О4.08.о.г.навршило се 15 година од почетка хрватске агресије (уз помоћ САД и још неких западних сила) на заштићену зону УН -РСК, противно међународном праву,одлукама СБ УН и Декларацији УН о људским правима.За само неколико дана преко 200 000 хрватских војника(потпомогнутих 5.муслиманским корпусом) је савладало отпор 36 000 слабо опремљених припадника оружаних снага РСК,при чему је убијено 1947 Крајишника-од тога 1173 цивила(508 жена и 12-торо деце).
500 заробљених припадника војске РСК и цивила је преживело,а 20 % је оптужено и осуђено "за ратни злочин".Од око 6000 старих и немоћних који нису стигли напустити своја огњишта,у логоре је интернирано на силу њих 32оо.Према подацима УН у акцији "Олуја" порушено је преко 22000 објеката. Преко 250 000 људи етнички је почишћено и протерано у РС и Србију.
Незапамћен геноцид, етничко чишћење с краја 20.века до дана данашњег остало је не кажњено,чак ни декларативно осуђено од УН, других страних фактора одлучивања (изузев Русије,Кине и још неколико земаља).Чак ни тадашња СРЈ није адекватно реаговала,а избеглице су третиране од званичне власти као само још један баласт.
Од 04.-07.августа ове године ПАТРИОТСКИ ФРОНТ ће са свим својим одборима у земљи и дијаспори присуствовати парастосима жртвама, а у својој организацији одржаће неколико мирних протесних скупова и перформанса. Централна комеморација je одржана у Новом Саду на платоу СРЦ „СПЕНС“,уз присуство медија и бројних других организација,представника политичких партија и грађана. Дана 05.08 са почетком у 12.00 часова испред споменика жртвама рата-„Жар птица“(рад вајара Н. Симијановића-саветника за културу «ПФ»), положен је венац и запаљене свеће. Пролазницима су симболично дељене конзерве и хлеб, баш на исти начина како су крајишки невољници пре 15 година били дочекани у бившој СРЈ. Парастоси за погинуле одржани су и у Београду и Крушевцу истога дана.
На жалост и људску срамоту,дан страдања читавог једног народа у суседној Хрватској се слави и обележава као Дан победе. На исти начин «Олуја»још траје.
250 000 протераних Срба живи и даље у нади повратка на своја огњишта, али још увек не постоје нити услови ни политичка воља Хрватске, ни међународне заједнице да се ово право и оствари. У главама већине остаје горчина и једно: «Не заборавимо!»
.
