хвала за све што је учинио за српски народ.
.
Говорим о људима одабраним од Бога за велика дела
Онима који су се молили за спас српског народа и српских светиња, и који су пронели светлост православне мисли Владике Српског у далеке пределе Русије.
Да те његове мисли трају , да помогну људима у добру и злу, у молитвама и покајањима , на литургијама и празницима.
У усамљености људске душе.
У тишини и радости.
У мраку и на светлости.
Нити којим нас је повезала Светлана Луганска су Божије нити, од Богом изабраних људи .
Људи који су ту да пренесу мисли и речи које лече и исцељују које враћају наду .
Са великом тугом опростили смо се од Епископа Зосиме ,Светлана Луганска, као и ми ми Срби који смо знали колико је био велики човек.
Са великом надом и захвалношћу да ће његова душа и даље обасјавати пут којим иде Светлана Луганска , драга пријатељица народа српског и човек велике православне душе, немерљивих врлина датих од Бога.
Са надом да ће српски народ препознавати и уважавати своје пријатеље.
Блиске и далеке.
Да ће их памтити.
Да ће им вретити добрим за сва добра која су ћутке чинили и чине.
Са великим дивљењем премаСветлани Луганској , са великим поштовањем пишем ове речи као Српкиња, православне вере и душе.
Верујући да моје речи неће бити тек зрнце прашине у великом океану.
Верујући да ће помало осветлити истину која је често ту испред нас а ми је не примећујемо загледани у бљештавило лажног сјаја.
.
Док поред нас промичу тихи велики људи, тако често стојећи у сенци малих људи који себе успевају представити великим .
И баш због те тишине са којом пролазе, мора се написати велико слово, велика реч и велико хвала.
Драгој пријатељици народа српског са безброј врлина датих од Бога.Рускињи, Светлани Луганској.
Јер је заувек повезала нашег Светог Владику Српског са Русијом и руским народом.
Данас руски монаси и руски народ долазе у Лелић.
Прелазе хиљаде километара да би се поклонили моштима Светог Владике.
.
. Са великим поштвањем према српским светињама.
Долазе из велике даљине.
Иако километрима огромно удаљени , два народа су духовно блиска, везана лепотом православне душе.
Још једна наизглед невидљива али бескрајно јака православна нит која повезује два православна народа је нит Светог Владике, она нит коју је Светлана ткала везујући своје дело за небо.
Управо онако како је учио свети владика Николај Српски.
Посвећујем овим текстом подсећање на Руског Патријарха Алексеја II.на још једног великог пријатеља народа српског чија је душа данас у царству небеском.
И велику захвалност народа српског за његово велико пријатељство.
У добру и злу .
На његов велики благослов да српска духовна мисао повеже православне народе.
На још једног великог пријатља српског народа чија душа осветљава небо над Русијом.
И чија мисао и реч и данас траје. Као светионик .
Др Биљана Алексић
Ваљево
